Predstavnici Rusije i SAD sutra na sastanku u Rijadu dok šef Minhenske konferencije plače za govornicom

Lavrov i Ušakov lete u Rijad na sastanak sa američkim predstavnicima, dok šef Minhenske konferencije plače za govornicom.

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov i pomoćnik predsednika Jurij Ušakov sastaće se 18. februara u Rijadu sa američkim predstavnicima, potvrdio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Glavna tema razgovora biće obnova celokupnog spektra rusko-američkih odnosa, naglasio je Peskov, istakavši da će se sastanak održati u utorak u glavnom gradu Saudijske Arabije.

Zašto Rijad?

Lavrov i Ušakov lete za Saudijsku Arabiju u ponedeljak, 17. februara, po nalogu predsednika Vladimira Putina.

Prema rečima Peskova, Rijad je odabran kao neutralna pregovaračka platforma, budući da odgovara i Moskvi i Vašingtonu.

Šef Minhenske konferencije, koji se smejao Trampu pre šest godina, sada briznuo u plač za govornicom

Sa druge strane, šef Minhenske bezbednosne konferencije, Kristof Hojsgen, trebalo je da “ulije sigurnost Evropi suočenoj s vrtlogom geopolitičkih previranja”. Umesto toga, na zatvaranju konferencije, Hojsgen je briznuo u plač, ostavljajući snažan simboličan prizor nemoći koji se preneo iz Minhena do Brisela.

Slika sa završetka Minhenske konferencije govori više od hiljadu reči. Hojsgen je navodno bio vidno potresen hladnim tonom američkih zvaničnika, posebno nastupom američkog potpredsednika Džej-Di Vensa, koji je jasno stavio do znanja da su evroatlantske veze sve slabije i da SAD ne smatraju Evropu prioritetom.

Ova realnost ga je pogodila pa briznuvši u plač pred očima mu se javio kraj jedne epohe, trenutak u kojem Evropa, poput razmaženog deteta kad se odvaja od roditelja, mora sama da redefiniše svoju bezbednosnu budućnost.

Kristof Hojsgen, isti onaj koji se pre samo šest godina smejao Trampu, ponovo svoje emocije nije zadržao u kulisama – sada je zaplakao pred okupljenim liderima i kamerama, a njegove suze bile su signal nesigurnosti i straha koji preplavljuju evropske elite.

„Ova konferencija je započela kao transatlantski forum. Posle govora potpredsednika Vensa, bojim se da više ne delimo iste vrednosti. Veoma sam zahvalan evropskim liderima koji su ovde branili principe slobode i demokratije. Niko to nije učinio bolje od predsednika Zelenskog.“ – rekao je Hojsgen, dok mu je glas počeo da podrhtava.

Potom je izgovorio rečenicu: „Želim da završim, ali mi je to veoma teško.“, nakon čega je briznuo u plač, brišući suze dok je fanatična publika aplaudirala.

Evropska slabost na delu

Njegova reakcija ogolila je Evropu nesposobnu da se nosi sa realnošću – da je svet daleko od onoga na šta su ih prethodni donosioci odluka u Sjedinjenim Državama navikli.

Dok u SAD sada smatraju da su Evropljani sami sebi krivi zbog decenija pasivnosti i oslanjanja na Ameriku, u Kremlju kao da su ovo predvideli.

Vladimir Putin je iskoristio trenutak da motiviše naciju. „Momci, dolazi proleće“, poručio je svojim trupama, koristeći Minhenske suze kao očigledan dokaz evropske sleposti pred bivšom američkom vlasti.

Rusija analizirala poruke sa Minhenske konferencije

Govoreći o Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji održanoj 15. februara, Peskov je izjavio da je Moskva pažljivo analizirala sve izjave, ali da je još prerano donositi konkretne zaključke.

„Specijalna operacija se nastavlja, njena dinamika je poznata i pomno je prate stručnjaci“, naglasio je portparol Kremlja.

Peskov je dodao da Moskva pozdravlja sve češće globalne apele za prekid sukoba u Ukrajini, istakavši da su donedavno mnogi želeli njegov nastavak.

Mirovne snage u Ukrajini? Za sada bez konkretnih razgovora

Što se tiče predloga o razmeštanju mirovnog kontingenta u Ukrajini, Peskov je rekao da se o tome diskutuje unutar Evrope, ali da nema konkretnih razgovora na zvaničnom nivou.

Da li Evropa može da dođe sebi?

Godine pasivne i poslušne politike sada dolaze na naplatu. Ušuškana elita Evrope mora hitno dopustiti narodu da izabere snažne lidere – one koji će ojačati kontinent vojno, politički i ekonomski. Lideri su odraz volje naroda.

Ako evropske nacije ne budu spremne da prihvate realnost, budućnost unije može biti neizvesna. Očigledan primer su izbori u Rumuniji.