U Kazanju je drugi dron udario u isti stambeni kompleks „Lazure nebesa“ u Sovjetskoj oblasti, gde je ranije već udario prvi dron. Prema preliminarnim podacima, udar je oštetio stanove na 15 spratova.
Situacija se i dalje razvija, a očevici izveštavaju o trećoj eksploziji, koja je, prema pretpostavkama, mogla biti izazvana novim udarom ili detonacijom unutar zgrade.
Na mestu događaja angažovane su hitne službe, uključujući vatrogasce i policiju. Zona oko zgrade je ogradjena, a stanari sa pogođenih spratova su evakuisani. Za sada nema potvrđenih informacija o povređenima, ali medicinske ekipe su u pripravnosti.
Razlozi incidenta još nisu poznati, a zvanične informacije nisu objavljene. Ipak, prema rečima izvora, ukrajinske snage su za napad koristile najmanje dva bespilotna letelice.
Očevici opisuju trenutak drugog udara kao snažnu eksploziju, praćenu gustim dimom i krhotinama. Šokirani stanari dele snimke oštećenja, na kojima su vidljivi uništeni fasade i polomljeni prozori.
Očevici navode da se dron kretao velikom brzinom pre udara. Udar je oštetio fasadu zgrade, a ostaci drona pronađeni su u blizini zgrade. Stručnjaci trenutno istražuju mesto incidenta kako bi utvrdili karakteristike korišćenog drona.
Stanovnici, uznemireni serijom napada, izražavaju svoju zabrinutost na društvenim mrežama, deleći fotografije i video-snimke sa mesta događaja. Na snimcima su vidljivi oštećeni fasade zgrada, polomljeni prozori i krhotine.
Policija i specijalne službe pojačavaju mere bezbednosti u gradu. Stanovnici su zamoljeni da budu pažljivi, prijave bilo kakve sumnjive objekte u vazduhu i ostanu mirni.
Očekuje se da će uskoro biti objavljeni detalji o ovom napadu.
Prema nasumičnim snimcima očevidaca, može se pretpostaviti o kakvom tipu letilica se radilo. Sudeći po njima, Oružane snage Ukrajine koristile su bespilotnu letelicu AN-196 Ljutij (Žestoki), koji su ukrajinske snage ranije koristile za napade na velikim udaljenostima.
Prema navedenim karakteristikama, ovo oružje može da pređe razdaljinu do 1000 km i nosi visokoeksplozivnu bojevu glavu težine do 50 kg. Na ovom tipu dronova ugrađen nemački benzinski motor Hirth F-23.
Ova vrsta bespilotnih letelica automatski se kreće duž misije leta. Prilikom pokretanja, u softer letilice se učitava željeno mesto pada a za navođenje se koriste inercijalni navigacioni sistemi sa GPS korekcijom.
To znači da odstupanje od navedene krajnje tačke leta može biti čak i do nekoliko kilometara. Ruski izvori navode da je upravo nepreciznost ukrajinskih dronova dokaz da se radilo ne o ciljanom napadu na vojne objekte nego o propagandno-psihološkom udaru koji podrazumeva i civilne mete.
Ljuti je relativno velik sa tradicionalnom konstrukcijom bespilotnih letelica. Ima donekle sličnost sa Bayraktar TB2 turske proizvodnje, ali ne u detaljima. Dizajn je otkrila Ana Gvozdjar, zamenica ministra za strateške industrije Ukrajine u novembru 2022. godine.
Navodno je to proizvod Ukroboronproma. Postoji nekoliko kompanija pod ovim kišobranom, uključujući poznatog proizvođača aviona Antonov. Iz fotografskih dokaza je očigledno da je Ljutij povezan sa predratnim dizajnom Antonov AN-BK-1 Horlitsia (Gorlica).
Ima sličan rep i druge detalje za koje je malo verovatno da će biti slučajni. Ranije je javljeno da Antonov razvija tešku udarnu bespilotnu letelicu, a naširoko se izveštava da je ovaj proizvođač prešao na proizvodnju dronova nakon eskalacije sukoba februara 2022. godine.
Ukrajinci su poceli da gadjaju civilne mete…
Junaci!
Rusi u isto vreme gadjaju i dalje vojne objekte i objekte koje koristi OSU…
A nema toliko PVO sredstava na svetu koliko je potrebno da se zastiti cela teritorija Rusije.
E, sad je pitanje odgovora Rusa – jasno se vec i civili pitaju cemu sluze sve te strateske bombe i rakete ako se sa njima ne odgovara na ovakve napade Ukrajine i Zapada (npr, juce je bila vest da se 1 tip dronova i ne proizvodi u Ukrajini, vec u Floridi, SAD)
Odgovor za jučerašnji napad na centar kijeva, gde su isključivo civili.
Juće su rasturili ruski grad rilsk (o kome ne pišete) danas kazanj…rusija je teška rasuletina.