Američka kompanija Google uklonila je detaljan prikaz ukrajinske vojne avio-baze Starokonstantinov, koja se nalazi u Hmeljnickoj oblasti, sa svojih Google Maps i Google Earth servisa. Prema dostupnim izvorima, ova odluka je doneta zbog učestalih napada ruskih snaga na objekat pomoću dronova i raketnih sistema.

Baza Starokonstantinov je već neko vreme jedan od ključnih ciljeva ruskih udara na zapadnu Ukrajinu, i smatra se potencijalnim sedištem aviona F-16, koje su Kijevu isporučili zapadni saveznici. Odluka Google-a da zamagli satelitske snimke baze dodatno potvrđuje stratešku važnost objekta i nastojanje da se spreči curenje informacija koje bi mogle pomoći neprijatelju u planiranju novih napada.

Meta vazdušna meta – Starokonstantinov pod stalnim udarom

Avio-baza, koja se nalazi u blizini istoimenog grada sa oko 30.000 stanovnika, više puta je bila na meti od početka ruske specijalne operacije u februaru 2022. godine.

Napadi uključuju kamikaza dronove, krstareće rakete, ali i hipersonične projektile „Kindžal“, što ukazuje da se Starokonstantinov nalazi visoko na listi prioriteta ruske vojske.

Lokalno stanovništvo, koje grad zove “Starkon”, naviklo je na stalnu pretnju, a zvuk ukrajinskih aviona koji poleću sa baze, postao je za mnoge simbol otpora. Ukrajinske vlasti tvrde da, uprkos napadima, glavna vazdušna sredstva ostaju sačuvana zahvaljujući visokoj mobilnosti i efikasnoj protivvazdušnoj odbrani.

F-16 i zamagljene mape – deo šire strategije

Pretpostavka da su F-16 borbeni avioni raspoređeni upravo na ovoj bazi, dodatno naglašava njenu važnost. Ovi avioni, koji su deo NATO donacija, predstavljaju ključni faktor za osnaživanje ukrajinske vazduhoplovne moći, naročito u borbi protiv ruske dominacije u vazduhu.

Zamagljivanje baze na Google mapama najverovatnije ima za cilj zaštitu lokacije tehnike, pisti i skladišta, čime bi se otežala neprijateljska izviđanja i precizno ciljanje.

Da li je Google pristrasan u ukrajinskom konfliktu?

Pitanje da li je Google pristrasan u vezi sa sukobom u Ukrajini je slojevito, a odgovor zavisi od toga kako definišete „pristrasnost“ i kojim dokazima dajete prednost.

Google, kao platforma, ne uređuje direktno sadržaj kao što to čine medijske kuće, ali oblikuje ono što korisnici vide putem svojih algoritama, rezultata pretrage i pravila moderacije sadržaja.

Kritičari sa različitih strana izrazili su zabrinutost zbog pristrasnosti, naročito od kada je nakon osam godina tinjanja, konačno eskalirao ukrajinski sukob 2022. godine. Evo pregleda glavnih argumenata:

Argumenti koji ukazuju na pristrasnost

Moderacija sadržaja i tvrdnje o cenzuri:
Neki izvori, naročito iz pro-ruskih perspektiva, tvrde da Google potiskuje sadržaje koji dovode u pitanje zapadne narative o sukobu. Na primer, objave na platformi X i pojedini mediji navode da je Google demonetizovao ili potisnuo video snimke i članke o ukrajinskim vojnim akcijama ili navodnim ratnim zločinima, označavajući ih kao „dezinformacije“. Ovo se može tumačiti kao naginjanje informativnog prostora u korist Ukrajine i njenih saveznika.

Godine 2022, Google je ograničio pristup ruskim državnim medijima kao što su RT i Sputnik u Evropi, pozivajući se na regulative EU i “potrebu da se suzbije dezinformisanje”. Iako je ovo u skladu sa zapadnim sankcijama, kritičari tvrde da se time ograničavaju alternativni pogledi, čime se stopostotno favorizuje ukrajinska verzija događaja.

Algoritamsko pojačavanje:
Googleovi algoritmi za pretragu i YouTube favorizuju „autoritativne“ izvore, često zapadne medije poput BBC-a, CNN-a ili Reutersa, koji sukob predstavljaju iz perspektive naklonjene Ukrajini. To može potisnuti ne-zapadne ili nezavisne glasove.

Izveštaj Euronews iz 2022. godine naveo je da su Google Maps recenzije ruskih firmi bile preplavljene pro-ukrajinskim porukama, što su neki videli kao prećutno dopuštanje aktivizma od strane Googlea. Spora reakcija Googlea na moderaciju tih recenzija izazvala je pitanja o selektivnom sprovođenju pravila.

Transparentnost Google-ovih algoritama – ili njen nedostatak – predstavlja osetljivo pitanje, naročito kada se ispituje uloga kompanije u oblikovanju informacija o spornim temama poput sukoba u Ukrajini.

