U odnosu na sovjetske tenkove, američki su bili tehnički napredniji. Ličili su na prave limuzine u odnosu na modele koji su stizali iz Sovjetskog Saveza. Problem je samo što ih je bilo znatno manje i što nisu bili tako uspešni tamo gde treba – ne na prezentacijama, već na bojnom polju.
Jedno je zadovoljiti posadu i njihov konfor, a drugo je napraviti tenk koji će odgovoriti tačno određenoj potrebi koju je trupa iskazala. Američki osnovni borbeni tenk druge generacije, ponekad nazivan i ”Paton” (zbog očigledne razvojne linije), bez obzira što proizvođač nije rado prihvatao taj naziv, jeste tipičan predstavnik te škole.
Na sovjetskoj strani bili su pouzdanost, robusnost i masovnost, lakša i jevtinija obuka, a na američkoj perfekcija, kvalitet, komoditet. Znamo šta obično pobeđuje u tim slučajevima. U kompleksu pogona ”Detroit Arsenal Tank Plant” (Warren, Michigan) prozvedeno je nešto preko 15.000 primeraka.
Poređenja radi, porodica tenkova ”T-54/55” proizvedena je količini od preko 100.000 komada, od čega je glavni rival tenka ”M 60”, model ”T-55”, samo u SSSR proizveden u broju od preko 27.500 primeraka.
Razvoj i razlike u odnosu na ”M48”
Najveća razlika svakako je u osnovnom oružju – poznatom engleskom topu ”M 68” kalibra 105 mm i dužine 50,92 kalibara. Izmenjen je prednji deo tela i kupole, povećana debljina oklopa na najosetljivijim mestima, a samo telo i kupola dobijani su izlivanjem.
Top je dobio komoru za evakuaciju gasova, po čemu ga je bilo lako prepoznati. U bojevi komplet ušla je potkalibarna municija sa odvojivim jezgrom. U bojevom kompletu nalašle su se kumulativne, kao i eksplozivno-raspraskavajuće granate. Mehanizam navođenja topa i pokretanja kupole je elektrohidraulički s dupliranim, ručnim pokretanjem. U tenk je ugrađen nišan s daljinarom i balistički računar.
Hodni deo je podsećao na prethodnika, ali je unapređen time što su glavni delovi (vodeći točkovi i oslonci gusenica) bili izliveni iz aluminijumske legure. Motor na dizel pogon označio je da je to prvi posleratni američki tenk koji koristi dizel gorivo.
U tenk je ugrađen hidromehanički transmisioni sistem, starter motora pri niskom temperaturama, kao i oprema za savladavanje vodenih prepreka dubine do 3,5 metara. U standardnu opremu tenka ulazi i automatski protivpožarni sistem, noćni osmatrački komplet i nišan. Vozač je opremljen infracrvenim periskopom koji se koristi u paru s odgovarajućim reflektorom montiranim na čeonoj strani tela tenka.
Ulazak u stroj
Od 1960. godine, dve godine posle rivala ”T-55”, tenk stiže u jedinice SAD, Italije, Izraela, Egipta, Irana, Saudijske Arabije, Jordana i Austrije. Mali broj (do deset) tenkova dostavljen je Korpusu mornaričke pešadije u Vijetnamu tokom 1968. godine radi borbenih ispitivanja.
Od preko 15.000 primeraka više od 9.000 je 1990. godine još uvek bilo u američkoj armiji. Mali broj primeraka (ne više od 100) u isto vreme uvezli su Bahrein, Jemen, Oman, Sudan, Tajvan i Tunis.
Kooperanti u izradi
Telo tenka proizvodio je Krajsler (Chrysler, Detroit, Mičigen), a motor je izlazio iz pogona ”Konintental motors” (Continental Motors – ispostava Teledyne Continental Motors, Maskigon, Mičigen); istorijat ovog proizvođača je posebna priča pa ćemo mu se nekom prilikom vratiti.
Transmisiju je proizvodio ”General Motors – Allison Division” (Indijanapolis, Indijana). Pored ovih, kapitalnih proizvođača, u lanac proizvodnje uključen je niz podizvođača koji su proizvodili ostale komponente – od elektrike i elektronike, do nišanskih sprava i termovizije, računarskih sistema, kontrole vibracija, kondicionera, itd.
Varijante
Modifikacije su bile brojne, što govori o agilnosti i inicijativi stručnjaka iz oklopnih snaga, ali i koncepciji osnovnog modela koji je bio veoma zahvalan za stalna unapređenja. Ona su potrajala dugo godina.
Za Kov i Korpus mornaričke pešadije izrađene su sledeće modifikacije:
● ”M60”. Prva serijska modifikacija koja je dobila jači motor ”Kontinental AVDS-1790-2A”. Na taj tenk ugrađivana je kupola ”T95E5” s topom ”M68”. Primerci ove serije nisu imali komandirsku kupolicu i po tome ih je najlakše prepoznati.
