Pisali smo o ”zemljotresnim” bombama, sredstvima koja svojom eksplozijom izazivaju udarne talase čime značajno pospešuju uništavanje utvrđenih podzemnih i nadzemnih objekata. Međutim, tektonsko oružje, bez obzira na sličnost terminologije, predstavlja nešto već sasvim drugo.
Reč je o geofizičkoj oblasti, gde bi takvo oružje (za sada hipotetičko) moglo veštački izazvati zemljotrese, vulkanske erupcije, cunamije, rasede u Zemljinoj površini ili u dubini, tako što će uticati na prirodne geološke procese.
Šta je to i kako bi funkcionisalo, pokušaćemo da odgovorimo ovim kraćim tekstom. Da li je igranje s prirodom i našim jedinim staništem, planetom Zemljom, vredno želje za nadmetanjem? Ko se toga setio?
Pojam ”tektonsko oružje” relativno je nov, kao i njegov sinonim ”seizmičko oružje”, koji se slučajno poklapa sa opštim nazivom klase bombi o kojima smo pisali. Ovaj naziv definisao je A.V. Nikolajev (Алексе́й Все́володович Никола́ев) 1992. godine.
Obratite pažnju: nije reč o nekom teoretičaru zavere ili ambicioznom novinaru – istraživaču, već o sovjetskom i ruskom seizmologu, dopisnom članu Akademije nauka SSSR (1990. godine) i dopisnom članu Ruske akademije nauka (1991. godine).
On je ovo oružje apokalipse definisao kao sredstvo sposobno da izazove razorni zemljotres koristeći akumuliranu tektonsku energiju podzemnih slojeva. Istovremeno je notirao da je ”postavljanje za cilj izazivanje zemljotresa krajnje sumnjiv poduhvat”.
Nije ni čudo. Akademik je svakako znao o čemu govori, vodeći se iskustvom i primerima ljudske nepromišljenosti i avanturizma prilikom stvaranja oružja za masovno uništenje. Ni ovo oružje nije teško napraviti jer se princip rada zna.
Treba samo na pravom mestu izazivati dovoljno snažan impuls sile koji će inicirati tektonske ploče da urade ostalo.
Pozivati se pri tom na etiku, ekologiju, upozoravati na opasnost od ugrožavanja i same Zemljine kugle? To bi bilo isto kao kad biste upozoravali čoveka koji seče granu na kojoj sedi da to ne radi.
Počeci
Zašto je ovo oružje (na sreću) još uvek samo hipotetičko? Možda zbog nečije savesti, a možda i stoga što su eksperimenti s njim već rađeni, pa su ljudi mogli da se uvere u njegovu nepredvidivost. Prvi put je pokušaj stvaranja tektonskog oružja zabeležen na Novom Zelandu tokom Drugog svetskog rata i zabeležen je kao ”Projekat Seal” (Foka). Američki oficir E. A. Gibson je na tu ideju došao gledajući rad inžinjerije.
Tokom podvodnih miniranja radi otvaranja kanala za prolaz brodova veće nosivosti, uočeno je stvaranje velikih talasa koji su podsećali na prirodni cunami. Ratna mornarica SAD bila je zainteresovana za tu ideju, kao svoju alternativu atomskoj bombi. Projekat je čak dobio i podršku vlade Novog Zelanda koja je ustupila poligon za eksperimentisanje.
U projekat se tokom 1944-1945. godine uključio, kao rukovodeći naučnik, profesor Tomas Lič s Oklandskog unierziteta (University of Auckland). Na obali Nove Kaledonije, za sedam meseci obavljeno je preko 3.700 podvodnih eksplozija. Uspeli su da naprave veštački cunami čiji je talas bio visok deset metara, ali su eksperimenti bili samo delimično uspešni.
Mnogo faktora, pre svega vezanih za hidrologiju i fiziku struja, nije moglo biti proučeno s tadašnjom tehnologijom. Eksperimenti su završeni uz opšti zaključak Ratne mornarice SAD i Ministarstva odbrane Novog Zelanda da je reč o perspektivnom projektu.
Pored navedenih razloga, naučnici su smatrali da je ”cunami-bomba” isuviše nepredvidiv i skup resurs koji se, pri tom, može primeniti samo na blisko priobalje. Stoga su polje oružja za masovno uništenje prepustili nuklearnim eksperimentima.
Zašto je ovo oružje toliko primamljivo?
