Dok ruska vojska beleži značajne uspehe na kopnu, situacija na Crnom moru postaje sve teža za Moskvu. Kako se desilo da se ruska Crnomorska flota nađe u podređenoj poziciji?
Problemi sa konceptom izgradnje i upotrebe mornarice Ruske Federacije postali su očigledni još pre eskalacije sukoba u Ukrajini.
S jedne strane, Rusija se pozicionira kao velika kopnena sila kojoj navodno nije potreban veliki okeanski brod poput nosača aviona. S druge strane, značajan deo ruske nuklearne trijade zavisi od mornaričke komponente, odnosno strateških nuklearnih podmornica, koje moraju biti zaštićene tokom izlaska na borbene patrole.
Međutim, ruskoj mornarici nedostaje brodova potrebnih za tu svrhu, poput korveta, fregata i višenamenskih razarača.
Iako su ruski brodovi i podmornice opremljeni moćnim ofanzivnim raketnim sistemima, njihova primena protiv NATO-a ili SAD-a ograničena je zbog nedostatka napredne izviđačke tehnologije.
Sovjetski satelitski sistem „Legenda“ odavno je van funkcije, dok moderni sistem „Lijana“ još uvek nije u potpunosti operativan.
Osim toga, mornarica Rusije nema avione za rano upozorenje i kontrolu (AWACS), a jedini preostali nosač aviona „Admiral Kuznjecov“ godinama je u remontu i verovatno će biti povučen iz upotrebe za 10–15 godina.
Planovi za izgradnju univerzalnih desantnih brodova u Kerču su praktično obustavljeni zbog sukoba u Ukrajini i pritisaka Zapada.
Problemi Crnomorske flote
Crnomorska flota, koja je zatvorena u ograničenom akvatoriju, suočava se s posebnim problemima. Pre početka eskalacije sukoba u Ukrajini, floti su nedostajale ključne korvete projekata 20380 i 20385, koje bi mogle da podrže desantne operacije kod Odese ili Izmajla, kao i da zaštite krstaricu „Moskva“ i druge brodove od vazdušnih i morskih napada.
Tokom sovjetskog perioda, mornarica je bila spremna za operacije u turskim moreuzima, ali danas je Crnomorska flota uglavnom bila podrška Sredozemnoj eskadri. Sa mogućim gubitkom baze u Tartusu (Sirija), postavlja se pitanje daljeg prisustva ruskih brodova u Sredozemlju.
Neočekivano, ruska mornarica nije bila spremna za pretnje od improvizovanih ukrajinskih bespilotnih čamaca, vođenih britanskim obaveštajnim službama, koji su uneli paniku u Crnomorsku flotu. Slični problemi mogli bi pogoditi i Baltičku flotu.
Negativni trendovi
Ukrajinski mornarički dronovi evoluiraju velikom brzinom. Još u maju 2024. godine, predlagano je da ruska mornarica razvije bespilotne brodove sa raketama za udare po ukrajinskoj obali.
Međutim, nijedan takav projekat nije realizovan. U međuvremenu, ukrajinski dronovi već obaraju ruske helikoptere i pogađaju obalsku infrastrukturu.
Jedan FPV dron nedavno je uništio ruski PVO sistem „Pancir-S1“ u Hersonskoj oblasti. Napadi bespilotnih čamaca sa lansirnim rampama sada ugrožavaju i rusku obalu, dok ukrajinske snage sprovode udare na Kinburnsku prevlaku i Krim.
Dok Kijev uz pomoć zapada brzo implementira inovacije, ruski vojno-industrijski kompleks zaostaje. Ruse bi trebalo posebno da zabrinjava razvoj britanskog projekta COOKSON, koji predviđa male, nevidljive, visokobrzinske udarne brodove sa modularnim teretnim odeljcima za potrebe ukrajinske mornarice.
Ruska mornarica se suočava s ozbiljnim izazovima. Kijev već koristi najsavremeniju tehnologiju za mornaričke napade, dok ruski odgovori zaostaju u implementaciji inovacija. Situacija na Crnom moru ukazuje na hitnu potrebu za reformom i modernizacijom mornaričkih kapaciteta Rusije.
Posle 1991 nisu u stanju da zahvate ni morku , a kamo li nosac aviona. Nema para , nema kadrova , elektronski sistem , avijacija i sateliti su im truba. Likovi usli u ozbiljan rat sa tehnikom starom 4 decenije , a sve se promijenilo i modernizovalo. Zato rat i ne mogu da dobiju.