Ekskluziva iz afričkog pakla: Kako heroji u Sahelu svakog dana gaze po minama ostavljenim od kolonizatora!

Jedna od brojnih tempiranih mina kolonijalizma detonira kad treba …a ima ih širom sveta. Tako su se njihovi nekadašnji gospodari dosetili. Reč je, naravno, o nekadašnjim državama u kojima je namerno ostavljeno takvo stanje.

Povod za ovaj tekst je afirmativan: javila nam se ekipa stručnjaka, naši stari znanci, koji se u Sahelu bave aktivnostima EOD (Explosive ordnance disposal), uklanjanjem minsko-eksplozivnih sredstava).

Za njih se najčešće kaže da oni samo jednom greše; i to je tačno, mada u vojsci svaka greška može koštati vojnika života. Milioni mina zasejani su širom sveta i one su predmet posebnih međunarodnih dogovora (Otavska konvencija, koju nisu potpisali najveći proizvođači mina – SAD, Kina, Ruska Federacija i Indija). Njihovo uklanjanje je skupo, mučno i dugotrajno, ali se ne plaća životom, kao njihovo prevremeno otkrivanje.

Posvetimo nekoliko reči ovom ratištu, kako bismo dobili dimenziju odgovornosti i posla tih anonimnih heroja kojima je zapao zadatak da čiste za ratnicima. Sahel na arapskom predstavlja granicu ili obalu Sahare. To je granična zona između Sahare na severu i plodnog dela južnog Sudana.

Proteže se od severne Afrike sve do Crvenog mora. Njen položaj i sudbinu odredila je voda, dragocenost u Severnoj Africi. U početku je termin korišćen za označavanje pojasa između izohijeta (pojasi padavina) između 76 i 450 mm po m². Ranije su se sve zemlje Zapadne Afrike tako nazivale.  

Tih zemalja nije malo. U sahelskom delu Afrike nalaze se delovi severnog Senegala, južne Mauritanije; tu su centralni Mali, severna Burkina Faso, krajnji jug Alžira, Niger, krajnji sever Nigerije, Kamerun, Centralnoafrička Republika, centralni Čad, centralni i južni Sudan, krajnji sever južnog Sudana, Eritreje i Etiopije. Mnogo baruta na jednom mestu, ali i mnogo prirodnih bogatstava, pa nije čudo što su tu često vođeni ili se vode ratovi. Po pravilu, izuzetno surovi, a neki  i genocidnog tipa.  

Rat u sahelskom regionu Zapadne Afrike traje od Arapskog proleća 2011. godine. Intenzivni sukob u Maliju, Nigeru i Burkin Faso službeno se zove Sahelski rat. Počeo je još u Maliju, i smatra se da je nastavak pobune u Magrebu. Kada su islamistički Tuarezipreplavili Mali 2012. godine, istovremena pobuna u Nigeriji počela je da se širi na obližnje zemlje.

Taj pokret je predvodio Boko Haram (Jama’at Ahl al-Sunna li al-Da’wa wa al-Jihad; po diskutabilnom prevodu – zapadno školovanje je grijeh, a po prevodu s arapskog – ljudi posvećeni širenju Prorokovih učenja i džihada). Do 2015. godine rat u Maliju proširio se na Burkinu Faso i Niger, što je dovelo do velikih borbi i humanitarne krize. I u Nigeriji je takođe buktalo, sve dok koaliciona ofanziva 2015. godine nije primorala pobunjenike na povlačenje.

Ova, za nas udaljena i manje zanimljiva ratišta, nisu uopšte zanemarljiva. Kako vidimo, velike sile odavno su tu umešale svoje prste, sigurno ne zbog religijskih ili političkih različitosti. Nedavno je i Ruska Federacija, na sve svoje složenosti, aktivirala nov plan u Maliju (Putin poslao vojsku u srce Afrike: Novi ‘Afrički korpus’ sa bombarderima Su-24 zamenjuje Vagner u Maliju! Prvi put raspoređen u Maliju: ruski Afrički korpus ulazi snažno na afričko bojište).