Ako se setimo da je razorni zemljotres u martu 2011. godine pomerio japanska ostrva za dva i po metra, izbacio planetu iz njene ose za deset centimetara i pokrenuo cunami, ubivši pri tom više od 10.000 ljudi, onda je jasno šta zagovornike ovog oružja najviše privlači.
Očigledno je da je ideja da se stvori ovo oružje bila hod po ivici opstanka ljudskog roda. Preovladao je, kao retko kad u istoriji, razum jer niko nije negirao da je stvaranje takvog oružja u perspektivi moguće. Na jednom naučnom skupu 1999. godine saznali smo za dva tajna sovjetska programa: ”Vulkan” i ”Merkur 18”. U časopisu ”Naučno-istraživački radovi” (НИР бр. 2М 08614ПК) objavljen je tekst ”Metodologija daljinskog uticaja na izvor zemljotresa korišćenjem slabih seizmičkih polja i prenosa energije eksplozije”.
Kako vidimo, ni u Sovjetskom Savezu nije nedostajalo pristalica ovakvog inžinjeringa Zemljine kugle. Program je koordiniran u Institutu za geologiju Akademije nauka Azerbejdžanske SSR, gde je vodeći naučnik bio Ikram Kerimov (Ікрам Гаджы аглы Керымаў, doktor fizičko-matematičkih nauka, direktor seizmološkog instituta).
U tajnom dekretu CK KPSS i Saveta ministara SSSR od 30. novembra 1979. godine (br. 1384-345/SS) zabeleženi su uspešni eksperimenti u ”prenošenju energije eksplozije punjenja hemijskih supranci”. Program za stvaranje seizmičkog oružja je prihvaćen i oročen na deset godina. Godine 1988. Kerimovljeva grupa počela je prve eksperimente na poligonu udaljenom oko 50 kilometara od grada Barkena u Kirgijskoj SSR.
Rekacije
U to vreme ovakvi eksperimenti nisu se više mogli sakriti jer su širom sveta postavljeni vrlo osetljivi uređaji za rano otkrivanje vibracija prilikom lansiranja ICBM. Rodžer Klark (Dr Roger Clark), predavač geofizike na Univerzitetu u Lidsu, pisao je u časopisu ”Priroda” (”Nature”), procenjujući ove programe. On je predočio osnovni cilj takvog oružja – izazivanje zemljotresa pomoću elektromagnetnog zračenja na velikim udaljenostima.
Međutim, on je smatrao da bi to bilo nemoguće, a svakako, s etičkog stanovišta, i pogrešno. Sovjetski programi bili su poznati već više godina zapadnim naučnicima i vladama. Program ”Merkur” pokrenut je 1987. godine i obavljena su tri testiranja u Kirgistanu. Poslednji test ”Vulkana” sproveden je 1992. godine.
Međunarodne konvencije
Svesne opasnosti od oružja za koje se s pravom smatralo da od njega nema odbrane, ali ni tačne procene razarajućih efekata, OUN je sročila Konvenciju o zabrani vojne ili bilo koje druge neprijateljske upotrebe tehnika promena životne sredine.
Usvojena je 1978. godine, kada ju je ratifikovalo 75 zemlja, a potpisalo još 17, čime je i zvanično zabranjen rad na oružjima koja mogu izazvati zemljotrese ili cunamije.
Teorije zavere izazvane ovim oružjem
Ni ova pojava nije mogla proći bez teorija zavere. Moć da se izazovu tektonski poremećaji pripisana je Teslinom vibratoru, malom mehaničkom uređaju. Problem kreatora teorija bio je u tome što niko nije mogao da rekonstruiše takav uređaj, pa ni njegovo dejstvo.
U popularnoj emisiji ”Razbijači mitova” (Mith Busters) kreatori serije pokušali su da naprave mašinu koja bi radila na istom principu. Uspeli su da izazovu kratkotrajnu vibraciju na jednom mostu. Ta vibracija bila je neuporedivo blaža od zemljotresa. Međutim, reklo bi se da su autori povlađivali publici. Kako?
Treba se setiti prvih dana obuke u vojsci kada je svaki komandir stroja znao da prilikom prelaska mosta treba komandovati: ”Voljnim korakom!” kako bi se izbegle vibracije. Razbijači mitova su i sami zagazili u jevtinu mitologiju. O tome da se posle svakog velikog zemljotresa obavezno potegne i pitanje ovog oružja, ne treba trošiti reči.
