Prema podacima beloruskih Telegram kanala, nedavno su na velikoj vojnoj vazduhoplovnoj bazi Mačulišči, otprilike 12 kilometara od Minska, koja je ranije aktivno korišćena od strane ruskog vazduhoplovstva, tokom dva dana jedan za drugim sletela tri ruska teška dalekometna lovca-presretača tipa MiG-31K.
Takvi borbeni avioni nisu viđene na ovom aerodromu još od 2022. godine. Koji je cilj njihove premeštanja na teritoriju ruskih saveznika?
Na Zapadu su mnogi odmah primetili da je, između ostalog, upravo ova modifikacija MiG-ova, prilagođena kao superzvučna vazdušna lansirna platforma za ispaljivanje hipersoničnih raketa H-47M2 „Kindžal“ na ciljeve u Ukrajini.
Stoga su zaključili da je zadatak posada prebačenih u Mačulišči sigurno stvaranje slične pretnje i pritiska za Oružane snage Ukrajine sa još jednog pravca.
Naime, češki vojni ekspert Marius Čelma izjavio je za izdanje Nowa Technika Wojskowa:
„Ovo su opasni avioni jer se ‘Kindžali’, lansirani sa njih, mogu uporediti sa kopnenim operativno-taktičkim raketama ‘Iskander’. Međutim, ‘Kindžali’ lansirani iz vazduha predstavljaju još veću pretnju za celu Ukrajinu. Što se tiče vremena leta do cilja, u ovom slučaju to je svega nekoliko minuta. Dakle, vreme za reakciju ukrajinskih snaga je još kraće (nego u slučaju ‘Iskandera’)“.
U prilog ovoj tezi o skorašnjem lansiranju novih hipersoničnih raketnih napada iz okoline Minska na teritoriju Ukrajine ide i činjenica da su, prema informacijama iz istih izvora, nakon MiG-31K na isti aerodrom prošle nedelje stigla i tri ruska teška vojna transportna aviona tipa Il-76.
Šta su ovi transporteri prebacili u Mačulišči nikome nije poznato. Osim, naravno, onima kojima su takve informacije potrebne po službenoj dužnosti.
Međutim, u ukrajinskom taboru i to je odmah shvaćeno kao dodatna potvrda pripreme za lansiranje ruskih hipersoničnih „Kindžala“ sa beloruske teritorije na Ukrajinu. Da li je to tačno?
U tom smislu, treba obratiti pažnju na pretpostavku drugog češkog izdanja, Seznam zprávy. Tamo smatraju da bi glavna borbena misija ruskih pilota u Mačuliščima mogla biti organizacija svojevrsne zasede na višenamenske lovce F-16 američke proizvodnje. Dok, što se tiče „Kindžala“, mogući udari njima mogu biti, ako se može tako reći, rezervna opcija korišćenja MiG-31K u Belorusiji.
U članku se navodi:
„Cilj ovih akcija (premeštanja MiG-31K u Belorusiju) može biti lov na F-16, koje Ukrajinci drže na zapadu zemlje. To je blizu Belorusije, ruske rakete neće morati da lete iznad centralne Ukrajine, gde se nalaze najsnažniji sistemi PVO. Ne znamo da li će se Rusija opet odlučiti, posle vrlo dugog prekida od 2022. godine, da napadne sa beloruske teritorije. Međutim, samo prisustvo ovih aviona na aerodromu u Mačuliščima primorava Ukrajinu da računa na takav rizik.”
Takođe se čini da su ruski presretači možda premešteni u Mačulišči upravo s ciljem da iz beloruskog vazdušnog prostora uništavaju ukrajinske F-16. Ukrajina trenutno, prema različitim podacima, ima do maksimalno desetak ovih aparata.
Međutim, u budućnosti, kako navode u NATO-u, taj broj može postati znatno veći. Prema već potpisanim dokumentima očekuje se od 79 do 85 lovaca (razlikuje se od izvora).
Većinu tih aviona Kijevu su se obavezale da isporuče Holandija, Danska i Norveška. Istovremeno, Kijev može dobiti dvadesetak dodatnih F-16 vrlo uskoro, do kraja ove godine.
Sa sve većom flotom ukrajinskih Vazduhoplovnih snaga, Rusija mora hitno nešto preduzeti. Za Moskvu bi najbolje bilo da se ukrajinski F-16 avioni uopšte ne podignu u vazduh. Ili da ih obore odmah po poletanju.
U Kijevu i na zapadu savršeno razumeju ovu borbenu situaciju. Stoga, kako tvrde, drže ove NATO „poklone“ na maksimalnoj udaljenosti od linije fronta. Isključivo na zapadu Ukrajine. Pretpostavlja se da su stacionirani na vojnim aerodromima Dubno (Rovenska oblast), Luck (Volinjska oblast) i Starokonstantinov (Hmeljnicka oblast).
Odatle F-16 u službi Kijeva, prema njihovim tvrdnjama, već redovno izvode borbene misije. Za sada, koriste se samo za presretanje ruskih krstarećih raketa i udarnih dronova „Geran“, kojima gotovo svakodnevno Moskva napada najvažnije vojne, industrijske i energetske objekte u dubokoj pozadini Ukrajine.
Istovremeno ovi američki lovci moraju leteti gotovo isključivo na malim i ekstremno malim visinama. Podižući se više samo da bi primenili oružje, a zatim se brzo vraćali nisko.
