Poslednji trzaj: Dok Rusi neosporno napreduju, Bajden će dati poslednjih 6,1 milijardu dolara Zelenskom

Bajdenova administracija planira da isporuči poslednji paket pomoći od preostalih 6 milijardi dolara za naoružavanje Ukrajine do dana preuzimanja vlasti od strane Trampa.

Administracija odlazećeg američkog predsednika se priprema za prekid dotoka oružja u Kijev, čim izabrani predsednik Donald Tramp preuzme dužnost.

Plan, koji su za Politiko opisala dva službenika administracije koji su tražili anonimnost kako bi govorili o unutrašnjim pitanjima, jedina je opcija koju Bela kuća ima za nastavak slanja opreme Ukrajini kako bi se suprotstavila ruskom napredovanju, koje je, kao što vidimo, nezaustavljivo.

Ruske snage napreduju nezaustavljivo na više mesta u Donjecku, a Ukrajinci za sada samo uzmiču u uređenom poretku, jer će uskoro morati da to čine u potpunom haosu.

Problemi u ratu protiv Rusije su ogromni. Obično je potrebno nekoliko meseci da municija i oprema stignu u Ukrajinu nakon najave paketa pomoći, stoga će sve što bude poslato u narednim nedeljama verovatno stići na ukrajinsku teritoriju tek kada Trampova administracija preuzme vlast, a novi ministar odbrane bi mogao da zaustavi ove isporuke.

Druga velika prepreka brzom slanju ove pomoći Zelenskom jeste činjenica da SAD mogu da pošalju samo ratnu opremu koja je već u njihovim skladištima.

Dok oprema koja se očekuje iz fabrika zavisi od toga koliko brzo može biti proizvedena, posebno u vezi sa novim artiljerijskim granatama i drugim oružjem.

„Šaljemo sve što industrija može proizvesti svakog meseca, ali problem je u tome što možete slati samo ono što je proizvedeno“, rekao je Mark Kansijan, bivši budžetski službenik Ministarstva odbrane SAD, sada u “Centru za strateške i međunarodne studije “.

„Vlada bi mogla da zagrabi iz rezervi i šalje opremu brže, ali nije jasno da li bi Pentagon želeo to da uradi, jer bi to uticalo na sopstvenu spremnost“, dodao je on.

Pentagon će ostati „na dobrom putu da nastavi da obezbeđuje ovlašćenu pomoć u podršci Ukrajini“, izjavio je portparol Pentagona, potpukovnik Čarli Dits. „Očekujemo dalju pomoć u narednim nedeljama.“

Sredstva koja su preostala iz paketa pomoći Ukrajini od 6,1 milijardi dolara iz aprila su raspoređena na dva računa.

Postoji 4,3 milijarde dolara za povlačenje postojećih zaliha i 2,1 milijarda dolara u sredstvima za sklapanje ugovora o naoružanju sa američkim odbrambenim kompanijama.

Tokom posete ukrajinskog predsednika Zelenskog Vašingtonu u septembru, Bajden je naložio Pentagonu da iskoristi ostatak vojne pomoći za Ukrajinu od Kongresa pre kraja svog mandata.

Ovo je uključivalo planove za izdvajanje preostalih sredstava Inicijative za bezbednost Ukrajine, sredstava koja američka vlada može koristiti za proizvodnju oružja u Ukrajini umesto da ih kupuje od drugih zemalja, do kraja 2024.

Tramp i budući potpredsednik Vens kritikovali poteze ljudi iza Bajdena

Tramp i izabrani potpredsednik Vens kritikovali su Bajdenovu administraciju što troši milijarde na vojnu pomoć Ukrajini, dok cela Evropa kolektivno uspeva da obezbedi samo iznos jednak onom koji je Vašington izdvojio.

Oni su zahtevali od evropskih lidera da učine više za Ukrajinu, dok verovatno već vide Trampov izbor kao priliku da više ulažu u sopstvenu odbranu i pruže veću podršku Ukrajini, ako im to dozvoljava unutrašnja politika.

„Prva stvar koju bi Tramp učinio je povlačenje pomoći Ukrajini“, rekao je Džim Taunsend, bivši visoki zvaničnik Pentagona za NATO i Evropu tokom Obamine administracije, dakle čovek iz suprotnog tabora od Trampovog.

„Očekivao bih da napravi veliki spektakl od toga. Rekao bi ‘obećanje je ispunjeno’, ali bi to odmah zaustavio, uveren sam u to“, istakao je on piše Politiko.

Veliki problem za Kijev je Bajdenovo odbijanje da dozvoli Ukrajini da koristi projektile donirane od SAD za napad duboko unutar Rusije.

Ovo pitanje je bilo u fokusu mesecima, dok je Kijev molio za odobrenje, bez uspeha. Zvaničnici Bele kuće i Pentagona su naveli da korišćenje raketa dugog dometa unutar Rusije ne bi donelo odlučujuću prednost na bojnom polju, i izazvalo bi snažnu reakciju Rusije.

Još uvek postoji značajna podrška Republikanaca u Senatu za nastavak pomoći Ukrajini, a senator Rodžer Viker (Misisipi), verovatno sledeći predsednik Odbora za oružane snage Senata, poslao je prošlog meseca pismo Bajdenu, pozivajući ga da ubrza isporuku opreme Ukrajini i poveća američku proizvodnju pre kraja svog mandata.

Trampova kritika podrške ukrajinskom ratnom naporu takođe je navela saveznike da zaplene približno 48 milijardi dolara u kamatama od zamrznutih ruskih sredstava kako bi ih dali Ukrajini kao zajmove za obnovu i kupovinu oružja.

Bajdenova administracija se obavezala na zajmove od oko 20 milijardi dolara za Kijev iz ovog fonda, ali sudbina ovog obećanja, kao i mnogih drugih, sada je pod znakom pitanja zbog Trampove pobede na izobrima.