Operacija ‘Cepelin’ – najtajniji od tajnih obaveštajno-diverzantskih projekata bezbednjaka nacističke Nemačke

U istoriji RSHA (Reichssicherheitshauptamt) posebno mesto zauzima jedan od najtajnijih projekata pod nazivom ”Cepelin”. O njemu nećete naći mnogo literature. Učesnici su se potrudili (videćemo iz kojih razloga), da svoje aktivnosti ne eksponiraju previše.

”Organizacija Cepelin” ili ”Preduzeće Cepelin” (Unternehmen Zeppelin) bila je obaveštajno-diverzantski deo bezbednosne strukture nacističke Nemačke. ”Cepelin” je osnovan marta 1942. godine u sklopu VI odeljenja RSHA (SD za inostranstvo), kako bi delovao u sovjetskoj pozadini.

Njegovi pripadnici bavili su se političko-obaveštajnom službom, diverzantsko-terorističkim operacijama i stvaranjem separatističkih nacionalnih pokreta u pozadini.

Da bi to bilo ostvareno, u najvišem vrhu RSHA odlučeno je da se pažljivo regrutuju pripadnici antiboljševičkih organizacija iz kruga sovjetskih ratnih zarobljenika.  

”Cepelinovi” neposredni komandanti u toku njegovog postojanja billi su:

• Šturmbannfirer SS (major) Johanes Klajner (od proleća do leta 1942. godine).
• Obersturmbannfirer SS (potpukovnik) Rudolf Ebsfer Reder (leto 1942. godine do proleća 1943. godine).
• Štandartenfirer SS (pukovnik) Hajnc Grefe (proleće 1943. godine do leta 1943. godine).
• Šturmbannfirer SS (major) Erih Hengelhaupt (leto 1943. godine do septembra 1944. godine).
• Štandartenfirer SS (pukovnik) Karl Čerški (septembar 1944. godine do novembra 1944. godine).
• Standartenfirer SS (pukovnik) Valter H. Rap (novembar 1944. godine do aprila 1945. godine). 

Štab se sastojao od načelnika organa i tri odeljenja:

• C1 – kompletiranje sastava i operativno rukovodstvo nižim jedinicama, kao i materijalno-tehničko snabdevanje.
• C2 – Obuka agenture.
• C3 – Obrada materijala iz aktivnosti posebnih logora, frontovskih grupa i agenture. 

U proleće 1942. godine ”Cepelin” je osnovao pri grupama armija na Istočnom frontu četiri zonderkomande (Sondercommando). Kratko objašnjenje: u nemačkoj vojsci postojali su činovi i manje samostalne jedinice koje nisu bila formacijski deo Vermahta, već su organizovane po potrebi.

Tako su postojali Sonderfireri, oficiri regrutovani iz građanstva koji su kasnije, po izvršenju zadatka vraćani u rezervni sastav pri čemu bi im se skidali činovi.

Tako je i Sondercommando bila grupacija koja je mogla da angažuje građanska lica – pravnike, psihologe, grafičare i štampare, prevodioce, novinare, snimatelje, istoričare i politikologe, sve ono što vojska nije posebno školovala.

Neki prevodilac bi mogao da bude Zonderoficir dok traje potreba za njim, a zatim bi se demobilisao ili prešao u svoj ranije raspisani ratni raspored u činu koji je u njemu imao (nije prenosio čin zonderoficira). 

Čime su se bavili?

• Rad sa zarobljenicima – ispitivanje o unutrašnjopolitičkoj situaciji u SSSR i izbor kandidata pogodnih za agenturu.
• Prikupljanje originalnih uniformi, izrada dokumenata i drugih materijala za opremu agenata.
• Slanje probranih zarobljenika u specijalne školske centre ”Cepelina”. Ponekad bi se priprema izvodila i u zasebnom delu logora gde se na jednom mestu nalazio veći broj upotrebljivih agenata.  
• Prebacivanje agenata iza linije fronta.

U proleće 1943. godine, kada su se vodile presudne bitke, posle kojih je Nemačka polako prelazila u stratešku defanzivu, pojačan je rad ”Cepelina”. Umesto zonderkomandi, pri grupama armija formirane su dve glavne komande (Hauptkommando):

• ”Russland Mitte” (Rusija-Centar), kasnije preimenovana u ”Russland Nord” (Rusija-Sever). Načelnik je bio šturmbannfirer SS (major) Oto Kraus. 
• ”Russlan Süd” (Rusija – Jug) poznata i kao ”Štab dr Redera”. Načelnik je bio Šturmbannfirer SS Hajnc Fener. Načelnik glavne komande direktno je bio potčinjen glavnom štabu ”Cepelina” u Berlinu i imao je punu samostalnost u operativnom radu. 

Nemački pedatno, razvrstano i organizovano, operacija ”Cepelin” je vrlo brzo počela da se susreće s najvećim problemom u bezbednosno-obaveštajnoj i kontraobaveštajnoj arhitekturi Trećeg rajha, formalno organizovanoj i centralizovanoj u RSHA.

U svojim aktivnostima ”Cepelin” je počeo da se prepliće sa poslovima Abera (nemačke vojne obaveštajne službe), kao i sa obaveštajnom formacijom ”Spoljna armijska služba Istok – Fremde Heere Ost” koja je bila neposredno počinjena na terenu Vrhovnoj komandi KoV (Oberkommando des Heeres).

