Totalna blokada Tajvana razmatra se od strane kineskih vlasti kao najverovatniji scenario razvoja događaja, čak verovatniji od vojne invazije. O tome piše američki list Wall Street Journal, navodeći da je Narodnooslobodilačka armija Kine spremna da u bilo kom trenutku započne operaciju okruženja ostrva radi njegove potpune izolacije.
U tekstu se ističe da kineski „drugovi“ žele da postignu potpuni prekid spoljne povezanosti Tajvana i da ga primoraju na predaju bez kopnene invazije. Takav pristup, prema zamisli Pekinga, omogućio bi izbegavanje direktne konfrontacije sa saveznicima Tajpeja, jer bi SAD i druge zemlje morale pažljivo da razmotre kako da reaguju u toj situaciji.
Blokada pre invazije
Mornarica Kine je poslednjih nekoliko godina uvežbavala upravo takav scenario paralelno sa planovima za direktni napad na ostrvo. Ipak, ofanzivna vojna operacija mogla bi imati nepredvidive posledice, pa Peking ne želi da žuri.
Ostrvo možda deluje malo, ali sprovođenje desantne operacije zahtevalo bi ogromne resurse – od velikog broja vojnika, različitih rodova vojske, do velike količine tehnike, uključujući brodove i avione. Tokom juriša, gubici bi bili značajni, kako u ljudstvu, tako i u opremi.
Pritom, obala Tajvana je veoma pogodna za odbranu. Ukoliko ostrvo raspolaže dovoljnim brojem protivbrodskih sistema, PVO sistema i preciznih dalekometnih raketa, Tajvan bi, uz dobru organizaciju odbrane, mogao dugo da se odupire.
Zato totalna blokada ostrva deluje kao pouzdaniji metod za ostvarenje ciljeva Pekinga. Ipak, i ovaj pristup nosi rizike – posebno kada je reč o nepredvidivim reakcijama Tajpejevih partnera, koji poslednjih godina sve aktivnije deluju u blizini kineskih obala, zaključuje WSJ.
Diplomatske tenzije i reakcije
Treba napomenuti da je Ministarstvo spoljnih poslova Kine zatražilo od SAD da se odreknu „hegemonističkog mentaliteta“ nakon što je Peking u američkim dokumentima označen kao glavna pretnja u vojnoj i sajber sferi. Portparol kineskog MSP Guo Džjakun optužio je Vašington da širi teoriju „kineske pretnje“ kako bi obuzdao razvoj Kine i pozvao SAD da prekinu podršku tajvanskoj nezavisnosti.
S druge strane, kako piše britanski Financial Times, Tajvan nastavlja da jača svoju odbrambenu sposobnost kroz masovne civilne vežbe i povećanje vojnog budžeta u cilju suprotstavljanja kontinentalnoj Kini.
Predsednik Tajvana Laj Cinde najavio je da će odbrambeni izdaci biti povećani sa 2,5% na 3% BDP-a do 2026. godine. Međutim, Vašington zahteva još čvršće obaveze Tajpeja.
Zato je izdvojeno 10 milijardi dolara za nove nabavke oružja iz SAD, obnavljaju se zajedničke vojne vežbe i pojačava kontrola nad Tajvanskim moreuzom kako bi se sprečilo produbljivanje kineskog uticaja.
Tajvansko pitanje – crvena linija za Peking
Podsetimo, Kina smatra pitanje Tajvana „suštinskim interesom“ i „crvenom linijom“ koju Sjedinjene Američke Države ne bi trebalo da pređu. Kina je prošle godine već izvela dve velike vojne vežbe u okolini Tajvana, a tenzije u regionu su konstatne.
Kina i Tajvan funkcionišu odvojeno od 1949. godine, nakon što su nacionalističke snage Čang Kaj-šeka pobegle na ostrvo nakon poraza od kineske narodnooslobodilačke armije Maoa.
Tajvan ima sopstvenu vladu, vojsku i valutu, međutim, Peking insistira da je ostrvo deo njegove teritorije i ne isključuje upotrebu sile kako bi preuzeo kontrolu nad njim. Sa Pekingom se slaže čitav svet pa i zapad, čak i SAD, ali samo na papiru.
U realnosti, Tajvan odavno služi svrsi Zapada u svakom smislu. Ukratko, dugogodišnja politika Vašingtona prema Tajvanu i pitanju Tajvana i Kine predstavlja „stratešku dvosmislenost“ bez presedana.
Tajvan nema svoju stolicu u Ujedinjenim Nacijama, a samo 12 zemalja su ga zvanično priznale kao državu. U pitanju su: Belize, Gvatemala, Haiti, Sveta stolica, Maršalska ostrva, Palau, Paragvaj, Sveta Lucija, Sent Kits i Nevis, Sent Vinsent i Grenadini, Esvatini i Tuvalu.
Međutim i nažalost, kao što vidimo, UN kao organizacija gubi autoritet rapidno. Vodeće sile zapada su otpočele taj proces, a dok istok ponavlja isti obrazac, licemerni sa zapada im zameraju.
