Rusija aktivno koristi strateške bombardere Tu-160, koje je Ukrajina pre 25 godina predala u okviru sporazuma o otplati duga za ruski gas. Prema izveštajima, najmanje šest od predatih aviona i dalje se nalazi u borbenom sastavu Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije i učestvuje u sprovođenju strateških zadataka.
Godine 1999, suočena s finansijskim poteškoćama i bez resursa za održavanje skupih aviona, Ukrajina je potpisala sporazum s Rusijom, prema kojem je deo strateške avijacije, uključujući Tu-160, prebačen Moskvi.
Zauzvrat, Kijev je dobio otpis dugova za isporučeni gas, što se tada smatralo ključnim korakom za stabilizaciju ukrajinske ekonomije.
Najveći i najmoćniji supersonični avion sa promenljivom geometrijom krila u istoriji vojne avijacije
Tu-160, poznati pod nazivom „Beli labud“, najveći su nadzvučni bombarderi na svetu s promenljivom geometrijom krila. Ovi avioni mogu nositi nuklearno naoružanje i ostaju jedan od ključnih elemenata strateške avijacije Rusije.
Danas, četvrt veka kasnije, korišćenje ovih aviona izaziva burne reakcije u Ukrajini. Ukrajinski stručnjaci i političari često ukazuju na stratešku grešku prošlih odluka.
S ruske strane, Tu-160 se i dalje modernizuju i igraju značajnu ulogu u sprovođenju dugoročne strategije Vazdušno-kosmičkih snaga. U poslednjih nekoliko godina najavljeno je razvijanje unapređenih modifikacija aviona, uključujući opremanje modernim sistemima naoružanja i upravljanja.
Prema obećanjima iz Moskve, Sedam potpuno novih nuklearnih bombardera Tu-160M stiže do 2027. godine. Ruska aeronautička kompanija United Aircraft Corporation, u čijem sastavu i poznati Tupoljev, najavila je završetak nekih velikih nadogradnji na 3 kritične proizvodne infrastrukture bombardera Tu-160M.
Ruska Kazanska fabrika aviona je jedina kompaniju koja trenutno proizvodi bombardere Tu-160M. Ova kompanija paralelno modernizuje avione Tu-22M3 i unapređuje obične Tu-160 na M standard.
M verzija
Prvi let modernizovanog Tu-160M dogodio se 2020. godine. Svaki Tu-160M bombarder košta oko 250 miliona evra, barem prema internoj ceni dogovorenoj između Kremlja i Kazanja u ugovoru iz 2018. godine.
Pored novih, nekoliko Tu-160 „belih labudova” je u procesu modernizacije i izgradnje. Rusija želi da dostigne 50 takvih strateških bombardera dugog dometa.
Ažurirani nosači raketa u M verziji prevazilaze svoje prethodnike po svojim karakteristikama, dobili su novu radio-elektronsku opremu, motore NK-32-02 i druge sisteme, prokomentarisao je ovu činjenicu šef Rosteca Sergej Čemezov.
Da je u Rusiji počelo testiranje prvog eksperimentalnog modernizovanog strateškog nosača rakete Tu-160M, saopštila je državna korporacija “Rostec” još u julu 2023. godine.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije zvanično je objavilo uvođenje novih krstarećih raketa H-BD (Boljšoj Daljnost) u naoružanje strateških supersoničnih bombardera Tu-160 još 2023. godine. Prema tada dostavljenim podacima, domet leta novih projektila je više od 6.500 km, što ih čini jednim od najdužih u svojoj klasi.
Ranije su Tu-160 bili naoružani krstarećim raketama H-101 maksimalnog dometa od oko 5 kilometara.
Tu-160M i Tu-160, zajedno sa bombarderima Tu-95MS čini okosnicu avijacije dugog dometa ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga. Tu-95MS bombardere VKS koriste za napad na ciljeve duboko u Ukrajini tokom aktuelnog sukoba.
