„Leteći vojnik“: Kako je američka vojska testirala bizarni helikopter za jednog čoveka koji je završio katastrofom!

Kroz istoriju su razvijani mnogi neobični vojni vazduhoplovi, ali malo koji su čudniji od de Lackner HZ-1 Aerocycle-a.

Dizajniran da ga može upravljati osoba sa malo ili nimalo letačkog iskustva, ovaj eksperimentalni leteći uređaj je u početku pokazivao veliki potencijal – dok nisu otkrivene njegove očigledne mane.

Ideja: jednostavan rotorokopter za svakog vojnika

Koncept Aerocycle-a potiče iz ranih 1950-ih, a osmislio ga je Čarls H. Cimerman iz tadašnje Nacionalne savetodavne komitete za aeronautiku (NACA). On je zamislio letelicu sa rotorima ispod platforme, kojom bi se upravljalo pomeranjem težine pilota – bez potrebe za klasičnom pilotskom obukom. Prvobitni testovi pokazali su potencijal, pa su proizvođači vazduhoplova počeli da razvijaju sopstvene verzije.

Kompanija de Lackner Helicopters predstavila je svoju verziju – platformu za jednog čoveka postavljenu iznad helikopterskih rotora. Letelica, poznata kao DH-4, mogla je da nosi do 55 kg tereta ili rezervoar od 20 litara goriva.

Dizajn je bio jednostavan: ram u obliku krsta, na kojem je pilot stajao, držeći se za upravljač sličan biciklu. Pilot je bio pričvršćen sigurnosnim pojasom, koji je bio povezan sa spoljašnjim motorom jačine 32 kW. Taj motor je pokretao kontra-rotirajuće rotore dužine 4,5 metara.

Neobičan dizajn i specijalna oprema

Sistem za sletanje sastojao se od vazdušnih jastuka i plutajućih elemenata, što je omogućavalo amfibijsku upotrebu, iako su kasnije zamenjeni klasičnim sletnim skijama. Aerocycle je imao čak i posebno dizajniran padobran „Ultra-Fast Opening Personnel Parachute Type XMP-2“, za koji se kasnije pokazalo da nije pouzdan.

Prvi testovi – obećavajući rezultati

DH-4 je dobio vojnu oznaku HZ-1, a prvi test u vezanom režimu letenja izveden je 22. novembra 1945. Prvi slobodan let dogodio se u januaru 1955. godine u Brooklyn Army Terminal-u. Ukupno je izvedeno više od 160 testnih letova, sa više od 15 sati provedenih u vazduhu. Rezultati su bili toliko dobri da je američka vojska naručila 12 primeraka.

Vojska je videla Aerocycle kao savremenog konjičkog naslednika i tvrdilo se da se let može savladati za manje od 20 minuta obuke. Dizajn de Lackner-a pokazao se kao najbrži među svim konkurentima.

Problemi na vidiku: testovi otkrili ozbiljne mane

Testiranje je nastavljeno 1956. godine u bazi Fort Eustis, Virdžinija, pod komandom kapetana Selmera Sandbija. Uprkos početnom entuzijazmu, vrlo brzo su se pojavili problemi: letelica je bila mnogo teža za upravljanje nego što se verovalo, što ju je činilo opasnom za neobučene pilote. Osim toga, rotori su konstantno podizali prašinu i krhotine sa tla.

Dve nesreće – kraj projekta

U toku testiranja, HZ-1 je doživeo dve nesreće, obe izazvane međusobnim ukrštanjem rotora. To je dovelo do loma lopatica i potpunog gubitka kontrole, što je bio kraj projekta.

Nakon nesreća, testiranja su prenesena u aerotunel NASA centra Langley, gde je utvrđeno da je maksimalna brzina ograničena nagibnim kretanjem. Iako je razmak između rotora bio dovoljan, nije otkriven uzrok njihovog ukrštanja. Zbog nedostatka pouzdanosti i realne upotrebljivosti, vojska je odlučila da ukine projekat.

de Lackner HZ-1 Aerocycle ostaje jedan od najneobičnijih i najambicioznijih pokušaja razvoja ličnog letećeg vozila za vojne potrebe. Iako je koncept bio revolucionaran za svoje vreme, pokazao se kao nepouzdan i potencijalno smrtonosan, a njegov kratki vek služenja ostao je tek zanimljiva epizoda u istoriji vojne avijacije.