Nemački medij: Rusija započela isporuku lovaca Su-35SE Iranu, dva aviona prebačena u bazu Hamadan

Prema nemačkoj publikaciji Flug Revue, Iran je primio prve ruske lovce tipa Su-35SE. Prebacivanje aviona navodno je izvršeno 18. novembra 2024. godine.

Kako navodi nemački časopis, Rusija je predala Iranu prva dva aviona Su-35SE proizvedena u avio fabrici u Komsomolsku na Amuru.

Prijem aviona obavljen je 18. novembra na teritoriji proizvođača, nakon čega su avioni demontirani i prevezeni transportnim avionom An-124 na aerodrom Mehrabad u Teheranu. Kasnije su ova dva aviona prebačena u Vazduhoplovnu bazu Hamadan, gde su ponovo sastavljena, tvrdi nemački medij.

Flug Revue tvrdi da je Iran prvobitno nameravao da kupi 25 lovačkih aviona Su-35SE iz Rusije, ali je narudžbina kasnije povećana na 50 aviona. Iranci planiraju da zamene zastarele F-14 i F-14E sa baza u Isfahanu i Hamadanu.

Ukoliko se pogledaju relevantni Telegram kanali, zaista glasine o isporuci novih lovaca Su-35SE Iranu kruže već danima, međutim za sada nema zvanične potvrde ni iz Rusije ni iz Irana. Stoga, još čekamo prve potvrde i slike „iranskih“ aviona.

Činjenica da Iran planira kupovinu ruskih lovaca razmatra se već dugo, pri čemu su razmatrane različite opcije. Prvobitno su zvaničnici u Teheranu nameravali da kupe avione Su-30SM, ali su se kasnije odlučili za Su-35S. Do sada nisu objavljeni zvanični podaci o zaključenju ugovora između dve strane.

Upravljanje ovim avionima zahteva intenzivnu obuku pilota, infrastrukturu za održavanje i nivo taktičke složenosti koji iranske vazduhoplovne snage do sada nisu pokazale. Složenost i efikasnost aviona Su-35 može se uporediti čak i sa zapadnim borbenim avionima pete generacije, a sve zavisi od sposobnosti Irana da prevaziđe ove prepreke.

Kada je reč o obuci iranskih vojnih pilota u Rusiji za korišćenje ruskih aviona, u decembru 2022. godine, oko 100 iranskih pilota navodno je stiglo u Rusiju na obuku. Kasnije, o toj temi nije bilo novih informacija.

Ako su programi obuke pilota zaista već u toku, to sugeriše da Iran planira ovu strategiju godinama unazad. Nasuprot tome, ako ovi napori kasne, Su-35 bi mogao ostati više simboličan faktor odvraćanja nego operativna prednost.

Zapadni satelitski snimci iz septembra 2024. godine “otkrili su” izgradnju velikih skloništa na taktičkoj vazduhoplovnoj bazi Islamske Republike Iran u blizini grada Hamadana.

Prema dostupnim podacima, Rusija i Iran su navodno zaključili ugovor o isporuci naoružanja vredan oko 10 milijardi dolara. Dokument uključuje isporuku 64 lovca Su-35SE, dva diviziona protivavionskih raketa S-400 i jednog vojnog satelita.

Prvobitno se tvrdilo da će prvih 24 aviona biti brzo isporučeno, već u martu 2023. godine, jer su ti avioni već bili proizvedeni u Komsomolsku na Amuru za Egipat, koji je morao da odustane od njih zbog američkih sankcija.

Ovo, međutim, nije potvrđeno, i moguće je da su dve eskadrile Su-35S na kraju preuzete od strane Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije za upotrebu u sukobu u Ukrajini.

Pored toga, iranski i medijski izvori bliski Iranu od kraja oktobra su naširoko izveštavali da je Iran postigao sporazum sa Rusijom za licencnu proizvodnju višenamenski borbenih aviona Su-35, koja bi omogućila proizvodnju između 48 i 72 aviona. 

Mnogi analitičari su od početka procenjivali da će lovci Su-35 funkcionisati uglavnom kao odbrambeni u rukama iranskog vazduhoplovstva. Oni će dopuniti kopnenu mrežu protivvazdušne odbrane zemlje. U ovoj ulozi Su-35 je posebno efikasan, jer pokazuje ogromne sposobnosti vazduh-vazduh.

Suhoj Su-35

Su-35S je supermanevarski višenamenski lovac generacije 4++, namenjen za presretanje i uništavanje u borbi na bliskim i velikim dometima svih klasa vazdušnih ciljeva, za borbu za prevlast u vazduhu, kao i za uništavanje kopnenih i površinskih vojnih ciljeva. 

Suhoj Su-35 (NATO kodno ime Flanker-E) je i najbolji i najuspešniji ruski lovac trenutno u upotrebi u ukrajinskom sukobu. U pitanju je isplativa i efikasna alternativa savremenim američkim lovcima.

Naoružan je protivavionskim topom kalibra 30 milimetara i ima 12 tačaka za pričvršćivanje bombi i projektila. Borbeno opterećenje aviona je osam tona. Avion može da dostigne brzinu od 2.500 kilometara na sat i ima autonomiju od 3.400 kilometara.

Od svih, možda najveću pažnju u naoružanju Su-35 zaslužuje hipersonična raketa vazduh-vazduh (RVV-BD) R-37M. R-37M razvija neverovatno veliku brzinu od 6 maha ili oko 7 350 km/h, što je dovoljno da lako sustigne svaki tip letelice. Dizajnirala ga je ruska kompanija Vimpel i predstavljena je 2016. godine.

Pored R-37M (domet do 400 km), lovac je opremljen i vođenim raketama vazduh-vazduh srednjeg dometa R-77-1 (110 km) i antiradarskom vođenom raketom srednjeg dometa H-31P.

Korišćenjem municije kao što je raketa R-37M, avioni poput, Su-57, MiG-31BM i Su-35S mogu da pogode avione Vazduhoplovnih snaga Ukrajine bez ulaska u zonu otkrivanja ili dejstva ukrajinske PVO.

Avion karakteriše veoma kvalitetna avionika koja za osnovu koristi kompleksni kompjuterski informaciono-komandni sistem, novi radar, motore AL-41F1S sa plazmenim sistemom sagorevanja uvećane snage i upravljivim vektorima potiska. 

Ovi motori po svojim karakteristikama mogu da se primene i na lovcima pete generacije, jer obezbeđuju nadzvučnu brzinu bez dopunskog sagorevanja. Maksimalna brzina aviona je 2,500 km/h, dok operativni dolet dostiže 3,400 km.

Lovci Su-35 vazdušno-kosmičkih snaga Rusije vrše vazdušne patrole, podržavaju kretanje jurišnih aviona, vojnih helikoptera i izvode vazdušne udare na infrastrukturu i opremu koju koriste Oružane snage Ukrajine.

Su-35 je izvezen u nekoliko zemalja, uključujući Kinu, Indoneziju i Egipat. Borbeno je potvrđeno efikasan pored Ukrajine i u Siriji, gde je korišćen za gađanje ciljeva na zemlji, kao i za učešće u okršaju vazduh-vazduh.