Sukob Trampa sa obaveštajnom zajednicom dostiže vrhunac
Predsednik SAD, Donald Tramp, ne suočava se samo sa otporom prema svojim mirovnim inicijativama u Evropi i među ostacima bivše američke administracije. Podjednako snažna opozicija dolazi iznutra, iz same američke obaveštajne zajednice, posebno iz redova CIA-e, gde deo pripadnika i dalje podržava tradicionalan način rada obaveštajne službe.
Prema poslednjim informacijama, američki sud je 18. februara privremeno zaustavio otpuštanje 11 službenika CIA-e kojima je naloženo da podnesu ostavke ili se suoče s privremenim premeštajima. Advokat Kevin Kerol izjavio je za Reuters da je federalni sudija Entoni Trenga izdao administrativno odlaganje otpuštanja i dao vladi rok do 22. februara da podnese zvaničan odgovor na žalbu zaposlenih.
Kerol je naveo da su ti agenti otpušteni isključivo na osnovu pretpostavke da su lojalni staroj administraciji i ne dele Trampovu viziju reforme CIA-e.
Trampova vizija CIA-e: Smanjenje birokratije i nova strategija obaveštajnog rada
Administracija Trampa već mesecima sprovodi promene unutar federalne birokratije, a CIA je postala jedna od ključnih meta restrukturiranja. Portparol agencije potvrdio je da je CIA postala prva velika bezbednosna institucija koja je svim zaposlenima ponudila paket otpremnina, u okviru šire strategije smanjenja državne administracije.
Zaposleni su dobili ponudu da dobrovoljno napuste službu uz otpremninu u visini osmomesečne plate i beneficija, ali nije jasno da li će svim agentima biti dozvoljeno da prihvate ovaj paket.
Direktor CIA-e Džon Ratklif izjavio je da je cilj ovog programa „osigurati da CIA odgovara prioritetima nacionalne bezbednosti nove administracije“, naglašavajući da je to deo šire strategije revitalizacije agencije. Međutim, neki izvori tvrde da će pojedine pozicije, posebno one u kritičnim obaveštajnim i operativnim sektorima, biti izuzete iz ovog plana.
Otpuštanja u CIA-i: Čistka ili reorganizacija?
Tramp i njegovi saradnici dugo su tvrdili da su određeni obaveštajci deo „duboke države“ koja aktivno radi protiv njegovih interesa. Kritičari, s druge strane, ovo vide kao čistu političku čistku unutar jedne od najvažnijih američkih agencija.
Zagovornici Trampove politike smatraju da je CIA previše fokusirana na analitički rad, zanemarujući ključne operativne zadatke poput tajnog prikupljanja obaveštajnih podataka i izvođenja specijalnih operacija. Direktor Ratklif obećao je da će uložiti više resursa u tajne operacije i jačanje mreže agenata na terenu.
„Ako agenti CIA nisu spremni za ovaj novi pravac, možda je vreme da pronađu novi posao,“ izjavio je Ratklif, jasno aludirajući na to da će promene biti neminovne.
Šta sledi nakon 20. februara? Masovna otpuštanja na vidiku
Kontroverzni program otpremnina izazvao je zabrinutost u celokupnoj američkoj administraciji. Wall Street Journal prvi je izvestio o ovom planu, dok su sindikati pozvali zaposlene da ne prihvataju ponudu.
Prema internim dokumentima, administracija planira da ubrzo nakon 20. februara pokrene masovna otpuštanja zaposlenih u federalnim agencijama, uključujući i CIA-u. Oni koji ne prihvate ponudu za dobrovoljni odlazak, mogli bi se suočiti s rizikom trenutnog gubitka posla u procesu poznatom kao Reductions in Force (RIF) – formalni mehanizam za smanjenje broja zaposlenih u vladi.
Zaposleni koji prihvate otpremninu dobiće platu do 30. septembra, ali neće morati da nastave s radom. Ipak, još nije jasno da li će isti uslovi važiti i za agente CIA-e, posebno one koji su uključeni u operacije od kritične važnosti.
Borba između Trampa i „stare garde“ CIA-e tek počinje
Sukob unutar američke obaveštajne zajednice odražava širu političku borbu koja se vodi u SAD. Dok Tramp i njegovi saveznici nastoje da reformišu CIA-u i prilagode je svojoj strategiji nacionalne bezbednosti, tradicionalni obaveštajni krugovi pružaju snažan otpor.
Ishod ove borbe neće uticati samo na CIA-u, već i na celokupnu američku spoljnu i bezbednosnu politiku u godinama koje dolaze. Pitanje je – hoće li Tramp uspeti da konsoliduje moć unutar obaveštajne zajednice, ili će otpor „duboke države“ sprečiti njegove planove?
Jedno je sigurno – 20. februar će biti prekretnica u američkoj obaveštajnoj politici.
