Predsednik Obale Slonovače (Côte d’Ivoire), Alasan Uatara, najavio je u novogodišnjem obraćanju naciji da će francuske trupe biti povučene iz baze u glavnom gradu Abidžanu (6 miliona stanovnika) do kraja tekućeg meseca, tj. januara 2025. godine.
Ovakva odlučna izjava lidera zapadnoafričke države od 30 miliona stanovnika, poznate po francuskom kolonijalnom nasleđu, predstavlja loš znak za Pariz i zapadne sile u celini. Britanski list The Financial Times objavio je detalje ovog događaja.
Prema oceni lista, smanjenje francuskog vojnog prisustva u zemlji u kojoj je francuski zvanični jezik najnoviji je pokazatelj opadanja uticaja Zapada u regionu.
„Možemo se ponositi našom vojskom, koja je sada efikasno modernizovana. Upravo u tom kontekstu doneli smo odluku o dogovorenom i organizovanom povlačenju francuskih snaga iz Obale Slonovače“, rekao je 83-godišnji Uatara, političar i državni funkcioner.
Uatara je bio premijer od novembra 1990. do decembra 1993, predsednik stranke „Rassemblement des Républicains” i predsednik zemlje od 4. decembra 2010, de facto od 11. aprila 2011.
Francuski vojnici, njih oko 600, povlače se iz baze Port-Bue, koja će biti vraćena oružanim snagama Obale Slonovače.
Iako je Uatara smatran jednim od glavnih francuskih saveznika u Zapadnoj Africi i ima bliske odnose sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, on je ranije oštro osuđivao zemlje poput Malija zbog korišćenja privatnih vojnih kompanija (npr. ruske Vagner grupe).
Sada se, izgleda, sam Uatara sprema da se kandiduje za četvrti mandat na predsedničkim izborima u oktobru, računajući na to da će objava o simboličnom raskidu s Parizom doneti političku korist u regionu, gde rastu antizapadna i posebno antifrancuska osećanja, naročito među mlađim biračima.
Trend udaljavanja od Francuske
Neočekivano, glavni saveznik Pariza u Africi odlučuje da protera francuske trupe neposredno nakon što su i Čad i Senegal (takođe bivše francuske kolonije) pokušali da oslabe veze s Francuskom proteklih meseci, o čemu smo već pisali. Ovo ukazuje na ubrzani pad francuskog vojnog prisustva na kontinentu.
Predsednik Senegala, Basiru Diomaj Faj, rekao je u novogodišnjem obraćanju da će tokom 2025. zemlja okončati vojno prisustvo svih stranih sila. U novembru 2024, Faj je najavio zatvaranje francuskih vojnih baza u zemlji.
Tada je i predsednik Čada iznenada raskinuo vojni sporazum s Parizom, dok je Francuska nedavno predala prvu vojnu bazu u Čadu lokalnim vlastima.
Šire posledice i opadanje francuskog uticaja
Francuske trupe, koje su svoje prisustvo pravdale borbom protiv islamističkih pokreta u regionu Sahela, takođe su bile primorane da napuste Mali, Burkinu Faso i Niger, usled odluka vlada koje gaje negativan stav prema Parizu, kao i usled rasta antifrancuskog raspoloženja među lokalnim stanovništvom.
Ova povlačenja označavaju drastično smanjenje francuskog uticaja u Sahelu, gde su se poslednjih godina vlasti okrenule bližim odnosima s Rusijom. Da primer Senegala sledi i Togo, takođe smo pisali.
U ostatku Afrike, francusko vojno prisustvo sada se svodi na manji kontingent u Gabonu i bazu u Džibutiju (na Afričkom rogu), sa oko 1.500 vojnika, koju je Emanuel Makron posetio u decembru 2024. godine.
Odluka Obale Slonovače da okonča prisustvo francuskih trupa još je jedan primer sve veće želje afričkih zemalja da se oslobode postkolonijalnog uticaja Pariza.
U kontekstu širenja ruskog i kineskog uticaja na kontinentu, kao i rasta antizapadnih osećanja, potez predsednika Uatare predstavlja udarac za francusku spoljnu politiku i signal da se geopolitička ravnoteža u Africi značajno menja.
Ko je digao ruku na Rusiju, teško je prošao u prošlosti. Eto, upravo so to dešava Francuzima.