SAD žele aneksiju Grenlanda: Tajni plan otkriva hibridnu strategiju osvajanja kroz društvene mreže!

Da li se pripremamo za promenu granica sveta? Sjedinjene Američke Države navodno razmatraju plan za aneksiju Grenlanda, koristeći hibridne metode, uključujući kampanje na društvenim mrežama i medijsku propagandu, kako bi osvojile podršku lokalnog stanovništva.

Iako zvanične izjave iz Vašingtona i dalje negiraju ovakve ambicije, sve veći broj indicija i izveštaja sugeriše da ova ideja više nije samo politička anegdota.

Kako navodi New York Times, administracija predsednika Donalda Trampa razvila je strategiju zasnovanu na uticaju na javno mnjenje, a ne na vojnu silu.

Plan bez vojske, ali sa jakim porukama

Nacionalni savet za bezbednost Bele kuće održao je više sastanaka kako bi ideju pretvorio u konkretne korake. Cilj – pridobiti podršku oko 57.000 stanovnika Grenlanda, većinom Inuita, za priključenje Sjedinjenim Državama.

Poruke u kampanji uključuju pozivanje na zajedničko nasleđe između Inuita Grenlanda i Aljaske, ali i optužbe da Danska ne vodi dovoljno računa o stanovnicima ostrva.

Trampova administracija je čak razmatrala finansijske podsticaje, uključujući zamenu danskih subvencija sa direktnim godišnjim isplatama od 10.000 dolara po stanovniku.

Zabrinjavajuće posledice i protivljenje međunarodne zajednice

Ipak, aneksija teritorije bez saglasnosti naroda je protivna međunarodnom pravu, naročito Povelji Ujedinjenih nacija, i mogla bi izazvati ozbiljnu geopolitičku krizu, zabrinuti su iz NYT.

Grenland ima pravo na samoopredeljenje, a svaka promena statusa mora proći kroz slobodan i pošten referendum.

Smena u američkoj bazi na Grenlandu

Pukovnik Suzana Majers smenjena je sa dužnosti komandantkinje američke vojne baze Pitufik u Grenlandu nakon javnog neslaganja sa potpredsednikom SAD Džejmsom Dejvidom (Džej Dijem) Vensom.

Ova smena usledila je odmah posle njenog oštrog reagovanja na izjave Vensa tokom njegove posete bazi 10. aprila 2025. godine, čime je dodatno osvetlila tenzije između Vašingtona i Kopenhagena, ali i unutrašnje sukobe u američkom vojnom i političkom vrhu.

Na konferenciji za medije održanoj na bazi Pitufik, Vens je uputio otvorenu kritiku vlastima Danske:
„Naša poruka Danskoj je jasna: loše ste tretirali narod Grenlanda, uskraćivali ste im sredstva, kao i sigurnosnu infrastrukturu ove dragocene teritorije.”

Ova izjava, koja je jasno signalizirala pritisak na Dansku u vezi sa zajedničkim upravljanjem Grenlandom, naišla je na trenutnu i neočekivano direktnu reakciju komandantkinje baze.

Majers je ubrzo nakon Vensovog govora poslala interno pismo osoblju baze u kojem je jasno istakla da ne podržava izjave potpredsednika. Ovaj postupak analitičari ocenjuju kao kršenje vojne hijerarhije i nedopustiv akt neposlušnosti, što je najverovatnije razlog njene brze smene.

Već narednog jutra, 11. aprila, Pentagon je zvanično potvrdio da je Majers smenjena sa pozicije, iako detalji odluke nisu objavljeni. Baza Pitufik, smeštena na severozapadu Grenlanda, igra ključnu ulogu u američkom sistemu PVO i nadzoru Arktika, što ovaj incident čini još značajnijim.

Majers je komandovala bazom od 2022. godine i važila je za iskusnog oficira sa besprekornom reputacijom, ali se očigledno njen javni protest protiv Bele kuće nije mogao tolerisati u aktuelnoj administraciji predsednika Trampa, u kojoj Vens od januara 2025. obavlja funkciju potpredsednika SAD.

Prema pisanju The Washington Posta od 11. aprila, Vensova poseta Grenlandu bila je deo njegove NATO turneje sa ciljem jačanja američkog uticaja u Arktiku. Njegove kritike Danskoj deo su višegodišnjeg spora oko statusa ostrva, koji traje još od ponude Donalda Trampa iz 2019. da kupi Grenland, što je tada izazvalo oštro protivljenje Kopenhagena.

U poslednje vreme, Vašington sve više insistira da Danska poveća ulaganja u vojnu infrastrukturu u regionu, gde Rusija i Kina ubrzano jačaju svoje prisustvo. Prema informacijama Reutersa od 10. aprila, Vens je tokom posete razgovarao i o modernizaciji baze Pitufik, uključujući planove za instalaciju novih radarskih sistema.

Zašto SAD želi Grenland?

Grenland se nalazi na strateškoj tački između Severne Amerike i Evrope, i u srcu je arktičkih trgovačkih i vojnih puteva. Prema procenama Arktičkog saveta, region sadrži čak 30% neotkrivenog svetskog gasa i 13% nafte. Takođe, severna pomorska ruta uz obalu Rusije postaje sve značajnija kako klimatske promene otvaraju nove trgovačke koridore.

Pristup tim resursima i geoprostorna dominacija u Arktiku SAD-u bi dala ogroman strateški uticaj, posebno u konkurenciji sa Rusijom i Kinom.

Već 1946. godine, SAD su pokušale da kupe Grenland od Danske za 100 miliona dolara – ponuda koja je tada odbijena. Danas, međutim, metode su sofisticiranije, ali cilj ostaje isti – kontrola nad ključnim tačkama severne hemisfere.

Iako ideja o američkoj aneksiji Grenlanda deluje kao politička fantastika, njeni strateški razlozi su realni, a posledice – potencijalno katastrofalne. Svaka jednostrana akcija SAD mogla bi da naruši odnose sa saveznicima, izazove eskalaciju s rivalima i destabilizuje Arktik.