Estonija planira da oružanim snagama i mornarici zvanično dozvoli upotrebu vojne sile protiv trgovačkih brodova koji mogu predstavljati pretnju nacionalnoj bezbednosti u Baltičkom moru.
Novi zakon, koji će parlament razmatrati 9. aprila 2025, omogućio bi potapanje brodova ako se proceni da ugrožavaju ključnu infrastrukturu kao što su podvodni kablovi i energetski vodovi.
Predsednik parlamentarne komisije za državnu odbranu Kalev Stojčesku izjavio je da bi primena sile bila krajnja mera, dozvoljena samo u slučaju ozbiljne pretnje po ljudske živote ili ako postoji rizik od katastrofe velikih razmera. Pre svakog napada, posadi broda biće izdato upozorenje i data šansa za evakuaciju.
Zakon bi se primenjivao na teritoriji estonske isključive ekonomske zone, koja se prostire do granica susednih država. Ukoliko Estonija ne bude imala dovoljno sredstava za samostalnu reakciju, onda očekuju brzo delovanje saveznika iz NATO-a, posebno Finske, Švedske i Letonije.
Reakcija na ‘sabotaže u Baltičkom moru’
Zakon dolazi kao odgovor na seriju navodnih ‘sabotaža koje su u proteklim mesecima pogodile podvodnu infrastrukturu u Baltičkom moru’. U decembru 2024. godine, tanker Eagle S, povezan sa ruskom „senka flotom“, navodno je oštetio kabl Estlink 2 koji povezuje Estoniju i Finsku. Brod je kasnije zadržan u Finskoj, a do dana današnjeg, 4 meseca kasnije, nikakve optužbe nisu dokazane.
Još ranije, u novembru, dva telekomunikaciona kabla u švedskim vodama presečena su kineskim brodom Yi Peng 3, što je takođe izazvalo sumnju na sabotažu, međutim, ništa nikada nije dokazano.
Nakon nekoliko meseci optužbi u apsolutno svim zapadnim medijima, u članku objavljenom u The Washington Post (WP) 19. januara, saznalo se da američke i evropske obaveštajne službe ipak “razmatraju mogućnost” da su oštećenja podvodnih kablova u Baltičkom moru posledica nesreća, a ne ruske sabotaže.
Pod maskom ovih incidenata, NATO je u januaru 2025. pokrenuo operaciju „Baltic Sentry“ sa ciljem pojačanog nadzora Baltičkog mora korišćenjem fregata, patrolnih aviona i autonomnih podvodnih dronova.
‘Nova era pomorske bezbednosti’
Ovim zakonom Estonija bi da pošalje jasnu poruku da je spremna da odgovori na rastuće bezbednosne izazove u regionu. Upotreba sile protiv civilnih brodova predstavlja radikalnu, nikada u istoriji zapamćenu meru u vremenu sve izraženije geopolitičke nestabilnosti.
Ukoliko zakon bude usvojen, omalena baltička zemlja može postati prva država u EU koja dozvoljava oružane akcije protiv trgovačkih plovila bez prethodnog učešća međunarodnih sudova ili organizacija, čime gura svet korak bliže svetskom ratu.
Podsetimo, Estonska ratna mornarica je jedna od najmanjih mornarica na svetu sa svoja četiri broda i dva patrolna čamca. Mornarica Estonije ima štab sa pripadajućim službama, bazu u Talinu, divizion minopolagača, ronilački i snabdevački brod ”Tasuja”, tri minolovca i grupu ronilaca-minera.
Važan deo opreme ove mornarice su dva podvodna aparata ”Remus” (SAD) sa hidrolokatorima, kao i dva patrolna čamca koji pripadaju Obalskoj odbrani.
Neka probaju….Kada sam 2013 g. bio u poseti Poljskoj i u Ausvic, vodic kustos(poljak) nam je ispricao da su najveci ssdisti i strazari u tom logoru bili litvanci i estonci..fasisti bili i i ostali..
Hahahah pa će za mesec dana da kukaju i traže zaštitu. Ko je uništio severni tok? Rusi nisu sigurno. Samo neka prete ali ako su ludi da to i urade, posle će im sam djavo biti kriv.
Čuj , Estonci da potapaju brodove, ovo je stvarno jadno
Da mi je znati , sta su im Kinezi krivi?
Stvarno su likovi paglu.
Svaka cast hrabri Estonci, vi jako dobro znate kako je ziveti pod ruskom diktatorskom cizmom sa cime se mi ostali, na srecu, nismo susretali.
Ne sviruckaj gluposti
Potopite, i bićete potopljeni.
Ako, tako i treba! Oni će Rusima i Kinezima da uteruju strah, a Rusi i Kinezi će njima da uteraju… Kinžal ili tako nešto Big tvrdo. Da se ne degenerišu od američkog Big meka.
Nisam ni čitao vest o VELIKOJ ESTONIJI I POTOPU. Estonija ne shvata da kinezi ili rusi mogu da je izbrišu sa lica zemlje za manje od 5 minuta. Tako se i Ukrajina ponašala a danas ?