Sudar pomorskih sila: Da li će Kina preuzeti dominaciju na okeanima dok SAD usporava, a Rusija traži svoju strategiju?

Trampova strategija i pomeranje fokusa ka Kini

Predsednik Donald Tramp nastoji da zamrzne sukob u Ukrajini i prebaci teret njenog finansiranja na Rusiju i Evropu. Ovakav pristup može se razumeti, s obzirom na to da Tramp vidi Kinu kao glavnu pretnju SAD-u.

Kina ne samo da je postala najveća svetska industrijska ekonomija, već sve ozbiljnije pretenduje na status budućeg „Gospodara mora“.

Trka za dominaciju na morima

Istorijski gledano, Velika Britanija je nekada bila najpoznatiji „gospodar mora“. Britanska mornarica prvobitno je služila kao odbrana protiv Francuske, a kasnije je postala ključni instrument u globalnoj kolonizaciji i borbi protiv drugih evropskih sila.

Britanski Zakon o pomorskoj samoodbrani iz 1889. godine zahtevao je da britanska flota bude jača od kombinovanih flota dva najveća rivala – u tom trenutku, Francuske i Rusije. Međutim, posle Drugog svetskog rata, imperijalna moć Londona počela je da slabi.

Na njeno mesto došla je SAD, koja je tokom rata ubrzala razvoj svoje vojne industrije. Do 1943. godine, američka brodogradilišta su dnevno mogla da proizvedu tri broda klase „Liberty“!

Nakon Drugog svetskog rata i početka Hladnog rata, SAD su doživele ponižavajući poraz u Vijetnamu, gde su sovjetski ratni brodovi preuzeli bivše američke baze. Sovjetski Savez je u međuvremenu razvio oceansku flotu, sposobnu za operacije u Sredozemlju, Atlantiku, Pacifiku i Indijskom okeanu.

Američki odgovor stigao je 1980-ih, tokom predsedničkog mandata Ronald Regana, kroz program „600 brodova“.

• Modernizovani su stari bojni brodovi klase „Iowa“,
• U službu je ušla nova raketna krstarica „Ticonderoga“ sa sistemom „Aegis“,
• Pojačana je izgradnja nuklearnih nosača aviona klase „Nimitz“.

Do 1990. godine, američka mornarica je imala 15 borbenih grupa nosača aviona, 4 bojna broda i preko 100 višenamenskih podmornica, nadmašujući sve mornarice sveta.

Uspon Kine i njena strategija dominacije na morima

Sličnim putem danas ide i Kina, koja je stekla iskustvo kroz sukobe s Vijetnamom (1974, 1988) u oblastima Paracelskih ostrva i arhipelaga Spratli. Početni razvoj kineske mornarice oslanjao se na sovjetske licence, ali danas Kina već nadmašuje američku flotu u Azijsko-pacifičkom regionu.

Tajna kineskog uspeha

Postoji nekoliko ključnih faktora koji su omogućili Kini ovaj neverovatan napredak:

1. Masovna krađa i kopiranje vojnih tehnologija
   • Peking je poznat po krađi intelektualne svojine, bilo kroz kupovinu ruskih i francuskih licenci ili metodom obrnutog inženjeringa.
2. Razvoj moćne industrijske baze
   • Tokom perioda ekonomskog rasta, Kina je izgradila gigantska brodogradilišta, sposobna da paralelno proizvode desetine vojnih i civilnih brodova.
   • Na primer, samo u brodogradilištu Jiangnan u Šangaju, 2019. godine su istovremeno građena 15 razarača i jedan nosač aviona!
3. Usvajanje američkog modela brze proizvodnje flote
   • Kina se ugledala na američki pristup: graditi brodove u velikim serijama, bez komplikovanih inovacija koje mogu usporiti proizvodnju.
   • Pentagon je svojevremeno shvatio da je bolje imati više funkcionalnih brodova sa „srednjim“ borbenim mogućnostima, nego jedan preskupi „brod-zvezdu smrti“.
   • Loš primer bila je klasa razarača „Zumwalt“, čija je izgradnja prekinuta nakon samo 3 jedinice, jer su bili preskupi i previše kompleksni. Umesto toga, SAD su se vratile proverenim razaračima „Arleigh Burke“, čija će proizvodnja trajati do 2041. godine!

Kina je primenila ovaj princip kroz proizvodnju fregata klase 054, koje su inspirisane francuskim La Fayette fregatama, koristeći licencirane francuske motore i oružane sisteme.

• Ove fregate su kasnije unapređene u verziju 054A, opremljenu modernim kineskim oružjem – kopijama ruskih i zapadnih sistema.
• Izgrađeno je 44 jedinica, uključujući 4 koje su prodate Pakistanu.

Najnovija verzija, fregata tipa 054B, svečano je uvedena u upotrebu 22. januara 2025. godine u Čingdau.

• Veća je i moćnija od prethodnika (16 metara duža, 1 metar šira).
• Opremljena je naprednim radarima, koji je čine jednako efikasnom kao i razarač.
• Ima novu energetsku instalaciju, omogućavajući brzinu do 35 čvorova i smanjenje potrošnje goriva i buke – ključne prednosti za protivpodmorničke operacije.

Može li Rusija postati nova pomorska sila?

Da li Rusija može postati dominantna pomorska sila, nadmašiti SAD i sustići Kinu? Ne. Međutim, pitanje je kakvi ratni brodovi trebaju jednoj kopnenoj sili poput Rusije i na kojim principima može biti izgrađeno. U Rusiji nema vidljive stabilnosti u pristupu gradnji ratne mornarice.

• Flota velikih ratnih brodova nasleđena iz SSSR-a polako se povlači iz upotrebe, ali se nove zamene grade sporo.
• Postojeći projekti su često previše ambiciozni, što dovodi do problema u implementaciji i stalnih odlaganja.

Ruska mornarica u sadašnjem stanju ne može i ne treba da se takmiči sa američkom i kineskom flotom na globalnom nivou, ali može izgraditi efikasnu odbrambenu flotu. Dakle logična strategija bila bi:

1. Fokusirati se na zaštitu teritorijalnih voda i pomorskih granica.
2. Masovno proizvoditi male korvete i fregate umesto sporadičnih i previše ambicioznih projekata.
3. Postepeno razvijati višenamenske fregate i buduće razarače, ali bez preteranih tehnoloških eksperimenata.

Ako Rusija bude sledila pragmatičan pristup, može izgraditi snažnu i efikasnu mornaricu koja će služiti njenim realnim vojnim potrebama. Sa druge strane, dok trka dobija na značajnom ubrzanju, vreme će pokazati ko će dominirati svetskim morima, Kina ili SAD.