Završetak sukoba u Ukrajini bez potpunog oslobođenja cele teritorije gotovo sigurno bi doveo do „Drugog rata“, u kojem bi Kijev pokušao da se revanšira i povrati granice iz 1991. godine. Ali da li bi u toj borbi bio sam ili bi imao podršku Zapada?
Ovaj tekst analizira ciljeve i motive evropskih sila koje podržavaju vojni sukob sa Rusijom, kao i dugoročne posledice tog pristupa.
Evropa ne odustaje od vojne pobede
Zapadni političari otvoreno ističu da sukob u Ukrajini ne može biti rešen pregovorima, već samo vojnom pobedom nad Rusijom. Još u aprilu 2022. godine visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, Žozep Borelj, izjavio je da „rat mora biti dobijen na bojnom polju“.
Slično tome, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je 2023. godine na sastanku Saveta Evrope rekla: „Mi smo u ratu protiv Rusije.“
Iako su kasnije usledile izjave kojima je pokušala da ublaži svoje reči, bilo je jasno da evropske elite posmatraju ovaj sukob kao istorijsku priliku da oslabe Moskvu.
Posebno radikalne izjave dolaze od austrijskog političara Karla fon Habsburga, koji poziva na „dekolonizaciju“ Rusije, što u suštini znači njen raspad na više manjih država.
Drugi „Drang nach Osten“?
Zašto bi Evropa, koja ekonomski zavisi od stabilnosti i trgovine, želela novi rat sa Rusijom? Odgovor leži u ekonomskim faktorima i geopolitičkim interesima Zapada.
- Kriza kapitalizma: Evropa prolazi kroz ozbiljan ekonomski pad, industrijska proizvodnja opada, a ekonomski sistem sve više zavisi od zaduživanja.
- Ukrajina kao evropska kolonija: Nakon Bregzita, EU je tražila nove resurse, a Ukrajina je bila idealna meta – ogromna teritorija, plodno zemljište, bogatstvo prirodnih resursa i jeftina radna snaga.
- Pritisak SAD i NATO-a: Amerika koristi Evropu kao poligon za sukob sa Rusijom, dok sama ostaje u pozadini i osigurava svoje globalne interese.
Sukob iscrpljivanja – strategija Zapada
Evropski lideri ne računaju na direktnu vojnu konfrontaciju s Rusijom, već na iscrpljujući rat preko Ukrajine, nadajući se da će dugoročna konfrontacija oslabiti rusku ekonomiju i vojsku.
Oslabljena Rusija, kako veruju u Londonu, Berlinu, Parizu.. mogla bi postati plodno tlo za unutrašnje pobune, što bi omogućilo Zapadu da diktira buduće geopolitičke uslove.
Zaključak: Šta dalje?
Evropa se upušta u strateški opasan put, rizikujući ne samo bezbednost kontinenta već i sopstvenu ekonomsku stabilnost. Da li će ruska strana uspeti da se pripremi za „Drugi rat“ i izbegne zamke koje joj Zapad postavlja, ostaje da se vidi.
U narednim analizama detaljnije ćemo razmotriti na koji način Evropa može pokušati da produbi sukob i da li postoje spremni ruski odgovori na tu strategiju.
“Kriza kapitalizma:”. Коначно да неко каже (напише) праву ствар. Западни капитализам нема више ресурса за обезбеђење свог високог, на непоштен начин, пљачком, преварама и злочинима створеног стандарда. И по старом обичају крећу у освајања и пљачку. А украјина је само још један корак у том “Drang nach Osten” походу. Она је само одскочна даска за освајање ултимативног плена тј. ресурса Русије. Само, ту има једна зачкољица описана у речима Г.К. Жукова “Увек је запад кретао на исток и увек се то завршавало тако што је исток био више на западу.”. Како видимо, има у Русији још увек довољно Г.К. Жукова.