● ”M60E1” dobio je kupolu ”T95E7” sa tenka ”M60A1” i bio je samo prototip.
● ”M60A1” je već bila druga serijska modifikacija koja se proizvodila čak osamnaest godina, od 1962. do 1980. godine. Produženo je telo tenka i ojačan oklop. Zadržana je kupola ”T95E7”. Povećani su uglovi nagiba oklopa što je dodatno ojačalo zaštitu kupole. Standardna je postala i komandirska kupolica s poljem posmatranja 360°. Na njoj je bilo osam pancirnih staklenih otvora.
U prednjem delu nalazio se periskopski nišan (s mogućom zamenom IC nišanom) i mitraljez kalibra 12,7mm. Masa tenka povećana je na 52,6 tona. Zato je tenk dobio jači motor ”AVDS-1790-2A TLAC”, a opremljen je i meračem ozračenja, automatskim sistemom za gašenje požara, Vebasto sistemom za predgrevanje, naprednom radio-stanicom i filterskim sitemom zanavljanja vazduha za posadu.
● ”М60А1 AOS (Add/On Stabilization)”. Od 1972. godine tenk dobija stabilizator gađanja i novi, spareni mitraljez ”M219”.
● М60А1 AOS+”. Ovaj tenk je unapređenje prethodne varijante s mogućnošću korišćenja gumenih, zamenjivih traka ”T142” za vožnju po asfaltu.
● ”M60A1 RISE (Reliability Improvement Selected Equipment)”. Modifikacija sa poboljšanim i pouzdanijim pojedinačnim opremanjem i doradom. Reč je o paketu modernizacije tenka ”M60A1” na kome su primenjena rešenja s varijante ”AOS”. Ubačen je nov motor ”AVDS-1790-2S”, poboljšan sistem elektro-instalacija i olakšana zamena gumenih štitnika za gusenice.
● ”M60A1 RISE+”. Unapređen prethodni model s novim topom ”M68E1” i sparenim mitraljezom ”M240S”. Ubačen je noćni vizir za komandira.
● ”M60A1 RISE Passive” – paket modernizacije prethodnog modela rađen za Korpus mornaričke pešadije. Ubačen je motor ”AVDS-1790-2D RISE”, agregat za dimnu zavesu ”VEESS”, kevlarsko pojačanje kupole i poboljšan sistem za savladavanje vodenih prepreka kretanjem po dnu. Prvi put se pojavljuje i dinamička zaštita ERA u kontejnerima ”M2”.
● ”M60A1E1”. Ova modifikacija je eksperimentalnog tipa s topom ”HM81” u kupoli ”T95E7 Tip A” iz kog su mogle da se ispaljuju pt rakete. Napravljeno je svega tri primerka. Masa mu je bila 57 tona, a s osnovnim punjenjem mogao je da pređe do 450 kilometara. Ispitivan je u Fort Noksu.
● ”M60A1E2”. Prototip tenka ”M60A2 Starship”. U sklapanju ove varijante korišćeno je telo tenka ”M60A1”, top s lanserom ”M81E13” i kupola ”T95E7 tip B”.
● ”M60A1E3”. Podvrsta tenka ”M60A1E2” s novom kupolom ”T95E7 tip B” i topom s modela ”M60A1”.
● ”M60A1E4”. Još jedan eksperiment s modelom ”M60A1”, ali sa besposadnom kupolom ”Tip C”. Urađen je samo kao maketa.
● ”M60A2”. Dalji napredak u modifikacijama dobio je oznaku ”M60A1E2” s gusenicama ”T142” i gumenim podloškama za asfalt. Proizvođen je od 1972. do 1974. godine u 526 primeraka. Top je bio stabilizovan u dve ravni i posedovao je lansirni sistem ”M81E13” (serijska oznaka ”M162”) koji je pored osnovnog Bk mogao da lansira i pt rakete ”MGM-51 Šilejla” (Shillelagh). Dobio je sistem za upravljanje vatrom ”Ford Aerospace M51” u koji je uključen laserski nišanski daljinometar i digitalizovani balistički računar.
● ”M60A3”. Sledeći korak u modifikaciji tenka ”M60A1 RISE” sa termalnom zaštitom topa, novim SUV, meračem vetra, noćnim vizirom za vozača i dimnim kutijama na krovu kupole.
● ”M60A3 TTS (Tank Thermal Sight)”. Ovaj model imao je termalni nišan i počeo je da se proizvodi 1978. godine. Reč je o nadogradnji tenka ”M60A3” sa torzionim šipkama, ”Rejtonovim” pasivnim noćnim uređajima za osmatranjem i novim sedištima. Svi rani tenkovi ”M60” su do 1985. godine unapređeni na ovaj nivo.
