Rusija, Sovjetski Savez i ranije Rusko Carstvo učestvovali su u zaista mnogo bitaka i ratova.
Danas je Rusija najveća država na planeti. Njena istorija je duga onoliko koliko je i njena teritorija prostrana. Tokom te istorije, Rusi su učestvovali u nekim od najvažnijih ratova u čitavoj ljudskoj istoriji, kao što su Prvi i Drugi svetski rat.
Hajde, ipak, da detaljnije pogledamo koje su to najvažnije bitke i ratovi u istoriji Rusije, Ruskog Carstva i Sovjetskog Saveza. Da vidimo koji su to sukobi i ratovi doprineli da se ruska država razvije u oblik kakav poznajemo danas.
1. Bitka kod Aslanduza (1812)
Počinjemo spisak bitkom kod Aslanduza, koja se odigrala u oktobru 1812. između Rusije i Persije (današnji Iran). Dve strane su se borile još od sredine 17. veka, ali je poslednji veliki sukob izbio sredinom 19. veka. Glavni uzrok sukoba bili su suprotstavljeni interesi u oblasti Kavkaza.
Bitka kod Aslanduza bila je iznenadni napad ruskih trupa pod komandom ruskog zapovednika Pjotra Kotljarevskog. Tokom noći, on je predvodio 2.300 ruskih vojnika u zasedu. Njihove mete bilo je 30 hiljada Persijanaca, koji su gotovo potpuno uništeni.
Ova impresivna pobeda donela je Kotljarevskom veliku slavu i primorala Persijance da potpišu mirovni sporazum. Otada Persija više nikada nije uspela da vrati svoj uticaj na Kavkazu.
2. Opsada Izmaila (1789)
Zatim ćemo govoriti o opsadi Izmaila, operaciji koja se odvijala 22. decembra 1789. Neprijatelj Rusije u ovoj konkretnoj bici bilo je Osmansko Carstvo. Osmanlije, kao i Persijanci, bili su muslimani i učestvovali u brojnim ratovima protiv hrišćanskih Rusa.
Izmail je bio veliki osmanski grad na obali reke Dunav, a danas se nalazi na teritoriji Ukrajine. Dana 22. decembra 1789, dok je grad bio utvrđen i branjen od strane 40 hiljada osmanskih trupa, Rusi su započeli opsadu sa kopna i sa reke.
Na kraju je opsada okončana velikim uspehom za Ruse, izvojevavši ogromnu pobedu nad Osmanlijama.
3. Bitka kod Klušina (1610)
Rusija je skoro uvek bila tehnološki naprednija u odnosu na Osmansko Carstvo i Persiju. Ipak, ruska vojska bila je na približno sličnom nivou kao i neke evropske sile, poput Poljsko-Litvanske Unije i Švedskog Carstva.
Dana 4. jula 1610, Rusija je vrlo jasno shvatila snagu poljske vojske. Manje od 7.000 poljskih konjanika uspelo je da porazi 35 hiljada ruskih vojnika i plaćenika u bici kod Klušina. Ishod bitke omogućio je Poljacima i Litvancima da uđu u Moskvu, koju su zatim držali dve godine.
4. Bitka za Moskvu (1612)
Naime, Poljaci i Litvanci zauzeli su rusku prestonicu od 1610. do 1612. godine. Te godine, Rusi su organizovali dobrovoljačke trupe i s hrabrošću i odlučnošću uspeli da povrate svoju prestonicu iz ruku neprijatelja.
Tokom prvih dana septembra 1612, ruski dobrovoljci vodili su žestoke borbe sa poljskim trupama širom Moskve, primoravajući neprijatelja da potraži utočište u tvrđavi koja se nalazi u današnjem Kremlju. Tamo su ih opkolili i naterali na predaju. Ova bitka označila je i nezvanični kraj Poljsko-Moskovskog rata.
5. Bitka kod Poltave (1709)
Sledeća bitka koju ćemo pomenuti jeste bitka kod Poltave, koja se odigrala 1709. godine. Rezultat bitke bio je da je ruska vojska preovladala nad Švedskom u oblasti Baltika. Ali hajde da to objasnimo detaljnije. Nakon završetka rata između Rusije i Poljske, Švedska je počela da predstavlja pretnju za Rusiju u baltičkom regionu.
Niz sukoba dveju strana doveo je do istorijske bitke kod Poltave, koja se odigrala 1709. godine i u kojoj su švedske trupe pretrpele katastrofalan poraz. Četrdeset hiljada ruskih vojnika pod komandom Petra I od Rusije uništilo je 16 hiljada Šveđana, čiji je cilj bio zauzimanje Moskve.
Pobedom kod Poltave Rusija je izašla kao pobednik u dvadesetogodišnjem Velikom severnom ratu, u kome je učestvovalo više evropskih sila.
6. Bitke za Albazin (17. vek)
Albazin je bio utvrđenje duž reke Amur, koja se danas nalazi na granici Rusije i Kine. Tvrđava je izgrađena u 17. veku, tokom nastojanja Rusa da kolonizuju to područje.
Tokom tog veka, kineske trupe su više puta napadale tvrđavu, stvarajući probleme za Rusiju. Nakon ponižavajućeg poraza kineske strane, dinastija Ćing (Qing) bila je primorana da potpiše sporazum kojim je velika oblast Dalekog istoka prešla pod kontrolu Rusije. Tako je Moskva učvrstila svoju prisutnost u Albazinu i širem području istočne Azije.