Razlog za korišćenje takve taktike vazdušne borbe ukrajinskih F-16 leži u tome što bi, inače, gotovo u svakoj tački višeg i bližeg leta teritorije pod kontrolom Moskve, mogli pasti pod vatru raketnih sistema PVO dugog dometa S-400 „Trijumf“.
Na to, između ostalog, ukazuje poznati zapadni vojni analitičar Džastin Bronk u novom izveštaju Kraljevskog instituta za odbrambena istraživanja u Londonu.
„Ukrajinski piloti F-16 moraće da ulože dosta truda tokom leta kako bi preživeli“, smatra Bronk. I objašnjava:
„Glavni problem je ruski PVO sistem na zemlji, zbog kojeg je borbenim avionima ukrajinskih snaga izuzetno opasno podizati se na veću visinu, posebno u radijusu od oko 160 kilometara od linije fronta — u dometu raketnih sistema S-400.“
Međutim, „Trijumfi“ su protiv F-16 nemoćni jer je udaljenost od istog Lucka ili Rovna do, recimo, ruskog kontrolisanog Donjecka, u čijoj okolini bi teoretski mogle biti postavljene lansirne pozicije S-400, iznosi više od hiljadu kilometara. Takvu udaljenost još uvek ne može da pređe nijedna raketa zemlja-vazduh na svetu.
S obzirom da Rusi nastoje upravo da se F-16 uopšte ne podignu sa aerodroma čak ni na zapadu Ukrajine, upravo za to, možda, mogu poslužiti oni MiG-31K, koji su nedavno sleteli u Mačulišči.
Od navedene beloruske vazdušne baze do Lucka je samo 364 kilometra vazdušnom linijom. A, na primer, do Starokonstantinova 448 km. Za ovako brzu letelicu, kao što je ruski najbolji PVO presretač na svetu, to je samo nekoliko desetina minuta leta.
MiG-ovima nije potrebno ni da prelaze ceo taj put. Jer su naoružani dalekometnim raketama R-37 klase „vazduh-vazduh“, sposobnim da dejstvuju na udaljenosti do 300 kilometara.
Ruski lovci, čak i bez ulaska u ukrajinski vazdušni prostor, mogu da gađaju ukrajinske avione gotovo odmah nakon što uzlete. Međutim, da bi se F-16 oborio, prvo ga je potrebno sigurno i pravovremeno otkriti i klasifikovati. Što u principu nije lako kada cilj, svestan sopstvene ranjivosti, leti pritisnut gotovo uz samo tlo.
Rusi imaju u funkciji još uvek određeni broj aviona za daleko radarsko otkrivanje tipa A-50U. Neki od njih su nakon početka eskalacije sukoba u Ukrajini i do sredine 2023. godine bili bazirani upravo u Mačuliščima.
U međuvremenu, radarska stanica A-50U može lako da prati cilj tipa „lovac“ na udaljenosti od oko 300 kilometara. Što je, u slučaju zapadnoukrajinskih vojnih aerodroma, u većini slučajeva sasvim dovoljno za izvršenje borbene misije.
Pored toga, i sam MiG-31K u tom pogledu nije za potcenjivanje. Značajne mogućnosti presretaču pruža njegov višenamenski radar „Zaslon“, razvijen kao deo sistema upravljanja oružjem ovog aviona. Čak i manje vazdušne ciljeve može da otkrije na vrlo velikoj udaljenosti. Primera radi, američko-ukrajinski F-16 radar „Zaslon“ može otkriti na udaljenosti od 120 kilometara.
Svi navedeni faktori već izazivaju prirodnu zabrinutost u NATO-u. Poljski mesečni magazin Komputer Swiat, koji se bavi novim tehnologijama, napisao: „Ovaj avion je pravi demon, leti brzinom od 3000 km/h i penje se na visinu od čak 25 kilometara! U kombinaciji sa radarom dugog dometa to znači da pilot MiG-a može gledati odozgo na sve druge potencijalne vazdušne ciljeve. I sa ogromne udaljenosti prvi pucati na neprijatelja pre nego što ga on uopšte primeti“.
Stoga ruski MiG-ovi nisu džabe u Mačuliščima, a u bliskoj budućnosti mogu postati pravi adut za Rusiju.
Како МиГ-31 може да обори циљ на 300 км ако може да изврши идентификацију на 120 км( колики му је домет радара)
Нешто ми се ту математика не поклапа
Добри стари МиГоња! А “стручњаци” са запада су исмевали ову, како се у пракси показало, звер од авиона. И није то случај само са овим МиГ-ом. Све што није њихово западњаци на све могуће начине омаловажавају са циљем продаје сопствених производа. Е то ће изгледа све теже да пролази. Свет се полако али упорно и неминовно ослобађа западњачких илузија и превара. Надам се да ћу бити ту када ће то постати очигледно и свим западнољубачким пубертетлијама (или како их сами каубоји зову “корисни идиоти”). Да ћу бити ту када коначно схвате да је њихова бесконачна, безусловна, пубертетски ирационална љубав према западу, неузвраћена.
biče da pijandure opet sklapaju makete PIH BANDARUSKA
Evo opet glupi hrvat…
Rakete v-v R37M imaju domet od 400 km, a ne 300 km. A purgeri umesto u ludari, komentarišu ovde.
ovi preserači nemogu poleteti jad i beda od ruskosmrdske armije
Jadni zapadnjaci kukava im majka !
bravo omere, imaš lepo ime al nadam se bar da ti je prezime na -vić.