AIM-9 Sidewinder, oružje koje je prvi put ušlo u upotrebu 1950-ih, prva je raketa u istoriji sa infracrvenim navigacionim sistemom. Danas, uz određene modifikacije, to je i dalje jedna od najpopularnijih raketa na Zapadu.
Uz dragocenu pomoć Kine, Rusija je u prošlosti gotovo “za džabe” uspela da nabavi dva takva sistema naoružanja!
Dan noćne more za NATO i operacija “Crna magija”
Tačnije, Sovjetski Savez je nabavio rakete Sidewinder uz pomoć kineskog ratnog vazduhoplovstva, koje je učestvovalo u nizu intenzivnih sukoba sa tajvanskim vazduhoplovstvom tokom Druge krize u Tajvanskom moreuzu 1958. godine.
U okviru strogo tajne misije pod nazivom “Operacija Crna magija”, američka mornarica je modifikovala neke tajvanske borbene avione F-86 Sabre da nose raketu AIM-9B Sidewinder, koja je prvi put korišćena u vazdušnim borbama 24. septembra 1958. godine.
Rakete Sidewinder su se navodno pokazale kao “čudo” u rukama tajvanskog vazduhoplovstva. Sa njima su piloti uništili skoro 10 neprijateljskih lovaca. Ovaj događaj je označio prvi put u istoriji da su vođene rakete vazduh-vazduh korišćene u borbi.
Ipak, uspesi Tajvanaca su skupo koštali Amerikance. Jedna od raketa Sidewinder koju je ispalio tajvanski borac pogodila je cilj, ali nije eksplodirala. Zatim su je uzeli Kinezi, koji su je demontirali i poslali Sovjetima.
Sovjetski inženjeri su bili impresionirani malom tehnologijom koju je projektil Sidewinder imao unutra. Naročito je žiroskop rakete bio veoma inovativan za to vreme.
Koristeći metode obrnute tehnologije, Moskva je kopirala infracrveni navigacioni sistem američkog oružja, kao i druge važne sisteme i mehanizme, i stvorila čuvenu raketu Vimpel K-13.
K-13 je zvanično ušao u službu 1960. godine, dve godine nakon što su Kinezi nabavili netaknutu raketu Sidewinder. Nakon toga, Sovjeti su proizveli R-3 verziju rakete, koju su počeli da izvoze u zemlje Varšavskog pakta.
Kina je takođe kopirala ovo američko oružje, stvorivši raketu PL-2 koja je usvojena 1967. godine.
Modifikovana verzija AIM-9 Sidewinder za samo 79 dolara
U godinama koje su usledile, Sovjeti su ubrzo otkrili kroz vazduhoplovne bitke na Bliskom istoku i u jugoistočnoj Aziji da raketa R-3S koju su izvezli u svoje klijentske zemlje polako postaje zastarela.
Tako je 22. oktobra 1967. nemački arhitekta i špijun KGB-a u Zapadnoj Nemačkoj po imenu Manfred Raminger, zajedno sa svojim poljskim vozačem Jozefom Linovskim i nemačkim pilotom F-104 Starfighter-a, Volf-Ditardom Knope, ukrao operativnu raketu AIM-9 iz vazduhoplovne baze Nojburg u bivšoj Zapadnoj Nemačkoj.
Ramminger je uspeo da se noću ušunja u vazduhoplovnu bazu Nojburg koristeći gustu maglu i nepažljive čuvare i brzo utovari operativnu raketu AIM-9 iz lokalnog skladišta municije u kolica, koju je zatim prevezao niz pistu do svog Mercedesa, parkiranog ispred baze.
Projektil dugačak 2,9 metara nije stao na zadnje sedište njegovog automobila, pa ga je Raminger prekrio tepihom i gurnuo kroz zadnje staklo. Da ne bi privukao pažnju policije, uredno je vezao crvenu traku za deo koji je virio, kako to zahtevaju saobraćajni propisi.
Uspeo je da stigne do svoje rezidencije bez ikakvih problema, nakon čega je strpljivo rastavljao Sidewinder, utovario delove u kutiju i poslao poštom u Moskvu. Da bi izbegao probleme nemačke ili sovjetske carine, Raminger je proglasio sadržaj paketa za „izvoz niskog kvaliteta“. Zbog težine paketa, pošta mu je naplatila 79,25 dolara.
Raminger je za sebe zadržao fitilj koji je predao svom kontaktu iz KGB-a. Zatim je ušao u avion koji je krenuo ka Sovjetskom Savezu da preuzme poštu, ali je saznao da paket nije stigao. Potom se vratio u Nemačku i otkrio da je avio-kompanija poslala kutiju na pogrešno odredište. Zatim je ponovio proceduru i projektil je stigao za Moskvu.
Sovjeti su tako dobili novu varijantu AIM-9 za 79,25 dolara. Sovjetski tehničari su ponovo konstruisali poboljšanu varijantu Sidewinder-a i tako ponovo premostili tehnološki jaz sa Amerikancima.
Sovjeti su 1974. godine predstavili poboljšanu varijantu nazvanu R-13M, koja je bila skoro tačna kopija AIM-9E, barem po svom spoljašnjem izgledu. Nova varijanta je imala poboljšane sisteme navođenja sa hlađenim tragačem, što je raketi obezbedilo veću inteligenciju navođenja i otpornost na protivmere i smetnje.
Ukupno, 28 zemalja je koristilo neku varijantu sovjetskog analoga rakete Sidewinder. Čak i danas, pronalazak Vilijama Meklina (mozak iza rakete Sidewinder) direktno inspiriše nekoliko najnaprednijih raketa vazduh-vazduh.
Bajkovite priče za čobane !
A jesi čuo za prebieglog Rumunjskog Jak-23 u Jugoslaviji je izvršena demontaža poslato ga u SAD gdje ga sastavili testirali i obrnutim procesom se vratio k nama i na kraju u Rumuniju. Mnogo je takvih slučajeva obaveštajne službe