Umro zloglasni razbojnik iz Stokholma: Čovek zbog kog je nastao termin „Stokholmski sindrom“!

U Švedskoj je u 78. godini preminuo Klerk Olofson, ozloglašeni kriminalac čije je ime zauvek povezano sa izrazom „Stokholmski sindrom“, koji je nastao nakon talačke krize 1973. godine u centru Stokholma. Njegova porodica potvrdila je smrt u saopštenju za list Dagens ETC, navodeći da je umro u bolnici nakon duže bolesti.

Od zločinca do globalnog fenomena

Olofson je tokom života više puta bio osuđivan za oružane pljačke, pokušaj ubistva, trgovinu narkoticima i fizičke napade, a više od polovine života proveo je iza rešetaka. Međutim, najpoznatiji je po ulozi u legendarnoj pljački banke Kreditbanken u centru Stokholma, koja se dogodila 23. avgusta 1973. godine.

Tada je drugi kriminalac, Janne Olsson, pod uticajem narkotika upao u banku sa automatskim oružjem i uzeo četiri taoca. Jedan od njegovih zahteva bio je da mu se dovede Olofson – tada zatvorenik – kao saučesnik. Švedske vlasti su, neočekivano, prihvatile taj zahtev i Olofson je ubrzo stigao u banku.

Početak fenomena: „On me je spasio“

Jedna od taoca, Kristin Enmark, u svojoj knjizi kasnije je opisala kako je doživela susret sa Olofsonom:

„Obećao mi je da mi se ništa neće desiti, i odlučila sam da mu verujem.“

Dodala je da je bila 23-godišnja devojka, užasnuta, ali je u Olofsonu videla zaštitnika. Njen odnos sa otmičarima bio je toliko neobičan da je direktno inspirisao psihologe da definišu novi fenomen – Stokholmski sindrom, gde taoci razvijaju emocionalnu povezanost sa svojim otmičarima.

Emocije prema otmičarima, strah od policije

U više navrata tokom šestodnevne talačke krize, Kristin je javno branila otmičare, čak i u razgovoru sa tadašnjim premijerom Olofom Palmom:

„Potpuno verujem Klerku i drugom pljačkašu. Ne plašim ih se uopšte. Bili su vrlo ljubazni“, rekla je.
„Znate čega se bojim? Policije koja će upasti u banku“, izjavila je drugog dana talačke situacije.

Kraj opsade i nasleđe

Posle šest dana, policija je preuzela kontrolu: probili su krov banke i ubacili suzavac. Obojica otmičara su se predala, a taoci su oslobođeni bez fizičkih povreda.

Ova talačka situacija ostala je zapamćena kao prva koja je prenošena uživo na televiziji, a iz nje je proistekao psihološki fenomen koji se i danas proučava – Stokholmski sindrom.

Klerk Olofson je, uprkos kriminalnoj prošlosti, ostao intrigantan lik sve do kraja života. Njegova životna priča inspirisala je Netflix seriju „Clark“, u kojoj je prikazan njegov buran i kontroverzan životni put.

Šta je zapravo Stokholmski sindrom?

Stokholmski sindrom se ne smatra zvaničnom psihijatrijskom dijagnozom, ali je široko prihvaćen u psihologiji kao odbrambeni mehanizam. U situacijama ekstremnog stresa i bespomoćnosti, ljudi ponekad razviju emocionalne veze sa svojim mučiteljima kako bi povećali šanse za preživljavanje.

Ovakve reakcije su najčešće:

• Idealizovanje otmičara („Bio je ljubazan prema meni“)
• Strah od spasioca (kao što je Kristin govorila da se plaši policije, a ne kriminalaca)
• Odbrana i opravdavanje otmičara, čak i nakon oslobađanja
• Odbijanje da se svedoči protiv njih

Osim švedskog slučaja, postoje i druge poznate epizode:

• Patty Hearst – naslednica bogatog medijskog carstva koja je 1974. oteta od strane levičarske gerile u SAD, a kasnije se pridružila otmičarima u oružanim pljačkama.
• Elizabeth Smart – oteta kao dete, kasnije pokazivala znakove emocionalne zavisnosti od svojih otmičara.

Psiholozi smatraju da je Stokholmski sindrom oblik posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Lečenje uključuje psihoterapiju, rad na razumevanju trauma kao i postepeno uspostavljanje poverenja u institucije. Kod mnogih žrtava sindrom nestaje s vremenom, ali psihološke posledice mogu biti duboke i dugotrajne.

Stokholmski sindrom ostaje jedan od najkontroverznijih i najfascinantnijih psiholoških fenomena modernog doba. Njegov paradoks – ljubaznost prema nasilniku – često zbunjuje, ali istovremeno otkriva koliko je ljudski um kompleksan kada je suočen sa strahom, izolacijom i borbom za opstanak.