Našem portalu, koji je više puta o tome pisalo, ovi ratovi nisu promakli. Međutim, medijske ”zvezde” su Ukrajina i Iran. Do 2019. godine efekti sukoba počeli su da se akumuliraju i ubrzavaju zbog negodovanja stanovništva i očigledne nesposobnosti elita da sukob reše. Dešavalo se ono što je nekada u Srednjoj i Južnoj Americi bilo praksa, a u Africi to nikad nije ni prestajalo – serija državnih udara u Maliju, Burkini Faso, Nigeru, Sudanu, Čadu i Gvineji, pa je taj pojas dobio još jedan nadimak – pojas državnih udara.

U Sahelskoj koaliciji našli su se: Mali, Niger, Burkina Faso, Benin, Togo, Obala Slonovače, Alžir i Mauritanija. Podržani su od strane Ruskog Afričkog korpusa (od 2021), Turske (2022), Francuske (2013-2023), SAD (do 2024), MINUSMA (United Nations Multidimensional Integrated Stabilization Mission in Mali, 2013 – 2023), AFISMA (African-led International Support Mission to Mali, 2012-2013) i G5 Sahel (G5 du Sahel, pet država članica – Burkina Faso, Čad, Mali, Mauritanija i Niger, do 2023).  

Protiv koga se bore? Broj neprijatelja je priličan i svi imaju svoj program, pa se ne može reći da jedinstveno nastupaju; pod znakom pitanja je trenutna aktivnost više njih, ali to u opštem galimatijasu i nije lako utvrditi.

• Al kaida (Al-Quada).
• Jama’at Nasr al-Islam wal Muslimin – Grupa podrške Islamu i Muslimanima (salafitski džihadisti, smatraju sebe zvaničnim odeljenjem Alkaide u Maliju).
• Ansarul Islam (aktivna u Burkini Faso i Maliju).
• Islamska država – provincija Sahel (Islamic State – Sahel Province, postoje od 2015).
• Tuarezi severnog Malija (Azawad Liberation Front, od 2024)
• Patriotski front za pravdu  (Patriotic Front for Justice – Nigerijski pokret protiv puča, od 2007).
• Savet otpora za odbranu Nigerije (Council of Resistance for the Republic, slobodne snage, 2023)

Nije lako utvrditi ni gubitke jer mnoge žrtve završe u džunglama. Smatra se da je oko 48.000 ljudi do sada stradalo, od toga samo od 2023. do danas više od polovine. Preko tri miliona njih je raseljeno, odnosno u izbegličkom statusu, sa svim elementima humanitarne krize.

Kako se broj posrednih žrtava ne bi povećao angažovane su stručne ekipe za razminiranje. Reč je o veoma složenom poslu. Videli smo u našim brojnim tekstovima o minama da ih ima veliki broj vrsta; mnoge su predviđene za relativno usko područje, kamuflažno obojene, odloženog dejstva, a neke je i nemoguće deaktivirati.

Kako to izgleda na terenu? Imamo ekskluzivni izveštaj s lica mesta, što će za mnoge čitaoce našeg Portala biti veoma interesantno, jer je pisan na osnovu surove prakse koje ne prašta greške. Predstojeći deo teksta (literarno redigovan), predstavlja stručno iskustvo jednog od profesionalnih inžinjeraca, ruskog operatera EOD, Olega Valeckog, do kog smo došli preko našeg uvaženog člana foruma MyCity Military – s nadimkom Goxin. Naslov je sastavio priređivač teksta.

Problemi sa kojima se susreće EOD operater u borbi sa IED u neutralizaciji RC IED, na osnovu iskustva iz rata u Sahelju

Priručni rečnik za one koji nisu bili inžinjerci, ili im je ova materija bila manje dostupna:

• EOD (Explosive ordnance disposal – uklanjanje eksplozivnih sredstava).
• RC IED (Radio Controlled Improvised Explosive Device; radio-kontrolisane improvizovane eksplozivne naprave).
• HME (Home Made Explosive – kućno spravljana eksplozivna naprava ili eksploziv).
• EOD kurs (sticanje osnovnih znanja radi lakše saradnje s timovima EOD).
• Jammer (ometač radio-signala).

