Tokom Hladnog rata, mnoge svetske vojske su tražile inovacije kako bi osnažile svoje arsenale za slučaj neprijateljskog napada. Jedna od tehnologija koja je posebno interesovala Sjedinjene Američke Države bila je VTOL (Vertical Take-Off and Landing) — avioni sposobni za vertikalno poletanje i sletanje.
Iako je koncept bio relativno nov (mlazni avioni su se pojavili tek krajem Drugog svetskog rata), to nije sprečilo Američko ratno vazduhoplovstvo i mornaricu da naruče razvoj aviona Bell D-188A.
Razvoj aviona Bell D-188A
Tokom 1950-ih, ideja vertikalnog poletanja i sletanja bila je izuzetno privlačna vojnim planerima. Cilj je bio da se razvije lovac koji bi mogao da deluje iz praktično bilo koje lokacije. Zbog toga su USAF i američka mornarica angažovali Bell Aircraft da dizajnira takav avion.
Projekat, označen kao Bell D-188 i D-188A, zamišljen je kao višenamenska letelica, sa sposobnošću presretanja i rada u svim vremenskim uslovima. Uvođenjem VTOL tehnologije, avion je trebalo da obezbedi operativnu fleksibilnost i smanji ranjivost vazdušnih baza na neprijateljske napade.
Za prvu fazu razvoja dodeljeno je 17 miliona dolara, a Bell je u tom procesu sarađivao sa firmom Convair. Model za vazduhoplovstvo predstavljen je kao maketa u prirodnoj veličini 1960. godine, ali je mornarica u međuvremenu otkazala svoje narudžbine.
Predložene tehničke karakteristike
Bell D-188A je zamišljen kao borbeni avion nove generacije. Imao bi osam turbojet motora General Electric J85-GE-5 — četiri na zakretnim nosačima na krajevima krila, dva u zadnjem delu trupa i dva iza kokpita. Zahvaljujući ovoj konfiguraciji, mogao bi da dostigne brzinu veću od Mač 2 i da poleti i sleti vertikalno.
Avion bi takođe posedovao napredni sistem za raspodelu vazduha iz motora kako bi se omogućila veća stabilnost i upravljivost pri vertikalnim manevrima.
Što se tiče izgleda, D-188A je imao aerodinamičan, šiljasti nos i jednočlani kokpit. Naoružanje je trebalo da uključuje dva do četiri topa kalibra 20 mm, unutrašnji prostor za oružje i osam podkrilnih tačaka za rakete i bombe.
Zašto je projekat otkazan
Uprkos inovativnosti, Bell D-188A suočavao se sa ozbiljnim izazovima. VTOL tehnologija je u to vreme bila previše kompleksna i teško izvediva. Zakretni nosači motora dodatno su komplikovali dizajn.
Pored tehničkih problema, projekt je postao žrtva promenjenih prioriteta unutar američke vojske. Mornarica je do ranih 1960-ih već izgubila interesovanje, a uskoro je i ratno vazduhoplovstvo sledilo isti primer, delom zbog rastućih troškova razvoja. Zvanično, program je obustavljen 1961. godine.
Prvi pravi VTOL avion
Iako D-188A nikada nije zamenjen direktno drugim modelom, njegovo ukidanje otvorilo je vrata za razvoj praktičnijih VTOL aviona. Prvi uspešan VTOL borbeni avion bio je Hawker Siddeley Harrier, razvijen u Velikoj Britaniji.
Harrier je postao standard u Kraljevskom vazduhoplovstvu (RAF) i mornarici tokom Hladnog rata, a koristile su ga i snage SAD, Indije i Tajlanda. Tokom službe, mnoge jedinice bile su raspoređene širom Zapadne Nemačke kao zaštita od eventualne sovjetske invazije.
Jak 141 je prvi, zapravo jis Jak 38, ali nije usao u serijsku proizvodnju.