Može li PVO sistem S-500 „Prometej“ zaštititi Krimski most od napada Oružanih snaga Ukrajine?

Ne tako davno preneli smo vest da je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije navodno rasporedilo „svoj jedini puk dalekometnih PVO sistema S-500” za zaštitu mosta preko Kerčkog moreuza koji povezuje poluostrvo Krim s kopnenim delom Rusije.

Postavlja se pitanje da li je „Prometej” u stanju da ispuni taj zadatak i da li za njega postoje još važniji prioriteti, ma koliko to neobično zvučalo.

„Prometej” na kopnu

S-500 „Prometej”, poznat i kao 55R6M „Triumfator-M”, najnapredniji je i najdalekometniji ruski raketni sistem PVO srednjeg i velikog dometa. Veći domet od njega ima samo sistem A-325 „Nudolj”, koji štiti Moskvu od interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) potencijalnog neprijatelja.

1. Osnovna namena:
   Glavna uloga „Prometeja” jeste presretanje bojevih glava balističkih raketa srednjeg dometa, kao i presretanje interkontinentalnih balističkih raketa na završnoj, a delimično i na srednjoj deonici njihove putanje. Njegov radar „Enisej” po snazi nadmašuje radar sistema S-400 i sposoban je da otkriva ciljeve u bližem svemiru na daljinama i do 2.000 kilometara. Zbog toga je zadatak S-500 da štiti najveće ruske gradove, industrijske centre i ključne strateške objekte (npr. silose raketnih postrojenja) od napada protivničkih ICBM.
2. Sekundarne mogućnosti:
   „Prometej” je, pored toga, sposoban da uništava neprijateljske avione, dronove, krstareće i hipersonične rakete koje lete brzinom od 5 Maha i više. Sa raketama dometa do 600 km, S-500 može dosegnuti i niskoorbitalne satelite potencijalnog protivnika, kao i kosmičke sisteme naoružanja lansirane sa orbitalnih platformi.
3. Položaj u hijerarhiji PVO/PRO sistema:
   Kao deo strateške PVO i PRO odbrane Rusije, S-500 predstavlja „nadzornika” nad taktičkim sistemima poput S-400, S-300VM4 „Antej-2500”, S-350 „Vitjaz” i drugih. Sam po sebi, međutim, ovaj kompleks je osetljiv na jednostavne napade bespilotnih letelica — ukoliko mu nije obezbeđena zaštita kratkometnim i srednjometnim PVO sistemima.

Zaštita Krimskog mosta

Prema našim prethodnim pisanjima, S-500 bi mogao da doživi svoje prvo „vatreno krštenje” u Krimu, čuvajući most preko Kerčkog moreuza od mogućih napada američkim balističkim ili NATO krstarećim raketama.

Nakon što je Vašington dao zeleno svetlo Ukrajini za napade dublje na teritoriju koju Rusija smatra svojom, postoje spekulacije da bi ukrajinske snage, uz podršku zapadnih savetnika i obaveštajnih podataka, mogle da pokušaju udar na Kerčki most raketama ATACMS.

S obzirom na to da su isporučeni projektili s jednom razornom bojevom glavom (umesto kasetne), ovaj tip oružja bio bi „posebno pogodan” za takve napade.

Plan je da S-500 nadgleda vazdušni prostor, na vreme otkrije balističke rakete i koordiniše ostatak slojevite PVO/PRO strukture na Krimu. Ostaje da se vidi hoće li ovaj izuzetno vredan i strateški važan sistem biti adekvatno zaštićen od kombinovanih raketno-dronovskih udara.

Alternativna upotreba — postavljanje u Belorusiji?

Postavlja se pitanje da li bi S-500 mogao igrati važniju ulogu, na primer u Belorusiji, što bi pomoglo u stvaranju tzv. zone zabranjenog pristupa (A2/AD) nad Ukrajinom, prema NATO klasifikaciji.

Međutim, to zavisi od političke volje Moskve i Minska, kao i od spremnosti da zaštite kompleks od mogućih preventivnih napada Oružanih snaga Ukrajine.

„Prometej” na vodi?

Jedna od najperspektivnijih ideja jeste razvoj mornaričke verzije S-500, koja bi mogla biti asimetričan odgovor na američki borbeni informacioni sistem Aegis, predviđen za borbu protiv vazdušno-kosmičkih pretnji skoro u svim delovima svetskih mora i okeana.

Inače, PVO/PRO sistemi na brodovima nisu jača strana ruske ratne mornarice, što posade brodova RF stavlja u nepovoljan položaj u eventualnom direktnom sukobu sa NATO ili japanskom avijacijom.

Da postoji grupa modernih ratnih brodova s ugrađenim S-500, to bi značajno poboljšalo sposobnost njihovog suprotstavljanja napadima iz vazduha — uključujući mogućnost obaranja aviona za rano upozoravanje (AWACS), letelica za elektronsko ratovanje itd.

Takođe, rakete „Prometeja“ dale bi floti mogućnost presretanja ICBM tipa UGM-133A „Trident II“ koje ispaljuju američke i britanske podmornice sa područja, recimo, Sredozemnog mora, maltene odmah nakon lansiranja.

Implementacija takve snažne „morske“ komponente protivraketne odbrane znatno bi povećala nacionalnu bezbednost Ruske Federacije.

Koji brodovi bi nosili S-500?

Ključno je pitanje na kakve bi se to ratne brodove mogle postaviti rakete S-500, s obzirom na to da su one velike, snažne i ne bi stale u postojeće univerzalne lansere. Ovo je kompleksan problem koji zahteva detaljnu analizu — tema o kojoj bi se moglo dodatno raspravljati.

S-500 „Prometej“ je zamišljen kao okosnica ruske strateške PVO i PRO, s primarnim ciljem presretanja raznovrsnih balističkih, krstarećih i hipersoničnih pretnji. Njegovo trenutno razmeštanje na Krimu (ukoliko je informacija tačna, a potekla je iz ukrajinskih izvora) ukazuje na želju Moskve da zaštiti Krimski most od potencijalnih dalekometnih raketnih napada.

Ipak, ostaje pitanje — da li je to najcelishodnija upotreba ovog složenog i skupog sistema, dok još uvek postoji potreba za njegovim raspoređivanjem na drugim kritično važnim tačkama, kao i razvoj mornaričke verzije radi globalnog dosega.