Dok su odnosi sa frontovskim obaveštajcima (FHO) bili normalni, s Abverom to nije bilo slučaj. Na taj način samo je pojačan rivlitet između SD (Sicherheitsdienst – obaveštajna služba SS i NSDAP) i Abvera. Nije to bilo jedino rivalstvo. Odeljenje IV Gestapoa i odeljenje VI takođe su imali svoje neraščišćene račune i preklapanja.

To je, naravno, ugrožavalo rad svih službi; dešavali su se zbog tog rivalstva i nepredviđeni obračuni jer je izbegavana koordinacija, pa su veće štete izbegavane samo slučajno.

Pred kraj rata, ne razumenjujući dragocene informacije, borili su se sa sve manje uspeha i sa moćnim sovjetskim službama koje nisu imale velikih problema kad je rivalstvo u pitanju (mada ga je u izvesnoj meri i kod njih bilo);

”Cepelin” je pokušao da ostvari saradnju sa ”Ruskom oslobodilačkom armijom” (Russische Befreiungsarmee – Русская освободительная армия) generala Vlasova.

Logori za obuku

Najveći logor bio je SS Zonderlager Sandber, oko jedan i po kilometar udaljen od železničke stanice u mestu Breitenmarkt (danas Sieraków Śląski, Južna Poljska). Jednog trenutka u njemu je bilo oko 2.000 kandidata za agente.

Evakuisani su u Teplu krajem 1944. godine. Glavni logor za grupu ”Sever” bio je u Pskovu, a ”Centar” je imao logore u Jablonju (zatvoren 1942. godine) i Kolinu (zatvoren 1944. godine).

Drugi centri za obuku odvojeni su po nacionalnostima. U Legionovu kod Nove Varšave bilo je agenata turske nacionalnosti. ”Cepelin” je imao sekcije i u velikim konccentracionim logorima Buhenvald (od 1942. godine) i Aušvic (do početka 1944. godine). To su bili trijažni centri, odnosno regrutne stanice.

Specijalni logori ”T” i ”L” bili su u Vroclavu (evakusani su početkom 1944. godine i prebačeni u Reichsgau Niederdonau (Donja Austrija). U logoru ”T” ruski naučnici su radili na tehnologiji daljinskog upravljanja i pripremali programe za upoznavanje s ruskom petrohemijskom industrijom.

U zonderlogoru ”L” oko 200 naučnika sastavljalo je sve moguće grafikone, statistike i karte Sovjetskog Saveza. Oni su napravili posebno vredan fond podataka koje su sakrili, nadajući se da će ih ponuditi Angloamerikancima. Moglo bi se reći da je to najopipljiviji i najveći uspeh operacije ”Cepelin”. 

Kako ubiti Staljina?

Ako se gde i spomene ”Cepelin” najpre se to veže za ovu operaciju. Izvori o tom poduhvatu se razlikuju. Prema najpribližnijem, u maju 1942. godine sovjetski oficir Šilo (alijas Politov ili Polikov) prebegao je Nemcima.

Hvalio se svojim medaljama i vezama s najvišom komandom. Dobio je ime Pjotr Ivanovič Tavrin i identitet povređenog ruskog majora. Prošao je vrlo temeljnu i složenu obuku. Plan je bio da se Tavrin i njegova supruga (radio-operater) prebace na neki od aerodroma u Moskovskoj oblasti.

Odatle bi otputovali u Moskvu da, po mogućnosti, na dan Oktobarske reolucije, 25. oktobra, ubiju što više sovjetskih rukovodilaca koji bi po pravilu stajali na prvoj platformi iznad mauzoleja Lenjina.

U noći između trećeg i četvrtog septembra 1944. godine iz Rige je poleteo ”Arado Ar 232B” iz tajne jedinice Luftvafe ”Kampfgeschwader 200”, osnovane još 1934. godine za izvršenje specijalnih zadataka.

Planove im je pokvarila sovjetska PVO kod Smolenska. Sovjetska kontraobaveštajna služba znala je za planove i pripremila je zasedu. Iz aviona koji je, iako oštećen, prinudno sleteo na zadato mesto, izašli su Tavrin i njegova saradnica; uzeli su motocikl ”M-72” i krenuli prema Moskvi.

U neposrednoj blizini sletanja sačekala ih je patrola i lako prepoznala. Kontraobaveštajci Smerša i GRU, osim što su imali pouzdane podatke, u surovoj frontovskoj ”kontrarazvetki” izvežbali su se da zapažaju detalje.

Ovo dvoje su bili suvi u kišnoj noći. Posada aviona je takođe zarobljena i pogubljena u avgustu 1945. godine. Rusi su se nadali da će špijunski par moći da iskoriste protiv Nemaca. Kada se ispostavilo da su oni neupotrebljivi, streljalni su u martu i aprilu 1952. godine.  

”Preduzeće Cepelin” je još jedno svedočanstvo o megalomaniji nacista, ali i njihovoj paranoji i nerealnim planovima. Sovjeti su znali za formiranje te službe i čekali su svoj trenutak. U tome im je pomogla poznata izreka Sun Cua: ”Ne ometaj neprijatelja dok greši”.