Rusija je postigla dogovor sa Sudanom o uspostavljanju pomorske baze na Crvenom moru. Kremlj je prvobitno pregovarao o ovom sporazumu sa bivšim predsednikom Sudana, Omarom al-Bashirom, ali je on svrgnut od strane vojske, što je odložilo realizaciju dogovora.
Međutim, sudanski ministar spoljnih poslova Ali Jusef Šarif izjavio je u četvrtak da se nova vlada u potpunosti slaže sa Rusijom po pitanju osnivanja pomorske baze na Crvenom moru.
„Sudan i Rusija postigli su dogovor o ruskoj pomorskoj bazi. Stvar je vrlo jednostavna. Postigli smo saglasnost o svemu“, rekao je Jusef na konferenciji za novinare na kojoj je prisustvovao i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Sa svoje strane, Lavrov nije komentarisao ovu temu.
Prema novom sporazumu, baza bi mogla da važi 25 godina i omogućiće Rusiji da rasporedi ratne brodove, uključujući i one sa nuklearnim pogonom, kao i do 300 vojnika i osoblja.
Ovakva baza je od izuzetnog značaja za Rusiju, naročito nakon svrgavanja režima Bašara al-Asada u Siriji.
Ruski interes za bazu u Sudanu pojačan je posle državnog udara u Siriji, nakon kojeg bi Moskva mogla da izgubi ključne baze u toj zemlji. Nova sirijska vlada i Rusija sada pregovaraju o ostanku ruskih baza u Siriji.
Prema Jusefovoj izjavi od četvrtka, sporazum između Sudana i Rusije je već potpisan i sada je preostala samo njegova ratifikacija. Time će Rusija postati četvrta velika sila sa mornaričkom flotom u Rogu Afrike, strateški i trgovinski ključnom tačkom, nakon Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Francuske, prenosi zabrinuti BBC.
Pomorske baze na ključnim lokacijama između Sredozemnog mora i Indijskog okeana će omogućiti Rusiji da značajno poveća svoj uticaj, što je logično izazvalo reakciju NATO-a.
Moskva godinama pokušava da uspostavi bazu kod Port Sudana
Pregovori o osnivanju ruske pomorske baze u Sudanu počeli su 2019. godine, a formalno su potvrđeni potpisivanjem sporazuma u novembru 2020. godine. O ovim pregovorima smo već pisali.
Međutim, ubrzo nakon toga, u Sudanu je izveden državni udar, a potom je izbio građanski rat. Vojska Sudana i paravojne Snage za brzu podršku (RSF) bore se za vlast, a sukobi su već odneli hiljade života. Rusija pokušava da održi odnose sa obe strane u sukobu.
Prošle godine, jedan od najviših sudanskih generala izjavio je da je Rusija tražila saglasnost Sudana za osnivanje logističkog objekta za snabdevanje na Crvenom moru u zamenu za isporuku oružja i municije.
Sudanski ministar spoljnih poslova naglasio je da ovakva baza ne predstavlja nikakvu pretnju ni jednoj zemlji, niti narušava suverenitet Sudana, pozivajući se na primer susednog Džibutija, koji je domaćin više stranih vojnih baza, prenosi i Reuters.
Strateški značaj Crvenog mora
Crveno more je od vitalnog značaja za globalne sile zbog strateških pomorskih ruta koje povezuju kontinente. Potencijalna ruska baza u ovoj oblasti izaziva zabrinutost među zapadnim zemljama zbog mogućeg jačanja ruske vojne infrastrukture.
Pored Rusije, Iran vodi slične pregovore sa Sudanom. Teheran nastoji da ojača svoju prisutnost u regionu i osigura kontrolu nad ključnim pomorskim rutama. Iran razmatra i pružanje vojne pomoći Sudanu u zamenu za pristup sudanskim lukama.
Za Rusiju, uspostavljanje baze u Sudanu biće značajan korak ka jačanju globalne pomorske infrastrukture i njenog uticaja na Bliskom istoku i u Africi. Iran, s druge strane, vidi ovu priliku kao način za suprotstavljanje pritiscima Izraela i njihovih saveznika.
Sudan
Od aprila 2023. godine, oružani sukob u Sudanu tinja između dve strane: regularne vojske Sudana pod komandom generala Abdel Fataha al-Burhana i Snaga Za Brz Odgovor (RSF) pod komandom generala Mohameda Hamdana Dagala.
Vrhovni komandant vojske i komandant RSF-a upravljali su Sudanom kao predsednik i potpredsednik takozvanog Suverenog saveta nakon puča u oktobru 2021. godine.
Negde sredinom aprila 2024. godine izbio je ozbiljan sukob između dve snage zbog neslaganja oko toga kako RSF treba da bude integrisan u vojsku i koja vlast bi trebalo da nadgleda proces prelaska na civilno vođstvo u ovoj muslimanskoj zemlji.