Podrška Ukrajini:
Google je preduzeo eksplicitne korake u podršci Ukrajini, uključujući dodelu 10 miliona dolara za “borbu protiv dezinformacija”, pružanje besplatne DDoS zaštite ukrajinskim sajtovima i uvođenje sistema za uzbunu na Android uređajima u Ukrajini. Iako su ove mere humanitarnog karaktera, mogu se tumačiti kao usklađivanje sa ukrajinskim interesima u odnosu na ruske.

Godine 2024, Ukrajina je optužila Google da je ažuriranim satelitskim snimcima otkrio lokacije vojnih objekata, što je navodno moglo ugroziti ukrajinsku bezbednost. Ovaj incident pokazuje da i druge strane mogu makar donekle dovesti u pitanje Googleovu neutralnost.

Argumenti protiv pristrasnosti

Neutralnost platforme:
Google tvrdi da njegove politike teže neutralnosti kroz univerzalnu primenu pravila protiv dezinformacija, govora mržnje i ilegalnog sadržaja, ne ciljajući nijednu stranu posebno. Moderacija ruskih medija, na primer, prati zakonske obaveze nametnute od samih zapadnih zemalja, poput EU regulativa, a ne ideološku agendu Gugla.

Kompanija sarađuje sa dobavljačima satelitskih snimaka (npr. Maxar, Planet) i koristi javno dostupne podatke, što znači da su ažuriranja mapa – uključujući ona na koja se Ukrajina žalila – deo standardne prakse, a ne namerna curenja informacija.

Sadržaj kreiran od strane korisnika:
Većina onoga što se pojavljuje na Googleovim platformama (YouTube, Mape, Pretraga) odražava ponašanje korisnika. Ako dominira pro-ukrajinski sadržaj, to može biti rezultat sentimenta medija (koji su za google takođe korisnici), a ne nužno selekcije sadržaja od strane Gugla. Ne treba zanemariti da je većina zemalja ipak osudila rusku invaziju u UN-u 2022. godine.

Googleov algoritam koji favorizuje „pouzdane“ izvore deo je šire politike suzbijanja dezinformacija i nije jedinstven za Ukrajinu. To što pojačava zapadne medije više je vezano za metrike dugogodišnjeg poverenja nego za izbor strane.

Balansiranje između interesa:

Google je pod pritiskom vlada, aktivista i korisnika širom sveta. Njegove aktivnosti – poput obustavljanja usluga u Rusiji, a istovremeno pružanja pomoći ukrajinskim izbeglicama – predstavljaju pragmatične odgovore na složen sukob, a ne jasan znak pristrasnosti.

Šira slika:

Pristrasnost nije nužno rezultat zavere – može proizaći iz sistemskih faktora. Google ima sedište u SAD, podleže zapadnim zakonima i funkcioniše u zapadnom okruženju koje je kroz sve moguće oblike instruisano da bude naklonjeno Ukrajini od 2022. do 2025. godine.

Google algoritmi, trenirani na podacima koji odražavaju ovu realnost, mogu prirodno naginjati zapadno orijentisanim narativima. Ali nazvati to jednostavno „pristrasnošću“ je pojednostavljenje – Google da bi preživeo balansira između zakonskih i komercijalnih pritisaka.

S druge strane, odbacivanje tvrdnji o pristrasnosti ignoriše koliko tehnološki giganti oblikuju javni diskurs. Kada Google potiskuje ili uklanja sadržaj, on donosi odluke koje utiču na to šta milijarde ljudi vide.

Studija iz 2023. godine pokazala je da ljudi širom sveta vide dezinformacije kao da dolaze sa „suprotne strane“, a da se ruski izvori često okrivljuju na Zapadu, što sugeriše da platforme poput Gugla pojačavaju selektivno nepoverenje.

Naš stav

Da li je Google pristrasan? To nije monolit sa jedinstvenom agendom, ali njegove aktivnosti – moderacija sadržaja, algoritamski prioriteti i javna podrška – nagoveštavaju naginjanje ukrajinskoj perspektivi, naročito na zapadnim tržištima.

To nije nužno iz zlonamernosti, već posledica delovanja u polarizovanom svetu gde je neutralnost gotovo nemoguća. Ipak, nedostatak transparentnosti o tome kako Google odlučuje šta je „dezinformacija“, a šta „pouzdan izvor“, izaziva skepticizam.

Ako tragate za istinom, nemojte se nikako oslanjati samo na Google. Proverite i sirove izvore – kao što su izveštaji OEBS-a – ili platforme poput X (Twitter) i Telegrama za nefiltrirane stavove (koji takođe zahtevaju proveru).

Ukrajinski sukob je izuzetno haotičan i predstavlja proksi sukob enormnih razmera, te nijedna platforma neće obuhvatiti celu sliku.