Rusija zaplenila još jedan američki tenk Abrams M1A1 na frontu: Uralvagonzavod ga je preuzeo i već ga ispituje

Prema informacijama koje stižu iz Rusije i izveštajima kanala „Vojni posmatrač“ od 26. decembra 2024, zarobljeni američki tenk M1A1 Abrams, koji je isporučen Oružanim snagama Ukrajine, nedavno je kamionom prebačen u fabriku Uralvagonzavod, u grad Nižnji Tagil. Tamo će se izvršiti detaljna analiza njegovih karakteristika.

Ovo nije prvi Abrams, a ranije su u istu rusku fabriku dopremljeni skoro svi sistemi naoružanja koje je Zapad predao Kijevu, a koji su takođe zaplenjeni tokom sukoba u Ukrajini.

Na taj način, ruski inženjeri sada imaju priliku da paralelno prouče dve vodeće zapadne platforme za oklopna vozila i da, eventualno, njihove tehnologije primene u svojim budućim modelima ili otkriju eventualne ranjivosti.

Abramsi isporučeni Ukrajini i „reverzibilni inženjering“

Od januara 2024, SAD su Ukrajini isporučile 31 tenk M1A1 Abrams. Izveštaji navode da je više od polovine, još odavno uništeno ili teško oštećeno na bojnom polju, a neke jedinice su i napuštene bekstvom sa lica mesta.

To znači da je značajan deo isporučenih Abramsa već izgubljen, a nekoliko njih, za koje se pretpostavlja da je u najboljem stanju, završili su u Rusiji.

Sličan scenario desio se i sa prvim zarobljenim Abramsom pored mesta Berdiči, još u aprilu 2024, koji je, prema pojedinim tvrdnjama, oštećen napadom drona Lancet i kasnije protivoklopnom vođenom raketom. I pored teških oštećenja, smatrao se korisnim za ruske stručnjake kako bi analizirali sisteme za upravljanje vatrom, nišanske uređaje i konstrukciju oklopa.

Ukrajinski primerci M1A1 Abramsa bili su navodno ojađeni pre isporuke, pošto su SAD uklonile ili zamenile neke komponente kako bi sprečile da “određena napredna tehnologija” (poput oklopa s osiromašenim uranijumom) padne u ruke trećih lica — konkretno, ruskih stručnjaka.

Tako su navodno i pojedine elektronske i komunikacione komponente ili izostavljene, ili izmenjene, upravo da bi se ograničio tehnološki transfer u slučaju zarobljavanja.

Detalji o američkom M1A1 Abrams

M1A1 Abrams, koji je razvio SAD, dugo se smatrao jednim od najnaprednijih i najpouzdanijih borbenih tenkova na svetu, što čini se, više nije slučaj.

Činjnica da ima kombinaciju savremene tehnologije i višegodišnje isustvo u različitim sukobima ne pomaže u meri kao ranije, jer je tek sada učestvovao u sukobu visokog intenziteta, protiv dostojnog protivnika.

1. Oklop:
   • Kompozitni, višeslojni (keramika, metal, ponekad osiromašeni uranijum) s izuzetnom zaštitom od kinetičkih projektila i visokoeksplozivnih protivoklopnih punjenja (HEAT).
   • Neke verzije imaju i reaktivni oklop, a unutrašnjost štiti posadu od sekundarnih eksplozija.
2. Naoružanje:
   • Glavni top kalibra 120 mm — glatkocevni — s različitim vrstama municije (APFSDS, HEAT, itd.).
   • Napredni sistemi za upravljanje vatrom (termovizija, laserski daljinomer, balistički kompjuter), koji omogućavaju visoku preciznost u uslovima smanjene vidljivosti.
3. Pogon i mobilnost:
   • Gasna turbina Honeywell AGT1500 (preko 1.500 KS), koja tenku daje brzinu do oko 68 km/h na ravnom putu.
   • Međutim, ta turbina zahteva dosta goriva, što traži dobru logističku podršku.
4. Elektronski sistemi:
   • Napredni komunikacioni i navigacioni uređaji, integrisani u mrežni sistem za saradnju s drugim jedinicama na bojnom polju.
   • Uređaji za upravljanje bojištem, koji omogućuju posadi da razmenjuje podatke u realnom vremenu.

Zašto je ruskim inženjerima zanimljiv?

Rusija sada, s jedne strane, pokušava da stekne uvid u konstrukciju Abramsa radi potencijalnog unapređenja sopstvenih tenkova u pogledu:

• Oklopa: Da li se u konstrukciji Abramsa nalazi neka posebna mešavina metala i keramike koja se može primeniti na budućim ruskim modelima?
• Sistema za upravljanje vatrom: Proučavanje nišanskog kompleksa, balističkih kompjutera i termovizijskih uređaja.
• Mehanike i ergonomije: Kako je raspoređeno sve unutar Abramsa, kakva je preglednost i koliko je posada rasterećena?
• Pogona: Gasna turbina koja obezbeđuje visoke performanse i pokretljivost, i da li se neke ideje mogu implementirati u ruske motore ili transmisije.
• Propaganda: Sve prethodno pomenuto pada u senku propagadnog značaja. Podsetimo, u Moskvi je već organizovana izložba zarobljene NATO opreme.

Takođe, u realnim borbenim uslovima, Rusi će videti kako se Abrams ponaša, gde su mu slabe tačke i koje nove protivoklopne metode mogu da razviju ili unaprede.

Leopard 2A6 i drugi zapadni modeli u istoj fabrici

Nije samo Abrams završio u Nižnjem Tagilu. Pre njega, ruske snage zaplenile su nemački Leopard 2A6, Challenger, BVP Bradley, Stryker i druge, koji su takođe poslati u Uralvagonzavod na detaljan pregled i kako tvrde sa zapada „reverzni inženjering“.

Time ruski stručnjaci dobijaju jedinstvenu priliku da uporede moderne NATO platforme, barem one koje su se sa zapada usudili da pošalju na ukrajinski front.

Rusko zaplenjivanje američkog M1A1 Abramsa, zajedno s prethodno zarobljenim nemačkim Leopardom 2A6 i ostalim NATO sistemima predstavlja veliki dobitak za rusku vojnu industriju, barem u smislu prikupljanja propagadnih, obaveštajnih i tehničkih podataka.

U kontekstu rata u Ukrajini, obe strane sprovode „reverzni inženjering“, svaki tuđe tehnologije koja im dospe u ruke, kako bi unapredile sopstvene sisteme i razvile efikasnije taktike.

S jedne strane, Ukrajina je pokušala da od NATO dobije vrhunske tenkove koji će “preokrenuti tok na frontu”.

Međutim, Rusija sada ispituje upravo te iste tenkove, modifikovane za Ukrajinu, u nadi da će otkriti kritične detalje o zapadnoj tehnologiji, a možda i načine da je još uspešnije neutrališe.