Oštro: Manifest ruskog direktora federalne službe bezbednosti o nadolazećem sukobu Moskva-Vašington

Ovaj čovek nije običan prolaznik Moskve, a njegovi stavovi imaju posebnu težinu jer odražavaju zvanične pozicije i perspektivu Putina i Kremlja.

Rat u Ukrajini se nastavlja sa sve većim intenzitetom nakon što su SAD i Velika Britanija dale odobrenje Zelenskom za upotrebu svojih raketnih sistema dugog dometa kako bi se gađale mete unutar ruskog teritorija.

Kao odgovor na to, Putin je revidirao nuklearnu doktrinu svoje zemlje, čime je upotreba nuklearnog oružja postala još bliža stvarnost.

To je dovelo do vojne pripravnosti baltičkih i skandinavskih zemalja, kao i Nemačke, koje su delile letke svojim građanima kako bi ih pripremile za mogućnost rata s Rusijom, uključujući i nuklearni napad.

Usred svega ovoga dolaze izjave direktora Ruske Federalne službe bezbednosti, Aleksandra Bortnikova, koje dodatno podgrevaju situaciju.

Eksplozivne izjave ruskog direktora Federalne službe bezbednosti

Bortnikov je izjavio da SAD žele da stvore haos u ZND (Zajednica Nezavisnih Država) pretvarajući je u jeftinu bazu resursa, naglasivši:

• NATO nastoji da proširi svoje vojne kapacitete u Crnom moru i stigne do Kaspijskog mora.
• Alijansa stvara uporišta na granicama Rusije i Belorusije i ubrzava svoju penetraciju u Arktik i baltičke regione.
• Anglosaksonci podstiču Kijev na opasnu eskalaciju, poput izvođenja nuklearnog terorizma.
• Ukrajinska teritorija postala je centar za plaćenike i teroriste iz celog sveta.
• Formirano je globalno tržište oružja “u senci”, čiji se transfer u druge “zone nestabilnosti” odvija kontinuirano.
• Ukrajinski kriminalci kontrolišu značajan deo proizvodnje narkotika, a taj faktor se sada koristi kao deo hibridnog rata protiv Rusije.
• Zapad koristi svoje specijalne službe za manipulaciju rezultatima predsedničkih izbora u Moldaviji u svoju korist.

Šta odražavaju njegovi stavovi?

Bortnikov nije običan pojedinac, a njegovi stavovi nose posebnu težinu jer predstavljaju zvaničnu politiku i viziju Putina i Kremlja.

Analizirajući gore navedene stavove, vidimo da Rusija percepira NATO kao pretnju koja je opkoljava sa juga (Crno more) s ciljem da stigne do Kaspijskog mora i sa severa kroz Arktik i baltičke zemlje.

Istovremeno, Bortnikov govori o učešću zapadnih plaćenika na strani Ukrajine, koju NATO podstiče na nuklearni terorizam, pri čemu ne spominje navodno učešće severnokorejskih vojnika i Huti boraca na strani Moskve, koje uporno tvrde na zapadu.

Takođe, ističe hibridne pretnje s kojima se Rusija suočava kroz kontrolu proizvodnje narkotika od strane Ukrajinaca i kapitalizaciju pobeda zapadnih političkih snaga u Moldaviji, što je usmerilo tu zemlju ka EU i SAD.

Na kraju, indirektno spominje marginalizaciju ruskog oružja od strane globalnog “senkovitog” tržišta, ukazujući na vojnu industriju SAD i EU.

Zaključak

Bortnikovljevi stavovi su izrazito oštri, što ukazuje na veličinu izazova za postizanje mira u Ukrajini, iako Tramp tvrdi da će uspeti da obezbedi mir čim preuzme dužnost u drugoj dekadi januara 2025. godine.

Pozicije Ukrajine i Rusije u vezi sa završetkom rata

Kontinuirane pobede ruskih trupa na istoku Ukrajine dovele su Zelenskog u veoma tešku situaciju, zbog čega je prvi put nagovestio mogućnost privremenog prihvatanja gubitka teritorija koje su zauzele ruske snage, pod uslovom da ostatak Ukrajine postane član NATO-a.

Ruski stav o završetku rata takođe uključuje zadržavanje ukrajinskih teritorija koje su zauzete kao deo Ruske Federacije i neutralnost Ukrajine, koja ne bi smela postati član NATO-a.

Razvoj situacije je u toku, a ostaje da vidimo šta će se na kraju desiti.