Ako ste pomislili da ste čuli za sva čuda iz sveta oružja i da vas ništa više ne može iznenaditi, onda pogledajmo zajedno blisku istoriju – pripreme za Drugi svetski rat. Prema projektu koji ćemo opisati, Hitlerov i Poršeov Maus bio je stvarno igračka.
On je svedok da nisu nesvakidašnje ideje stizale samo iz Hitlerove fantazije. Dešavalo se i to visokom vojnom vrhu SSSR. I oni su maštali o kopnenom bojnom brodu. U toj mašti pomogao im je nemački inžinjer Edvard Grote (Karl Friedrich Edward Grote, 1884-1950) koji je, inače, bio specijalista za podmornice. On nije bio veliko ime u svoje vreme.
Zahvaljujući reputaciji koju je stekao na sovjetskom modelu, učestvovao je u Krupovom projektu teškog tenka R-1000 (Landkreuzer P. 1000 Ratte – pacov), razvijanog za vreme Drugog sv. Pri tom, razrada sovjetske ideje čak i nije bila njegova inicijativa.
O tom tenku od 1.000 tona nema mnogo materijala. U poznatom nemačkom vojnom časopisu Kraftfahrkampftruppe (borbene motorizovane trupe) septembra 1937. godine polemisali su Ginter Burštin (Günther Adolf Burstyn, poreklom Austrijanac), koga su smatrali jednim od pionira tenka i Grote.
Ginter je smatrao Grotea previše maštovitim (da upotrebimo blag izraz), a njegov izum nerealnim. Treba reći da Ginter nije pogrešio u proračunima koji su bili veoma ubedljivi, pogotovo kad je reč o brzini kretanja. Njegov autoritet je u ovoj raspravi bio presudan. Ipak, najvažnije jest to što je na kritiku Grote odgovorio.
U toj polemici uvređeni Grote dao je mašti na volju, pa su neki odgovori, posebno oni koji se tiču perspektive ovakvih tenkova, bili preterani. S druge strane, deo onoga što je napisao može se naći u Ruskom državnom vojnom arhivu i nesumnjivo je reč o istim dokumentima. Tako se stiglo i do glavnog zagovornika ideje o kopnenom bojnom brodu. Bio je to Tuhačevski.
On s tim nije žurio jer je bio poznat kao izvanredan strateg, ali i talentovan analitičar i teoretičar. Posebno je pratio razvoj francuske oklopne tehnologije. Francuski general Pol Moris Velpri (Pol-MauriceVelpry,1875-1939), generalni inspektor oklopnih jedinica tridesetih godina, predložio je tenk za proboje mase 600 tona. Aktivno je promovisao i Char de rupture, probojne tenkove.
Istina je da je razvoj niza projekata započeo upravo imenovanjem Tuhačevskog za načelnika naoružanja RKKA. Na red su došli tenkovi od 90 tona, među njima i T-42 (urađen jedan primerak). Na njemu je radio Grote koji je 1930. godine, u doba dobrih odnosa SSSR i Nemačke i povoljnih poslovnih uslova, pozvan s grupom kolega da dođe u SSSR.
Tuhačevski je o takvom projektu izložio sledeće: Utvrđenja kakva postoje širom Evrope nama ne odgovaraju jer je naš prostor ogroman…Stoga je neophodno preduzeti revolucionarne mere i maksimalno iskoristiti tehničke metode kako bi se stvorile pokretne tvrđave slične monitorima na rekama ili bojnim brodovima na moru.
Nije se, kako vidimo, najpre spominjao tenk, već odbrambeno sredstvo relativno male mase. Sam Grote je pisao kako je u prvoj verziji planirano oružje na šinama, s gusenicama kao oslanjajućim podvozom. Taj projekat imao bi masu 600 tona. Međutim, bez obzira na upornost Tuhačevskog, ovaj projekat nije zaživeo pre svega zbog slabe oklopne zaštite i male brzine. Usledio je potom drugi projekat, takođe s montiranjem teškog oružja na jedinstvenoj platformi, iste mase. Ni on nije prošao kod sovjetskog vojnog vrha.
