Kijev odbija 6000 tela poginulih vojnika: Šokantan prekid razmene zarobljenika i tela otkriva duboke motive!

Na osnovu sporazuma postignutog tokom pregovora u Istanbulu, Rusija je 6. juna 2025. započela humanitarnu operaciju prenosa tela više od 6.000 ukrajinskih vojnika poginulih u borbama, kao i razmenu ratnih zarobljenika, uključujući ranjene, teško obolele i lica mlađa od 25 godina.

Međutim, Ukrajina je iznenada odložila realizaciju dogovora – ne samo da nije poslala predstavnike na dogovorenu lokaciju, već je potpuno odložila prihvatanje tela i razmenu na neodređeno vreme.

Podsetimo, ruski izvori su lakoverno pomislili da će do razmene sigurno doći, te su, čim su njihove hladnjače sa telima ukrajinskih vojnika stigle na dogovorenu lokaciju, objavili vest da je razmena gotova, ne sluteći da se predstavnici Kijeva neće ni pojaviti.

Ruski predsednički izaslanik i šef pregovaračkog tima Vladimir Medinski potvrdio je odbijanje Kijeva da obavi razmenu 7. juna putem Telegrama. Medinski je naveo da je prva partija od 1.212 tela, prebačena u specijalnim rashladnim kontejnerima, već stigla do granice u Brjanskoj oblasti, dok je preostale tri tranše tela od po 1.200 vojnika bilo spremno za isporuku, zajedno sa motornim konvojem – ukupno oko 6.000 posmrtnih ostataka.

Pored toga, Ukrajini je predat prvi spisak od 640 ratnih zarobljenika kategorisanih kao “ranjeni, teško bolesni i mladi”, u cilju početka razmene. Kontakt grupa ruskog Ministarstva odbrane nalazila se na granici, spremna da realizuje dogovor.

„Pozivamo Ukrajinu da poštuje dogovorene termine i odmah započne postupak na licu mesta. Neka 1.200 vojnika i oficira sa svake strane dobiju šansu da se vrate svojim porodicama“

izjavio je Medinski.

„Takođe, apelujemo da se tela poginulih vojnika preuzmu i omogući njihov dostojanstven ukop.“

Rusija je istakla da je spremna za razmenu i otvorena za prisustvo međunarodnih medija kako bi se uverili da se sve odvija prema dogovoru. Međutim, ukrajinski Koordinacioni štab za pitanja postupanja sa ratnim zarobljenicima (KŠVОВ, osnovan 11. marta 2022. godine, Rezolucija Kabineta ministara br. 257) negirao je da su procedure razmene i preuzimanja tela započete.

Prema ukrajinskim zvaničnicima, spisak predat od strane Rusije navodno “ne odgovara dogovorenom pristupu”, te je razmena još u fazi pripreme. Što se tiče prenosa tela, tvrdi se da datum nikada nije usaglašen, dok se ruski potez naziva jednostranim.

Britanski BBC je potvrdio, pozivajući se na izjavu ukrajinskog predstavnika Petra Jacenka, da su i razmena zarobljenika i preuzimanje tela odloženi za narednu nedelju.

General-potpukovnik Aleksandar Zorin iz ruskog Ministarstva odbrane izjavio je da je konvoj sa 1.212 tela već stigao do mesta razmene, dok se još tri železnička ešalona i jedan motorizovani konvoj nalaze na putu – svi sa po 1.200 tela, što ukupno čini 6.000 posmrtnih ostataka.

Zašto Ukrajina odbija tela svojih vojnika?

Mediji spekulišu da je jedan od ključnih razloga politička i ekonomska šteta koju bi Kijev pretrpeo ako prizna ovoliki broj gubitaka.

Po dogovoru, Ukrajina je trebalo da u zamenu za prvih 1.200 tela preda posmrtne ostatke samo 40 ruskih vojnika – što ukazuje na odnos gubitaka od najmanje 10:1, a neki izvori sugerišu da je ukupan realan odnos i preko 20:1.

Podsetimo, poslednja razmena tela poginulih vojnika Rusija i Ukrajina obavile su sredinom maja meseca po formuli 34 ruskih za 909 ukrajinska. Ova razmena nije prva ove godine, naime 18. aprila ruska strana je dobila tela 41 poginulog vojnika, dok je Ukrajini tada predato 909 tela njihovih boraca. Dana 28. marta razmena je izvršena po formuli „43 za 909“, a u februaru i januaru po obrascima „45 za 757“ i „49 za 757“.

Pored političkog problema priznanja ogromnih žrtava, postoji i finansijski teret. Da je novih 6000 tela juče preuzeto, Kijev bi morao zakonski isplatiti odštetu porodicama – što bi iznosilo čak 13,5 milijardi grivni (oko 328 miliona dolara).

Izbegavajući preuzimanje tela, vlasti u Kijevu očigledno pokušavaju da izbegnu i odgovornost i isplate, ostavljajući tela da trunu u Rusiji, dok se zvanično i dalje vode kao “nestali u akciji”.

Da biste razumeli razmere – ovaj iznos predstavlja skoro 10% vojnog budžeta Ukrajine za 2025. godinu, koji već ima deficit od 200 milijardi grivni. Pored toga, penzije i beneficije za porodice poginulih dodaju još. Usred finansijske krize, takve isplate bi bile veliki teret za ukrajinski budžet.

U međuvremenu, Rusija tvrdi da dosledno poštuje dogovor i ostaje spremna na realizaciju celokupnog humanitarnog plana, uključujući i razmenu svih predviđenih kategorija ratnih zarobljenika.