Tramp želi obnovu pregovora o nuklearnom razoružanju
„Nema nikakvog razloga da nastavimo razvoj novog nuklearnog oružja kada ga već imamo u ogromnim količinama“, izjavio je Donald Tramp.
Na nedavnoj konferenciji za medije u Beloj kući, američki predsednik Donald Tramp izrazio je želju da obnovi pregovore o kontroli nuklearnog naoružanja sa Rusijom i Kinom.
Naglasio je potrebu za smanjenjem vojnih budžeta ovih sila, tvrdeći da bi značajna redukcija troškova mogla doneti korist svim stranama.
Tramp je izrazio zabrinutost zbog ogromnih finansijskih resursa koji se ulažu u modernizaciju američkog nuklearnog arsenala, opisujući trenutne rashode, koji dostižu stotine milijardi dolara, kao prekomerne.
Zaustavljanje trke u nuklearnom naoružavanju
„Mi već posedujemo dovoljno nuklearnog oružja da uništimo planetu više puta. A ipak, nastavljamo da ulažemo u dodatne kapacitete, dok naši suparnici rade isto,“ rekao je Tramp.
Takođe je istakao ogromne sume koje se troše i sugerisao da bi preusmeravanje sredstava na produktivnije ciljevemoglo doneti dugoročnu korist.
Historijski gledano, SAD i Rusija su održavale velike nuklearne arsenale od perioda Hladnog rata, ali Tramp je upozorio da će nuklearna moć Kine dostići uporedive nivoe u narednih pet do šest godina.
On je naglasio da bi upotreba nuklearnog oružja imala katastrofalne posledice i izazvala globalno razaranje.
Plan za smanjenje vojne potrošnje
Tramp je istakao da će pokrenuti pregovore sa liderima Rusije i Kine čim se reše aktuelne krize na Bliskom istoku i u Ukrajini.
„Jedan od mojih prioriteta biće susret sa predsednikom Sijem i predsednikom Putinom, gde ću predložiti uzajamno smanjenje vojnih izdataka za 50%“, rekao je Tramp samouvereno. „Verujem da imamo kapacitete da to ostvarimo.“
Sporazum o naoružanju sa Rusijom i Kinom
Tokom prvog predsedničkog mandata, Tramp je pokušao da uključi Kinu u pregovore o nuklearnom razoružanju, dok su trajale američko-ruske diskusije o produženju sporazuma New START.
Međutim, u međuvremenu su se međunarodne okolnosti značajno promenile.
- Rusija je napustila obaveze iz ovog sporazuma tokom administracije Džoa Bajdena.
- SAD i Rusija nastavljaju modernizaciju nuklearnog arsenala, produžavajući životni vek sistema još iz doba Hladnog rata.
Trampovi planovi prevazilaze samo kontrolu naoružanja. Takođe je izrazio želju da obnovi članstvo Rusije u Grupi sedam (G7), iz koje je Moskva izbačena 2014. godine nakon pripajanja Krima.
„Verujem da je bilo pogrešno isključiti Rusiju iz G7,“ rekao je Tramp, nagoveštavajući da bi njeno ponovno uključivanje moglo doprineti boljoj međunarodnoj saradnji i razumevanju.
Iako je i ranije tokom predsedništva zagovarao povratak Rusije u G7, Tramp se suočio sa jakim protivljenjem zapadnih saveznika.
U preokretu u odnosu na aktuelnu administraciju, Tramp je najavio sastanak sa Putinom, sa ciljem postizanja mira u Ukrajini, sugerišući da su bolji odnosi između SAD-a i Rusije mogući.
Njegove izjave nagoveštavaju promenu strateškog pravca SAD-a, posebno u domenu globalne bezbednosti i nuklearnog naoružanja.
Dok svet prati ove događaje, ostaje da se vidi kakve će geopolitičke posledice imati Trampovi planovi, naročito u kontekstu sve većih tenzija između velikih sila.
Kina odgovorila na američki predlog o smanjenju nuklearnog arsenala: Počnite od sebe
Sjedinjene Američke Države treba prve da daju primer u smanjenju vojnih troškova, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine, Guo Jiakun. Ovim rečima je reagovao na izjavu američkog predsednika Donalda Trampa, koji je izrazio spremnost za pregovore sa Moskvom i Pekingom o smanjenju nuklearnog naoružanja.
„Pošto SAD zagovaraju princip ‘Amerika na prvom mestu’, trebalo bi da preuzmu inicijativu i prve pokažu primer u smanjenju vojnih izdataka,“
– naglasio je kineski zvaničnik.
Prema njegovim rečima, vojni budžet Kine je “razuman i primeren” u poređenju sa budžetima SAD-a i drugih velikih vojnih sila.
Sankcije – američki način pritiska?
Portparol kineskog ministarstva je takođe primetio da, ako Rusija i Kina ne pristanu na smanjenje vojnih rashoda, SAD će, u svom uobičajenom stilu, pribegavati sankcijama.
„To Tramp još nije rekao, ali znamo kako funkcionišu američki pritisci“
– dodao je Guo Jiakun.
Zaista, Trampova ideja deluje donkle kontradiktorno, s obzirom na to da je sam Tramp pozvao evropske države da povećaju vojnu potrošnju na 5% BDP-a, posebno ukoliko se uzme u obzir da su donosioci odluka iz Britanije i EU nastavili da naoružavaju Kijev.
Kineski odgovor ukazuje na to da Peking ne prihvata jednostrane američke inicijative, već očekuje konkretne poteze pre bilo kakvih pregovora o razoružanju.
