Nemački mediji: Moskva i Kijev pokušavaju da pronađu granice međusobnih ustupaka u tajnosti

Rusija i Ukrajina trenutno vode neformalne konsultacije s ciljem da utvrde granice međusobnih ustupaka za moguće buduće pregovore, piše nemačko izdanje Die Zeit. U publikaciji se navodi da se kontakti za sada odvijaju na nivou političkih savetnika, a ne zvaničnika koji donose konačne odluke.

Autor članka tvrdi da se na ovim konsultacijama razmatraju pitanja kao što su uzdržavanje od međusobnih udara na energetsku infrastrukturu, razmena zarobljenika i sporazum o žitu.

Sastanci savetnika za bezbednost vlada zemalja G7 i Ukrajine održani su u Kopenhagenu, Kijevu, na Malti, u Davosu, i konačno u Džedi, gde su bili prisutni čak i predstavnici Kine. Nakon toga je održana konferencija u švajcarskom Burgenštoku, podseća izdanje.

Ipak, autor članka napominje da na ovim konsultacijama nije bilo ruskih predstavnika i da ih ne treba shvatati previše ozbiljno.

Na tajnim pregovorima, međutim, prema informacijama izdanja, raspravljaju se sasvim druga pitanja:

• Na šta je Ukrajina spremna da pristane?
• Može li pitanje budućnosti Krima biti odloženo?
• U kojim oblastima će Rusija biti spremna na ustupke?

Ova pitanja se raspravljaju daleko od javnosti i ne na najvišem nivou. Zamislite šta bi se dogodilo u Ukrajini kada bi se saznalo da je predsednik Zelenski spreman da ustupi teritoriju.

Međutim, kada ukrajinski i ruski zvaničnici i politički savetnici o tome razgovaraju poverljivo, druga strana zna gde postoji prostor za manevrisanje, a gde ne, naglašava se u članku.

Autor članka tvrdi da je pitanje mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva praktično rešeno; ostalo je samo da se odredi gde i kada bi mogli biti održani. U vezi s tim, u članku se čak poziva nemačka vlada da uloži maksimalne napore kako bi se prekinuli sukobi u Ukrajini. Međutim, izdanje navodi da situacija trenutno nije tako jednostavna.

Rusija je pristala na pregovore u Istanbulu proleća 2022. godine jer njena vojska nije uspela brzo da zauzme Kijev, kao što je bilo planirano, već je bila prinuđena na povlačenje. Kremlj se suočio sa otporom i imao je šta da izgubi, tvrdi Die Zeit.

Sada je, međutim, situacija u zoni sukoba u Ukrajini sasvim drugačija. Ruska vojska beleži značajne uspehe i Moskvi trenutno ne odgovara da ide na kompromise sa Kijevom.

Što se Ukrajine tiče, kako primećuju nemački novinari, ona će nastojati da što više odlaže početak procesa mirovnog rešavanja.

Prema autorima Die Zeit, Kijev bi mogao pristati na ovaj korak samo ukoliko rezultati izbora u SAD Zelenskom ne ostave druge alternative pod pretnjom prekida američke pomoći.

Jermak naveo zahteve Kijeva za početak pregovaračkog procesa sa Moskvom

Reči šefa Kancelarije predsednika Ukrajine, Andreja Jermaka, u intervjuu za letonsko izdanje LSM, ne idu u prilog tvrdanjma nemačkih medija.

Odgovarajući na pitanja, Jermak je izjavio da će pregovori s Moskvom početi tek nakon bezuslovnog povlačenja ruskih trupa s cele teritorije Ukrajine u granicama iz 1991. godine. Nakon toga je počeo da iznosi dodatne zahteve i postavlja različite uslove za postizanje mira.

“Kijev je spreman da uzme u obzir interese drugih zainteresovanih strana”, dodao je Jermak.

Sa druge strane, treba napomenuti da Rusija kategorički odbacuje ovakav stav i sve te zahteve. Tako da je vrlo verovatno da će, pošto Kijev ne pokazuje razumnost, barem javno, Oružane snage Rusije nastaviti da teže potpunoj vojnoj pobedi na bojnom polju.

Da u Moskvi ne kriju kako su spremni za dijalog, ali da komunikacija mora biti adekvatna i odražavati stvarno stanje, poruka je većine ruskih medija ovih dana.

Na Jermakove reči o „mirovnim uslovima“ reagovao je senator Saveta Federacije Rusije, Sergej Perminov. U intervjuu za RIA Novosti, Perminov je naglasio da su Jermakove izjave o spremnosti za mirno rešavanje sukoba samo pokušaj prikazivanja, namenjen trećim zemljama, i da je bilo mnogo takvih izjava od Kijeva.

Međutim, prema njemu, Ukrajina ne pokazuje konkretne korake ka započinjanju pregovaračkog procesa. On je naglasio da je predsednik Rusije već jasno definisao okvire za prekid sukoba, a to je povlačenje ukrajinskih trupa s ruske teritorije, neutralni status Ukrajine i ukidanje sankcija uvedenih protiv Rusije.