7. Zauzimanje Hive (1873)
Hivski kanat bio je centar trgovine robljem, u kojem su prodavani mnogi ruski pravoslavni zarobljenici. Godine 1873. Rusija je odlučila da iskoristi tu činjenicu, navodeći je kao povod za operaciju opsade kanata. Ako bi opsada uspela, Rusija bi mogla da proširi svoje prisustvo u Srednjoj Aziji.
Ruskoj carskoj vojsci bilo je potrebno oko dva meseca da u potpunosti zauzme Kanat, ali je on na kraju opstao zato što je postao protektorat Britanije. Ipak, ruski uspesi u to vreme oblikovali su granice Srednje Azije, koje se do danas nisu u velikoj meri promenile.
8. Bitka kod Cušime (1905)
Godine 1905. odigrala se bitka kod Cušime između Rusije i Japana u vodama istočne Azije. Ruska carska flota, iako ogromna, uništena je od strane japanske carske ratne mornarice.
Moskva je izgubila najveći deo svoje flote jer su Japanci raspolagali većim brojem bolje opremljenih brodova. Ishod pomorske bitke zapravo je okončao Rusko-japanski rat i povećao uticaj Japana.
9. Bitka kod Borodina (1812)
Bitka kod Borodina odigrala se 1812. godine i bila je jedina važna bitka između Napoleonske Francuske i Rusije na ruskom tlu. Kao što možda već znate, Rusi su izgubili, te je Moskva pala u ruke francuske vojske.
Međutim, to se pokazalo kao pirova pobeda, jer su Rusi već bili spalili prestonicu i naneli teške gubitke vojsci francuskog cara i generala.
U bici kod Borodina poginulo je i mnogo Rusa, više od 40 hiljada vojnika. Napoleon je izgubio skoro 30 hiljada svojih ljudi, što u najmanju ruku ukazuje na veliku snagu Rusije u tom vremenskom periodu.
10. Bitka za Staljingrad
Za kraj ostaje bitka za Staljingrad, jedna od najvažnijih u čitavom Drugom svetskom ratu. Vođena je između jula 1942. i februara 1943. između sila Osovine, predvođenih nacističkom Nemačkom, i Sovjetskog Saveza. Cilj Nemaca bio je zauzimanje grada Staljingrada, koji se nalazio na jugu Rusije.
Borbe izvan i unutar grada bile su zaista zastrašujuće. Brutalnost je bila neverovatna, te je kao rezultat žestokih sukoba bitka za Stljingrad postala daleko najsmrtonosnija bitka u Drugom svetskom ratu.
Iako su Sovjeti uspeli da odbiju Nemce, pretrpeli su oko 1.000.000 ljudskih gubitaka. Ipak, ishod ove bitke smatra se ključnim za poraz nacističke Nemačke 1945. godine.
Svaka od ovih bitaka imala je ključnu ulogu u oblikovanju granica Rusije kakve danas poznajemo. Od ratova protiv Osmanlija i Persije, preko sukoba sa Švedskom i Poljskom, do sovjetskih pobeda u Drugom svetskom ratu, ovi istorijski momenti definisali su uspon Rusije kao globalne sile.
Dodao bi pored već navedenih bitaka i Kursku Bitku veoma važno za brz prodor Crvena Armije prema Berlinu i Balkanu. Poznata je i kao tenkovska bitka podjednako važna za Nemce i Crvenu Armiju. Posle nje Nemci su bili primorani na povlačenje na svim frontovima.
У вријеме рушења Берлинског зида и распада Варшавског пакта нашао се у Берлину један наш обавештајац са једним руским пуковником и на напомену нашег официра да Руси губе овај рат он му је одговорио. Ми Руси смо добили 4.велика рата први је био против Монгола навукли смо их у Руске степе и заувијек их уништили као војну силу,други велики рат је био против Швеђана који смо добили трећи против Француза и њих смо самљели и дошли до Париза,четврти рат је био против Нијемаца а и овај пети ћемо добити сада изгледа да губимо али сигурно ћемо ПОБИЈЕДИТИ.Пророчке ријечи нема шта
Jedna od najvažnijih,a kod nas relativno nepoznatih bitaka je bitka kod Halhin Gola.Ova bitka se odvijala od 11.maja do 16. septembra 1939. godine na teritoriji Mongolije na rijeci Halhin Gol.Snage Sovjetskog Saveza je predvodio Georgi Žukov u činu generala i tu je prvi put došla do izražaja njegova genijalnost kao vojnog komandanta,a snagama Japana je komandovao general Michitaro Komatsubara.Podaci o broju vojnika se razlikuju, negdje se navodi da su Sovjeti imali oko 57 000 vojnika zajedno sa Mongolima,a negdje oko 100 000 vojnika,a za Japansku vojsku se navodi podatak da je imala oko 75 000,drugi podaci kažu oko 150 000 vojnika.U avgustu je Žukov izveo proboj fronta i do kraja septembra kompletno opkolio i uništio Japanski ekspedicioni korpus. Ova bitka je značajna zbog toga što su se Japanci poslije toga okrenuli osvajanju Tiho okeanskih ostrva,Indokine i Kine i kompletno se povukli sa kopnenih granica sa SSSR,a za Sovjete je važna zbog toga što su se borili samo na jednom frontu protiv Njemačke i njenih satelita,a nisu morali da razvlače snage na dva fronta.
Неки војни историчари сматрају да је ту први пут изведен тенковски Блицкриг од стране Црвене армије. Поздрав