Tada se pojavio i treći projekt, ovaj put s masom od 900 do 1.000 tona. Specifikacije iz projektnog zadatka bile su sledeće:
- Dužina – 34 metra.
- Širina – 10 metara.
- Visina – 11 metara.
- Klirens – dva metra.
- Oklopna zaštita: 300 mm na ranjivim mestima.
- Samostalna PVO.
- Brzina – do 50 km/h (!)
Upravo zbog ove poslednje stavke Ginter Burštin je kritikovao (čak ismevao) Grotea – a ona je ovaj put stigla sa samog vrha.
Rezultat projekta bila je razrada klasičnog tenka od 1.000 tona. Ideja je u martu 1933. godine predstavljena drugu Tuhačevskom (kako ga je nazvao Grose). Razrađene su dve varijante tenka-tvrđave, kako je on nazvao svoje čedo. U prvoj varijanti bilo bi šest kupola. U kupoli glavnog oruđa bila bi smeštena dva topa kalibra 305 mm, a u dve pramčane kupole bila bi po dva topa kalibra 152 mm.
Na bokovima odnosno telu tenka predviđane su dve kupole u kojima su se nalazila po dva topa kalibra 76 mm. Pozadi bi bila kupola s dva topa kalibra 45 mm koji bi se koristili i kao PVO. Druga varijanta razlikovala se u tome što bi broj kupola bio smanjen na četiri, pa bi spareni topovi 76 mm izostali. Pošto je bilo jasno da obične gusenice ne bi podnele tu masu, bilo je predviđeno da budu utrostručene.
Prvobitna namena tenka bila je obalska odbrana. Na jednoj skici inžinjer je grafičko-likovnim stilom predstavio bitku oruđa u verziji s četiri kupole protiv neprijateljske flote. Nije zaboravio ni brzinu – ovaj tenk trebalo je da se kreće brzinom do 60 m/h. Posadu je sačinjavalo 40 ljudi, a zbirna snaga motora bila je 24.000 ks. Uz ovu snagu specifikacije bi, po projektu, bile dosegnute, uz debljinu oklopa od 300 mm.
Interesantno je da su, kao odgovor na Groteovu ideju, Sovjeti razvili alternativnu varijantu, takođe naređenu odozgo. Nije zabeleženo da li je Grote znao za taj paralelni projekat. Vojna akademija mehanizacije i motorizacije RKKA (Военная академия механизации и моторизации РККА) predložila je tenk skromnije mase od 500 tona. On bi imao motor od 6.000 ks i razvijao bi brzinu do 30 km/h. Iza predloga su stajali inžinjeri P. Fedorov, J.E. Binovič i A.I. Blagonravov, a rukovodilac projekta bio je M.V. Dančenko (Михаил Васильевич Данченко).
Naoružanje sovjetskog pandana bilo je primetno skromnije: po dva topa kalibra 107 mm, kalibra 76 mm i 45 mm, uz streljačko naoružanje: četiri do 12 mitraljeza DT. Crteži tog projekta ne postoje. Zna se da je juna 1933. bila gotova projektna skica, da bi već idućeg meseca eksperimenti s tenkovima-bojnim brodovima naglo obustavljeni. Istorija ove ideje dokazuje da se čudne ideje mogu javiti svuda, pa i na najvišem vrhu.
Čak se i Tuhačevski predomislio i počeo da se priklanja francuskom konceptu. Francuski model nije preferirao da se mnogo kreće, već da podržava Mažino liniju, s novom procenom mase od 45 do 150 tona. Od svih navedenih ideja Tuhačevski je morao da odstupi pred računicom, jer je čak i T-39 bio besmisleno skup. Na kraju je preovladao razum…Bar izvesno vreme, dok Hitler i njegovi štićenici nisu počeli da maštaju slične snove.
