Kako su Iranski i medijski izvori bliski Iranu od kraja oktobra naširoko izveštavali da je Iran postigao sporazum sa Rusijom za licencnu proizvodnju višenamenski borbenih aviona Su-35, koja bi omogućila proizvodnju između 48 i 72 aviona.
Mediji svoje izveštavanje potkrepljuju prijemom prve serije ruskih borbenih aviona od 1990-ih, odnosno trenažno-borbenih mlaznih aviona Jak-130, 1. septembra 2023. godine od strane iranskih vazduhoplovnih snaga kao i pripremu iranskih pilota za obavljanje letova na borbenim avionima nove generacije i citiraju više izjava iranskih izvora koji ukazuju da je Iran spreman da nabavi Su-35.
Piloti i tehničari iz Irana su počeli obuku za letenje i opsluživanje Su-35 u Rusiji 2022. godine, a u februaru 2023. godine iranski zvanični izvori u februaru su objavili snimak nove veoma snažno utvrđene vazdušne baze kodnog naziva “Eagle 44” koja treba da primi prve isporučene borbene avione Su-35.
Zamenik iranskog ministra odbrane Mehdi Farahi potvrdio je 28. novembra 2023. da je Iran finalizirao planove za prijem Su-35 zajedno sa ruskim jurišnim helikopterima Mi-28NE.
Prodaja borbenih aviona Su-35 Iranu je u stvari posao kompenzacije za transfer tehnologije iranskih dronova familije “Shahed” koji se u Rusiji proizvode pod oznakom “Geran”.
Taktičko-tehničke karakteristike Su-35 su više nego dovoljne da zadovolje trenutne potrebe ratnog vazduhoplovstva Irana u protivvazduhoplovnoj odbrani, jer su potvrđene dosadašnjim intenzivnim borbenim testiranjem, gde su Su-35 igrali vodeću ulogu u operacijama tipa vazduh-vazduh i ostvarili višestruka obaranja protivničkih vazduhoplova.
Nekoliko obaranja je uključivalo i više Su-27, kao i MiG-29, taktičke-bombardere Su-24M, jurišne avione Su-25, transportne helikopere helikoptere Mi-8 i širok spektar dronova, dok su Su-35 takođe korišćeni za misije suzbijanja protivvazduhoplovne odbrane i pretrpeli su mnogo manje gubitaka od ruskih borbenih aviona tipa Su-30 i Su-34.
Izveštaji o obuci iranskog osoblja za letenje Su-35 koji su se pojavili pre više od dve godine, a za koje isporuke tek treba da budu obavljene, mada je status sporazuma i danas veoma neizvestan odnosno obavijen velom tajne.
Neki izveštaji ukazuju na to da je Iran možda otkazao planove za nabavku Su-35, što je navelo Rusiju da intenzivira napore da ponudi 24 već proizvedenih Su-35 koji su bili namenjeni za izvoz Egiptu.
Kako se dalje navodi navodno su iranski predstavnici tražili i zaključenje ugovora o licencnoj proizvodnji kako bi se obezbedio dovoljan broj ovih višenamenskih borbenih aviona koji bi bili u stanju da zaštite vazdušni prostor Irana.
Takva logika je sasvim opravdana, jer su najsposobniji borbeni avioni u iranskom vazduhoplovstvu ruski MiG-29B i američki F-14A, koji su stari više od 30 odnosno 40 godina .
Mogućnost licencne proizvodnje Su-35 u Iranu ipak ostaje pod znakom pitanja iz više razloga.
Najočiglednije je da su izvori koji izveštavaju o takvom dogovoru, nisu zvanični iranski izvori, za razliku od ranijih izveštaja o nabavci višenamenskih borbenih aviona Su-35.
Drugi je da se u izveštajima dosledno navodi da će Iran licencirati da proizvodi i Su-35 i Su-30, što je takođe malo verovatno zbog veoma različitog dizajna i male unifikacije između ta dva borbena aviona koji se proizvode u potpuno različitim fabrikama Su-35 u Komsomolsk na Amuru KnAAPO, a Su-30SM u Irkutsku u fabrici IAPO.
Uspostavljanje dva odvojena pogona za licencnu proizvodnju odvojenih aviona sa sličnim sposobnostima bi Iranu smanjilo obim prozvodnje svakog od navedenih tipova borbenih aviona, koja ionako nedostaje maloj licenciranoj proizvodnji, što bi nepotrebno povećalo troškove.
Treći glavni faktor je da bi proizvodnja po licenci bila daleko skuplja za Iran koji uvozi borbene avione iz Rusije i što bi ona trajala znatno duže.
Uprkos licencnoj proizvodnji u veoma velikom obimu od preko 200 aviona, indijski višenamenski borbeni avioni Su-30MKI koštaju skoro duplo više od ruskih proizvedenih aviona, a očekuje se da će proizvodnja Su-35 iranske proizvodnje koštati duplo više od onih napravljenih u Rusiji ako se proizvede samo serija od 48-72 borbena aviona.
Iako se iranska licencna proizvodnja Su-35 čini malo verovatnom, ostaje vrlo moguće da će Iran nastojati da uvede proizvodnju ključnih delova Su-35, posebno mnogih najčešće potrebnih rezervnih delova, kako bi smanjio svoje oslanjanje na njihovo rusko održavanje.
Iran već ima velikog iskustva u zameni i lokalnoj proizvodnji delova za borbene avione za američke borbene avione F-4, F-5 i F-14 i sovjetske borbene avione Su-22, Su-24 i MiG-29.
Takvi napori Irana su značajno napredovali u tehnologijama 3D štampanja različitih delova za avione.
Iako je Rusija ponudila Indiji ugovore o licencnoj proizvodnji za preko 100 borbenih aviona 4.5 generacije Su-35, uz transfer tehnologije, mnogo manji obim iranske avio industrije i njen manji obim prenosa tehnologije dovode u pitanje održivost takvog posla.
Činjenica da su Iranu hitno potrebni Su-35 i da je avionika klase borbenih aviona 4.5 sve više zastarela u odnosu na one pete generacije kao što je Su-57 i novih američkih i kineskih pandana, takođe ograničava verovatnu izglednost dugotrajnijeg posla za njegovu licencnu proizvodnju.
Sve u svemu očigledno je da Iran namerava da ojača svoje vazduhoplovstvo u svetlu sve većeg zaoštravanja sa Izraelom i nagoveštaja sukoba većeg inteziteta u kom su zastareli borbeni poput MiG-29B i F-14A nedovoljni da odbrane Iran od napada borbenih aviona poput F-15I “Ra’am” i F-35I “Adir”.
A mnogo nas zanima Iran i da li je sigurna proizvodnja SU35… Nas Iran zanima SAMO u domeni da li su korisni Rusiji u ratu ili nisu. Pojedinosti vezane za Iran ne verujem da ikoga zanimaju. Ima važnijih vesti od toga.