Definitivno: Ažuriranja nuklearne doktrine Rusije su gotova, sada će se formalizovati

Ažuriraju se relevantni dokumenti koji definišu uslove pod kojima Moskva može da koristi nuklearno oružje

Kremlj je u nedelju saopštio da su amandmani na rusku nuklearnu doktrinu spremni i da će biti finalizovani, što znači da će srodni dokumenti koji će odrediti uslove pod kojima Moskva može da koristi nuklearno oružje sada biti ažurirani.

Predsednik Vladimir Putin upozorio je u sredu Zapad da će predložene izmene doktrine Rusiji omogućiti da koristi nuklearno oružje ako Rusiju pogode konvencionalne rakete i da će svaki napad na nju podržan od nuklearne sile smatrati zajedničkim napadom.

Promene se naširoko vide kao pokušaj Putina da povuče „crvenu liniju“ za Sjedinjene Države i njihove satelite tako što će poslati poruku da će Moskva razmotriti mogućnost da odgovori nuklearnim oružjem ukoliko Vašington dozvoli Ukrajini da udari raketama dugog dometa duboko u rusku teritoriju.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas reporteru državne televizije Pavelu Zarubinu: „Amandmani su pripremljeni i sada će biti finalizovani“.

Peskov je kao pozadinu za promene doktrine naveo međunarodnu situaciju, eskalaciju tenzija u blizini ruskih granica i sve veću blizinu infrastrukture NATO-a, kao i ono što je nazvao dubljim uključivanjem zapadnih nuklearnih snaga u ukrajinski rat na strani Kijeva.

On je dodao da su “trezvenoumni političari na Zapadu već čuli i cenili reči ruskog predsednika, dok besni lideri nastavljaju svoju antirusku politiku”.

Komentarišući mogućnost da Rusija upotrebi nuklearno oružje tokom sukoba u Ukrajini, Peskov je rekao da stepen uključenosti zapadnih država u sukob ima stalni trend rasta.

“Oni ne koče, naprotiv, izjavljuju nameru da nastave dalje kako bi osigurali pobedu Ukrajini. Sami Ukrajinci su potpuno utopisti u pogledu potrebe da se Rusija prisili na mir.

ednom rečju, postoje pogrešni razgovori koji mogu izazvati najnegativnije posledice po režim u Kijevu. U kontekstu svega ovoga, moramo donositi odluke i biti spremni da ih sprovedemo”, izjavio je govornik Kremlja.

Podsetimo, da Kremlj tvrdi da radi na novoj nuklearnoj doktrini, prouzrokovanu akcijama Zapada u Ukrajini, pisali smo prvog dana septembra meseca.

Ukrajina je iznenadila Moskvu avgusta meseca probijanjem njene zapadne granice u rusku oblast Kursk u upadu sa hiljadama vojnika koji Rusija još uvek pokušava da odbije.

Međutim, jasan cilj ove invazije Kijeva idalje nije ni uočen, ni postignut. Jedina stvar koja jeste postignuta i koja je sada apsolutno jasna je da mira biti neće.

Rusija je najveća nuklearna sila na svetu, dakle ima više nuklearnog oružja od bilo koje druge zemlje, a Putin je u martu rekao da je Moskva spremna za eventualni nuklearni rat „sa vojno-tehničke tačke gledišta“.

Zajedno, Rusija i SAD kontrolišu 88% svetskih nuklearnih bojevih glava. Očigledno, direktna konfrontacija između Rusije i NATO-a mogla bi eskalirati u Treći svetski rat.

Rusija će, rekao je Putin, razmotriti upotrebu nuklearnog oružja „nakon što dobije pouzdane informacije o masovnom lansiranju vazdušno-kosmičkih napadačkih letelica i njihovom prelasku naše državne granice, odnosno strateških ili taktičkih aviona, krstarećih raketa, dronova, hipersoničnih i drugih objekata“.

Koliko Rusija ima nuklearnog oružja?

Nuklearno oružje postoji skoro 80 ​​godina i uglavnom je tretirano kao ”sredstvo odvraćanja” koje je garantovalo ravnotežu sila i garanciju nacionalne bezbednosti.

Stvaran broj nuklearnog oružja se uglavnom zasniva samo na procenama, ali, prema Federaciji američkih naučnika, Rusija ima 5977 nuklearnih bojevih glava, gde je uračunato i oko 1500 koje su ”penzionisane” i predviđene za deaktivizaciju i uništenje odnosno odlaganje.

Ono upotrebljivo (aktivno), znači oko 4500, uglavnom se se smatra strateškim nuklearnim oružjem – balističkim projektilima ili raketama, kojim se mogu gađati ciljevi na velikim udaljenostima. Ovo oružje se obično tretira kao potencijalno opasno za opšti nuklearni rat.

Ostale rakete se smatraju manje destruktivnim nuklearnim oružjem, namenjneim za upotrebu na kraćim distancama na kopnu i na okeanima. 

Ove procene ne znače da Rusija zaista ima vise hiljada nuklearnih projektila dugog dometa spremnih za upotrebu. Stručnjaci procenjuju da je oko 1500 ruskih bojevih glava trenutno „raspoređeno“ u kopnenim bazama, na bombardera ili na podmornicama.