Globalna zabrinutost eksponencijalno raste nakon napada Ukrajine na Rusiju američkim raketama i odgovorom Moksve u kome se tvrdi da je po prvi put ikada upotrebljena interkontinentalna balistička raketa za udare u Dnjepropetrovsku.
Mnoge značajne tehnologije razvijene su tokom Hladnog rata. Stvari poput GPS-a, interneta i mikročipova stvorene su u okviru tehnološkog buma trke u naoružanju.
Međutim, isto važi i za najveće nuklearno oružje na svetu i ruski sistem za “uništenje sveta” koji se aktivira ukoliko Rusija bude uništena.
O situaciji između Zapada i Rusije, kao i o predstojećim pretnjama, ne moramo puno da govorimo i smatramo da su ljudi na ovim prostorima svesni stanja, dok se kod donosioca odluka na zapadu i dalje propagira blef.
Situacija je ozbiljna, Rusi vrlo verovatno imaju spremnu ‘Mrtvu ruku’ (Perimetar)
Ruska doktrina „Mrtva ruka“ podrazumeva da, ukoliko Rusija doživi nuklearni napad i njeno rukovodstvo bude uništeno, njene nuklearne podmornice automatski lansiraju projektile, izazivajući masovno uništenje.
Kao nešto iz najgorih filmova o nestanku sveta, Sovjetski Savez je razvio mehanizam sposoban da uništi protivnike, pa čak i svet, lansirajući sva nuklearna oružja bez ljudske naredbe.
Rusija danas poseduje oko 1.600 raspoređenih taktičkih nuklearnih oružja, dok je još 2.400 strateških nuklearnih oružja povezano sa interkontinentalnim balističkim projektilima, čineći je najvećom nuklearnom silom na svetu.
Sva ova oružja povezana su sa sistemom Perimetar, automatskim sistemom kontrole nuklearnog naoružanja.
U slučaju krize koja bi mogla značiti prvi udar od strane Sjedinjenih Država, visoki državni ili vojni zvaničnici mogli bi aktivirati Perimeter. Sistem bi osigurao da Rusija uzvrati čak i ako njene oružane snage budu uništene.
Kada se aktivira, Perimetar može lansirati čitav ruski nuklearni arsenal kao odgovor na nuklearni napad. Ovo je deo doktrine Hladnog rata poznate kao međusobno osigurano uništenje, koja je služila kao sredstvo odvraćanja od nuklearnih napada osiguravanjem da će i napadač biti uništen.
Teorija „Mrtva ruka“ na Zapadu objašnjava da sistem komandovanja i kontrole meri komunikaciju na vojnim frekvencijama, nivoe radijacije, pritisak vazduha, toplotu i seizmičke poremećaje.
Ukoliko rezultati ukažu na nuklearni napad, Perimetar pokreće sekvencu koja završava lansiranjem svih sovjetskih (danas ruskih) ICBM projektila.
Sistem lansira komandni projektil sa radiobombom koja prenosi naredbe za lansiranje do ruskih nuklearnih silosa, čak i u prisustvu radio-smetnji. Projektil bi leteo preko cele zemlje. Nakon nekoliko probnih lansiranja, sistem je zvanično uveden u upotrebu 1985. godine.
Sovjetski Savez nikada nije zvanično potvrdio postojanje ovog sistema, ali je ruski general Sergej Karakaev 2011. godine izjavio da bi SAD mogle biti uništene za 30 minuta. Ruski državni mediji saopštili su odavno da je sistem unapređen novim radarima i hipersoničnim projektilima.
Treba naglasiti: ideja ‘Mrtve ruke’ nije bila sovjetska, naprotiv. Sovjeti su reagovali na ono što je druga strana već smislila. I to nije prvi put. Podsetimo da je NATO osnovan 1949. godine, a Varšavski pakt, kao odgovor, tek šest godina kasnije.
Dakle pre sovjetske, ova ideja je razvijana u SAD, međutim, američka vojska nikada nije stvorila automatski sistem za aktivaciju nuklearnog arsenala. Umesto toga, osigurano je da ljudi sa ovlašćenjima prežive prvi udar i budu u stanju da uzvrate.
Program koji je bio rudimentalni nazvan je ”Sistem za vanrednu komunikaciju između raketa” (Emergency Rocket Communications System – ERCS) i dobio je oznaku ”AN/DRC-8”.
Pošto i Amerikanci vole skraćenice i akronime, ali i zbog dovođenja u zabludu protivničke strane, ovaj sistem je više puta menjao naziv i oznaku, sve dok nije skinut s borbenog dežurstva i ukinut.
Sa druge strane, a pošto se veruje da je Perimetar još uvek aktivan, pretnja automatskog nuklearnog udara generisanog računarima i dalje postoji. Sada, kada je predsednik Vladimir Putin stavio ruske nuklearne snage u stanje pripravnosti, moguće je da i da je ovaj sistem aktiviran.
Podsetimo, o ovoj temi pisali smo detaljno, rad o ‘Mrtvoj ruci’ SAD možete pročitati ovde, dok o ruskoj ovde.
