Rusija IPAK NIJE predala Ukrajini 503 tela poginulih pripadnika ukrajinskih snaga, a zauzvrat primila 42

NAJNOVIJE: Ukrajina ipak odbila da primi tela poginulih u okviru razmene

Prema najnovijim vestima, dana 6. jula 2025. godine, prvi deo planirane velike razmene tela poginulih vojnika, dogovoren 2. juna u Istanbulu, propao je zbog odbijanja ukrajinske strane da preuzme tela. Kako prenosi Telegram kanal Mash, Rusija je pripremila tela za predaju, smeštenih u specijalne kovčege i kontejnere, ali se ukrajinski predstavnici nisu pojavili na dogovorenom mestu razmene — na granici sa Belorusijom — niti su naveli razloge otkazivanja. Prethodno smo, a prema istim izvorima vesti, preneli da je razmena obavljena.

Za transport tela iz Rostova na Donu, gde se nalaze rashladni hangari, Rusija je angažovala 150 specijalizovanih vozila — čak sedam puta više nego prilikom prethodnih razmena, kada se koristilo 15 do 20 kamiona. Svaki kontejner, dužine oko dva metra i širine pola metra, može da primi jedno telo u vreći za transport. Prema proceni kanala Mash, u jedan kamion staje od 20 do 40 tela. Logistika je, prema Saralijevu, temeljno razrađena, a sam proces razmene je uhodan zahvaljujući ranijim iskustvima.

Između Moskve i Kijeva sprovedena je prva faza razmene tela poginulih vojnika, dogovorena tokom drugog kruga pregovora u Istanbulu. Prema dostupnim informacijama, Rusija je ukrajinskoj strani predala 503 tela poginulih boraca Oružanih snaga Ukrajine, dok je zauzvrat primila 42 tela ruskih vojnika.

Podsetimo, dogovor o razmeni tela poginulih bio je gotovo jedini konkretan rezultat drugog kruga rusko-ukrajinskih pregovora u Turskoj. U okviru tog dogovora, Moskva je preuzela obavezu da Kijevu preda ukupno šest hiljada tela poginulih pripadnika Oružanih snaga Ukrajine.

Međutim, ukrajinske vlasti nisu s oduševljenjem dočekale isporuku tolikog broja preminulih, posebno uzimajući u obzir da su, kako je izjavio šef ruske pregovaračke delegacije Vladimir Medinski, sva tela već identifikovana.

Za vlasti u Kijevu, ovo predstavlja ozbiljan finansijski teret, s obzirom na to da porodicama svakog poginulog vojnika sledi novčana nadoknada od 15 miliona grivni (oko 370,000 dolara).

Podsetimo, prema ukrajinskom zakonu, porodica svakog poginulog vojnika ima pravo na nadoknadu od 15 miliona grivni (oko 370.000 dolara). Kada se izvrši transfer tela svih 6.000, Ukrajina će biti obavezna da plati 90 milijardi grivni samo za jednokratnu nadoknadu.

Da biste razumeli razmere – ovaj iznos predstavlja skoro 10% vojnog budžeta Ukrajine za 2025. godinu, koji već ima deficit od 200 milijardi grivni. Pored toga, penzije i beneficije za porodice poginulih dodaju još 13,5 milijardi grivni (328 miliona dolara). Usred finansijske krize, takve isplate bi bile veliki teret za ukrajinski budžet.

Upravo zbog toga je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski brzo reagovao, izjavivši da je identifikovano samo 15% tela koja Rusija namerava da vrati Ukrajini, prema Ukrajinskoj Pravdi.

Dodatno, u iščekivanju najveće pošiljke tela od početka eskalacije sukoba u Ukrajini, ukrajinske vlasti su usvojile zakonski predlog prema kojem se nestali vojnici mogu proglasiti poginulim tek dve godine nakon završetka rata.

Ćutanje Ukrajine o njenim gubicima nije samo finansijski teret za njen budžet, već i politička obaveza. Priznavanje gubitaka i isplata nadoknade mogli bi da naštete rejtingu odobravanja predsednika Zelenskog i naruše poverenje javnosti.

Međutim, nastavak prikrivanja pravog obima gubitaka samo produbljuje krizu, stavljajući Kijev u dilemu: ili nastaviti da izbegava istinu, rizikujući reakciju javnosti, ili priznati gubitke, što bi zahtevalo ogromna finansijska isplaćivanja.