● ”М60АЗ ERA (Explosive Reactive Armor)”. Kratko je proizvođen, tokom 1988. godine s dinamičkom zaštitom u 42 kontejnera ”M2” zbog čega se masa povećala do 54.2 tone. Ovom modifikacijom obuhvaćeno je samo 170 tenkova.
● ”M60AX”. Dalja modernizacija tenka ”M60A3”, posle čega je raspoređen u Nacionalnu gardu. Nivo njegove opreme doveden je do približnog nivoa tenka ”M1 Abrams”, uz saradnju ”General Dynamics” i ”Teledyne”. Ovaj model dobio je dodatni oklop, motor ”Kontinental CR-1790-1B” s transmisijom ”Renk RK 304” i sistemom naoružanja sa modela ”M60A1 RISE+”. Napravljen je samo jedan primerak.
● ”M60-2000/120S”. Još jedan pokušaj da se izvuče maksimum iz ovog uspešnog modela. Napravljen je 2001. godine u ”General Dynamics Land Division” kao hibrid ”M60A3” i kupole tenka ”M1A1 Abrams”.
● ”Super M60”. Ovaj paket modernizacije ponudio je ”Teledyne Continenatal”. Obuhvatao je zamenu topa, nov motor i transmisiju ”Alison”, uz upotrebu ”Chobham” oklopa na kupoli. Urađen je samo jedan primerak.
Izvozne varijante i licence
Mnogi saveznici dobili su ovaj tenk pod oznakom ”E-60” što je bio ustvari bio ”M60”. Model ”M60A1” dobio je oznaku ”E60A”, dok je ”E60B” bio eksportna varijanta ”M60A3”. Deo tenkova koji su prodati Izraelu, ”E60B” imao je i komandirsku kupolicu.
Posebno mesto u izvoznim varijantama zauzima ”Raytheon M60A3 SLEP” koji predstavlja modernizaciju varijanti A1 i A3. Ovaj model imao je švajcarski top ”RUAG CTG” kalibra 120 mm i potpuno digitalizovan SUV. U njega je bio ugrađen i automatski punjač, pojačana oklopna zaštita do nivoa ”STANAG VI” i ugrađen nov motor.
Izraleci su dorađivali svoje modele obeležavajući ih lokalnim nazivima ”Magah 6” i ”Magah 7”. Turci su radili to isto, ali u saradnji s izraelskom vojnom idnustrijom, pa su njihovi tenkovi dobijali osnovnu oznaku ”Sabra” i ”Firat”, s nizom podnumeracija. U vreme dobrih odnosa Iran je takođe dobio ove tenkove i nazvao ih ”Zulfikar”.
U modernizaciji su učestvovali Slovenci sa svojim SUV pod oznakom ”EFCS-300”, a ubačen je i automat za punjenje sa tenka ”T72S”. Na novom ”Zulfikaru 3” postavljena je dinamička zaštita i laserski daljinometar. Predviđeno je da se 600 tenkova kompletno rekonstruišu. Na varijanatama ”Samsam” dodate su i dimne kutije, a proizvedeno je oko 50 primeraka.
Svoju varijantu pokušali su i Španci (M60A3E1 Cristobita – nevaljalko, izaziva nevolja), kao prototip. Tajvan je svoje primerke unapređivao uz pomoć SUV sa ”M1A1 Abrams” i topom ”M68”, nazvavši ih ”Hrabri tigar”. Modernizovano je oko 450 tenkova. Postojeće tenkove ”M60A3 Update” planiraju da uz pomoć ”Elbit sistema” modernizuju najsavremenijim optoelektronskim uređjajima.
Takvu transformaciju treba da prođe oko 40 udarnih komada. Na modelu ”M60 TIFCS” koji predstavlja unapredjenje varijante ”M60A1” predviđena je ugradnja novog motora, transmisije i topa ”MG253”, uz novi SUV i sistem aktivne zaštite ”Iron Fist”. To isto čini i Jordan na svojim tenkovima ”M60 Feniks”. Planirano je ugrađivanje švajcarskog topa ”RUAG CTG” kalibra 120 mm. Ukupno je modernizovano 180. tenkova.
Italija je imala svoju verziju ”Leonardo M60A3 SLEP” sa tada najsavremenijim paketom modernizacije. Ukrajina, koja ima ogromno iskustvo u tenkogradnji, radi na modelu ”M60A3-84”, razradi tenka ”M60A3”. Nije poznato dokle se s tim projektom stiglo jer je veoma ambiciozno zamišljen, tako da je cena njegove modernizacije u rangu izrade novog modela.
