U narednim danima prvi udari – Domet američkih raketa ATACMS veći od 300 kilometara
Administracija predsednika Džoa Bajdena ukinula je ograničenja koja su sprečavala Ukrajinu da koristi američko oružje za napade duboko na teritoriji Rusije, izjavila su u nedelju tri izvora upoznata s ovim pitanjem za agenciju Rojters.
Ovo izgleda kao značajna promena politike odlazećih sa vlasti SAD prema ratu koji Rusija vodi u Ukrajini. Velika Britanija i Francuska takođe podržavaju, zapravo jedva su dočekale odluku ljudi koji stoje iza američkog predsednika, dajući i same odobrenje Ukrajini.
Prema američkim zvaničnicima, oružje će verovatno biti prvo upotrebljeno protiv ruskih i severnokorejskih trupa radi odbrane ukrajinskih snaga u oblasti Kurska, u zapadnoj Rusiji.
Odluka da se Ukrajini dozvoli upotreba raketa dugog dometa, poznatih kao Army Tactical Missile Systems (ATACMS), doneta je “kao odgovor” na iznenadnu odluku Rusije da u borbu uključi trupe iz Severne Koreje, naveli su američki zvaničnici. Dakle sada je jasno zašto se po zapadnim medijima već dve nedelje ponavlja priča o severnokorejskim vojnicima u Rusiji.
Odluka predsednika Džoa Bajdena predstavlja značajnu promenu u politici SAD. Kako navodi američki medij, ova odluka navodno je podelila i same “Bajdenove savetnike”, jer dolazi dva meseca pre preuzimanja dužnosti od strane izabranog predsednika Donalda Trampa, koji je obećao da će smanjiti podršku Ukrajini.
Kako se čini, Bajdenova administracija ukida ograničenja koja su sprečavala Ukrajinu da koristi američko oružje za udare duboko na ruskoj teritoriji, piše Njujork Tajms, što označava veliku promenu u američkoj politici prema ratu u Ukrajini.
Bajden je počeo da popušta ograničenja nakon što je Rusija u maju pokrenula napad na Harkov, drugi najveći grad Ukrajine. Tada je dozvolio upotrebu HIMARS sistema dometa do 80 kilometra za napade na ruske snage blizu granice, ali nije dozvolio korišćenje ATACMS raketa dometa do 300 kilometra.
Prvi udari u narednim danima
Ukrajina planira da izvede prve udare dugog dometa u narednim danima, navode izvori, ali detalji nisu otkriveni zbog operativnih bezbednosnih razloga. Bela kuća odbila je da komentariše ovu informaciju.
Prvi udari verovatno će biti izvedeni pomoću ATACMS raketa, koje imaju domet do 300 kilometara.
Dok brojni američki stručnjaci sumnjaju da će ovakvi napadi promeniti tok rata, odluka bi mogla pomoći Ukrajini u trenutku kada ruske snage ostvaruju dobitke i potencijalno poboljšati pregovaračku poziciju Kijeva u budućim razgovorima o prekidu vatre, smatraju oni koji se idalje pitaju u SAD.
Reakcije i posledice
Nije jasno da li će Tramp poništiti Bajdenovu odluku kada preuzme dužnost. On je ranije kritikovao obim američke pomoći Ukrajini i obećao da će brzo okončati rat, ali bez objašnjenja kako.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski izjavio je da je odluka Vašingtona o odobravanju udara na rusku teritoriju „jezik koji razume (ruski predsednik Vladimir) Putin.“
„Uvođenjem severnokorejskih trupa u rat i masovnim raketnim napadima Rusije, Bajden je odgovorio jezikom koji Putin razume,“ dodao je Sikorski.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je: „Rakete govore same za sebe“ i naglasio da ovakve operacije ne zahtevaju javna saopštenja.
Trampov sin oštro kritikovao odluku o udarima ATACMS na Rusiju
Sin novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, Donald Tramp mlađi, izrazio je snažno neslaganje sa odlukom da se odobri udar na rusku teritoriju korišćenjem američkih taktičkih projektila ATACMS.
On je u svojoj izjavi autore ove inicijative nazvao „imbecilima”, ističući da takve akcije samo pogoršavaju međunarodnu napetost i predstavljaju pretnju po globalnu bezbednost.
Ovaj potez izazvao je talas kritika kako unutar tako i izvan Sjedinjenih Država. Protivnici tvrde da takve akcije izazivaju eskalaciju sukoba i stvaraju pretnju direktnog sukoba između Sjedinjenih Država i Rusije.
Prema mišljenju Donalda Trampa mlađeg, Bajdenova administracija pravi stratešku grešku koja bi mogla da utiče ne samo na trenutnu situaciju u Ukrajini, već i na ukupnu stabilnost u svetu.
9 većih ruskih gradova se nalaze u dometu ukrajinskog ATACMS-a: na udaru 5 miliona ljudi
Spisak ruskih gradova koji će biti ugroženi ukrajinskim dalekometnim oružjem uključuje najmanje dva velika urbana centra na ruskoj teritoriji: grad Rostov na Donu sa 1,15 miliona stanovnika i grad Voronjež sa populacijom od skoro 1,05 miliona ljudi.
Gradovi koji su na udaru su sledeći:
- grad Kursk sa populacijom od 436 hiljada stanovnika
- grad Orel sa skoro 300 hiljada stanovnika
- grad Brjansk sa 373 hiljade stanovnika
- grad Tagarong sa populacijom od 245 hiljada stanovnika koji se nalazi na obali Azovskog mora
- grad Lipek sa skoro 485 hiljada stanovnika
- grad Smolensk sa 312 hiljada stanovnika
- grad Kaluga od 330 hiljada stanovnika
- grad Rostov na Donu sa populacijom od 1,15 miliona ljudi
- i na kraju Voronjež sa 1,05 miliona stanovnika
Svih 9 ovih velikih gradova je sada ugroženo zapadnim projektilima dugog dometa, kao što su balističke rakete kratkog dometa ATACMS koje lansiraju sistemi HIMARS koje je Vašington poslao Ukrajini.