U neutralizaciji radio-kontrolisane IED (RC IED) na osnovu iskustva iz rata u Sahelju na osnovu više slučajeva mogu se uočiti nekoliko osnovnih grešaka:

• EOD operator kada pronadje eksplozivnu napravu, ili istražuje mesto eksplozije, radi mnogo na pronalasku načina aktivacije. Lakše ju je uništiti, nego gubiti dragoceno vreme.
• Dešava se da se EOD operator isuviše formalno odnosi prema radu, što unosi nesigurnost u rad tima.   
• Takođe može biti pogubno i previše poverenja u ometač (Jammer) koji ne radi uvek 100 osdsto. Terorista ili operater radio-IED može da promeni frekfenciju; pored toga, brdovit teren i vremenski uslovi mogu da utiču na rad ometača. Terorista – operator RC IED kada vidi EOD operatera može da aktivira napravu u toku približavanja EOD operatera.
• Greši se i zbog stresa posle eksplozije IED i EOD; operater zaboravi, zbog olakšanja prilikom rešavanja osnovnog zadatka, da moze postojati jos jedna ili više RC IED naprava.
• Moguća je i greska kada EOD operater ne utvrdi sa sigurnošću šta je eksplodiralo i da predpostavi, ne pregledjući mesto eksplozije dovoljno pažljivo, da je problem rešen. Recimo, ako pogrešno pretpostavi da je eksplozija IED ispod vozila bila aktivirana nagazom. Time daje mogućnost teroristi ili da pobegne, ili da nastavi svoj rad.

Malo objašnjenje pogrešne pretpostavke šta je eksplodiralo: recimo, ako je točak odvaljen na vozilu pretpostavlja se da je nagaz. Logicno…Mada operater RC IED može da je aktivira upravo u trenutku kada je vozilo naišlo na IED. Isto tako postoje nagazne IED, kod kojih je nagazni upaljač izdvojen ( obicno elektrokontaktni) i stiče se pogrešna pretpostavka da je IED aktivirana daljinski (RC IED), mada je nagaz bio u pitanju. Isto tako pogrešno moze predpostaviti suprotno, da je eksplozija izazvana radio-upravljanjem ustvari nagaz. Time zanemaruje pretraživanje terena za još eventualnih nagaza (obicno se u grupi postavljaju).

• U osnovne greške spadaja i to kada, recimo, posada /vojnici u konvoju nisu prošli osnovni EOD kurs, ne znaju da prepoznaju, indetifikuju IED, kao ni da ne znaju procedure, tj. kako pravilno postupati u slučaju pronalaska ili aktivacije IED. Ako se ne razmjenjuju podaci o pronalasku IED, njihovim vrstama, incidentima, nesrećama kao i mapiranje takvih situacija na neku elektronsku – aktivnu/digitalnu mapu, onda će posledice biti još veće.

Za improvizovane naprave koriste se često kanisteri (IED -Improvise Explosive Device) pakovani sa HME (Home Made Explosive, eksplozivi rađeni u kućnoj radinosti ili u terenskim uslovima). Ovi kanisteri mogu se samostalno koristiti ili vezati u grupe. Primećeno je da je ovakvo pakovanje najčešće, u obliku poluindustrijske improvizacije (terensko, radionički uslovi).

Napomena:

Ovo je samo delić njihovih iskustava jer se na terenu nalaze i avionske bombe od više stotina kilograma, rakete, mine iznenađenja, improvizacije svih vrsta. Sve to iz više različitih epoha i ratova, muzejski primeci koji tada nisu eksplodirali, ali sad mogu, različitih tehnologija i proizvođača, itd. Stoga mineri za sebe kažu da dvaput mogu da pogreše. Prvi put kad izaberu profesiju…