Na osnovi ”M60” urađene su mnoge varijante za potrebe inžinjerije (lansirni mostovi, tenkovi za razminiranje, pokretne radionice, robotizovani besposadni primerci, tenkovi s kranom i drugom pratećom inžinjerijskom opremom – buldožerskim dodacima; urađeni su i tenkovi – mete, izviđačke platforme, fiksni lovci tenkova, kazamatske kupole, itd).
Korisnici
Trenutno ovaj tenk u svim mogućim varijantama koriste Bahrein, Bosna i Hercegovina, Brazil, Egipat, Jordan, Iran, Liban, Libija, Jemen, Maroko, Oman, Saudijska Arabija, Sudan, Tajland, Kineska Republika, Tunis i Turska. Na čuvanju i zalihama sada su kod nekadašnjih korisnika: Austrije, Argentine, Afganistana, Grčke, Izraela, Italije, Španije, i Etiopije. Šta se s njima dogodilo u SAD?
Povlačeni su postepeno iz naoružanja tokom 1992. do 1997. godine. Amerikanci su se na jevtin način rešili 14 tenkova ”M60” tako što su ih 1994. bacili u okean (!). Do 2005. još su se mogli naći u jedinicama za obuku, a do 2015. godine u Oružanim snagama korišćene su kao mete ”QM60”. Međutim, to i nije kraj upotrebe jer Korpus mornaričke pešadije je 2023. godine imao 30 lansirnih mostova na bazi ovog tenka pod oznakom ”M60 AVLB”.
Borbena iskustva
I ovaj tenk se naratovao širom sveta. Najviše je korišćen je u Ratu sudnjeg dana, ali i u Etiopiji, Iransko-iračkom ratu, u Libanu, Persijskom zalivu, Jemenu, Turskoj, Grenadi, Somaliji, konfliktima na Sinajskom poluostrvu, građanskim ratovima i sukobima širom sveta. Kako se pokazao? Namasovniji sukob, onaj na Sinaju, doveo je do otrežnjenja u američkom vojnom vrhu.
Najveću štetu nanela su pogrešno postavljena skladišta municije i rezervoara za gorivo, što je dovodilo do nesrazmernih gubitaka u tenkovima i ljudstvu. Pri tom je, za razliku od sovjetskog rivala koji je visok 2.350 cm, figura ovog tenka bila veoma visoka (preko tri metra, tačnije 3.213 cm), praktično metar viša. Ono što je utvrđeno kao kvalitetno, bila je visoka pokretljivost i opšti kvalitet nišanskih sprava i pomoćnih sistema. Od većih gubitaka ovaj tenk spaslo je to što su izraelske posade bile mnogo uvežbanije od arapskih.
Tenk nije korišćen u Vijetnamu. Korišćene su starije varijante klasičnih ”Patona”: ”M48A3”, ”M48A2C”, ”M48/M60 AVLB” (lansirni most) ,” M67A2 Flame tank” (bacač plamena na bazi tenka ”M-48”), ”M88 ARV” (pokretna radionica), i ”M728 CEV” (buldožer,inžinjerijska mašina kojoj su odsecali top).
Za tenk je vezano i više anegdota od kojih izdvajamo dve:
Četvrtog novembra 1980. godine blizu grada Hohnfelsa (Hohenfels u Bavarskoj), za vreme prebacivanja tenkova ”M60A3” trećeg bataljona 32. tenkovskog puka SAD, tenkisti su se ponapijali i organizovali bitku dva tenka upravo na transportnoj kompoziciji vagona. Rezulat ovog ”dvoboja”? Jedan tenk je uništen, dva tenkista su poginula, a dva teško ranjena.
Sedamnaestog maja 1995. godine građanin San Dijega, 35. besposličar i narkoman Šon Nelzon, poterao je iz hangara Nacionalne garde Kalifornije jedan ”M60”. Vozeći se po gradu, uspeo je da uništi 40 automobila, povredi jednu majku s detetom i sve to za 22 minuta, koliko je bilo potrebno policiji da ga likvidira. No, pored tih mrlja u svojoj istoriji, ovaj tenk može se pohvaliti izuzetnom popularnošću kod modelara, kao i čestom pojavom u video-igrama i kompjuterskim animacijama.
Imali smo ga i mi u vojsci Federacije , dobijen kao donacija i danas je u sastavu OSBiH . Na nas nije ostavio dobar utisak , mnogo je visi od t55 , sto ga cini lakom metom.
Do 1917 može se reći da SAD nisu ni imale vojsku,ili su je imale u nekom više patadnom stilu.1947 to je bila največa sila.Moderna tehnika mnoge stvari koje SSSR još tada nije imao,reč je o 30 godina.Amerika osim što je 41 naoružavala sebe to je činila kroz zakonu o “Najmu i zajmu” Britaniju pa čak i SSSR.
Danas raspravljati o moći industrije SAD ipak nebi dovodi njih u neki podređeni položaj u odnosu na bilo koga.