Neki od gradova na gornjoj listi su marginalno u dometu ATACMS projektila, što znači da nisu u opasnosti od ukrajinskog oružja manjeg dometa, kao što su krstareće rakete Storm Shadow/SCALP iz Velike Britanije odnosno Francuske.
Ove rakete, iako veoma efikasne, u izvoznoj verziji imaju kraći domet od 250 kilometara, dok u domaćoj dosežu 500 km. Nikada nije potvrđeno da li Kijev poseduje verzije dometa od 500 ili 250 km ili obe.
Unutrašnja struktura i princip rada ATACMS
Rakete ATACMS (Army Tactical Missile System), koje je razvio Lockheed Martin, su operativno-taktičke balističke rakete dizajnirane da gađaju ciljeve visoke vrednosti na velikim udaljenostima.
Raketa je dizajnirana da obezbedi vojsci Sjedinjenih Država mogućnost preciznog udara velikog dometa na različite ciljeve. Njihov glavni cilj je da obezbede stratešku mobilnost i brz odgovor na promene uslova borbe.
ATACMS je opremljen raznovrsnom municijom, uključujući kasetne bojeve glave za višeciljno dejstvo, kao i vođene bojeve glave za precizno gađanje strateških ciljeva. Dakle, sistem je multifunkcionalno oružje koje je prilagodljivo različitim scenarijima borbe.
Glavni sistem navođenja uključuje tri laserska prstenasta žiroskopa, koji obezbeđuju stabilizaciju rakete na balističkoj putanji. Ovi žiroskopi rade kao inercijalni senzori koji beleže promene ugaone brzine rakete, što joj omogućava da zadrži stabilnu poziciju u letu.
GPS antena igra ključnu ulogu u ispravljanju putanje projektila. U primarnoj i završnoj fazi balističke putanje, GPS pruža precizno navođenje, omogućavajući vam da prilagodite kurs rakete i minimizirate odstupanja od cilja.
Ovo značajno povećava preciznost udarca, što je posebno važno kada se pogađaju visoko zaštićeni objekti ili pokretni ciljevi.
Posebnu pažnju zaslužuju i bojeve glave rakete. U zavisnosti od modifikacije, ATACMS može biti opremljen raznim bojevim glavama, uključujući kasetna, penetraciona i visokoeksplozivna punjenja za fragmentaciju.
Ova svestranost omogućava da se raketa koristi za obavljanje širokog spektra zadataka, od uništavanja skupa opreme i ljudstva do infrastrukturnih objekata i utvrđenja.
Stručnjaci su primetili da proučavanje ATACMS sistema navođenja i korekcije leta pruža dragocene informacije o mogućnostima rakete tokom celog leta. Ovo uključuje analizu rada žiroskopa, GPS sistema i bojevih glava, što može Rusima pomoći u razvoju protivmera i poboljšanju efikasnosti sopstvenog oružja.
Povećani domet
Nedavne isporuke raketa ATACMS Ukrajini uključuju modifikaciju sa dometom do 300 kilometara, što značajno proširuje mogućnosti ukrajinske vojske.
Ovo omogućava gađanje ciljeva koji se nalaze na znatnoj udaljenosti od linije fronta, uključujući strateške objekte, komandna mesta i skladišta municije.
U aprilu je Pentagon potvrdio transfer ovih projektila u Ukrajinu, rekavši da će se koristiti „unutar suverene ukrajinske teritorije“. Međutim, povećanje dometa uništenja izaziva zabrinutost u Rusiji, jer stvara dodatne pretnje objektima koji se nalaze duboko u ruskoj teritoriji.
Prošlog oktobra, ruski predsednik Putin je odluku SAD da isporuče ove rakete Ukrajini nazvao „još jednom greškom“, ističući da takvo oružje stvara dodatne pretnje, ali da nije u stanju da radikalno promeni situaciju na liniji vojnog kontakta.
Primena ATACMS-a u praksi
ATACMS je već dokazao svoju efikasnost u raznim sukobima, uključujući operacije američke okupacije Iraka i Avganistana.
U ovim sukobima, raketni sistem je korišćen za gađanje različitih ciljeva, uključujući koncentraciju napadnutih trupa, oklopna vozila i zgrade. Za vreme američkog rata u Iraku ispaljeno je više od 450 ATACMS.
Ove rakete se mogu lansirati iz višestrukih raketnih sistema kao što je M142 HIMARS, što omogućava visoku mobilnost i brzo raspoređivanje.
HIMARS je lagana, višenamenska platforma sposobna da lansira i konvencionalne rakete i taktičke projektile, što ga čini korisnim alatom na bojnom polju.
Upotreba ATACMS-a u Ukrajini mogla je značajno da promeni dinamiku borbenih dejstava. Visoka preciznost i veliki domet omogućavaju gađanje ključne infrastrukture, skladišta municije, komandnih mesta i transportnih čvorišta, što otežava snabdevanje i koordinaciju dejstava.
Međutim, nakon dolaženja u posed i proučavanja sistema za navođenje sa ruske strane, ukrajinski napadi su postali manje efikasni, jer je ruska vojska donekle uspela da potisne rakete čak i pre približavanja cilju koristeći opremu za elektronsko ratovanje.
