Nosači aviona su najskuplji borbeni sistemi i jedni od najopasnijih. Pojavili su se pred Prvi svetski rat i sa određenim izmenama (veličina, deplasman, pogonska grupa, itd), gotovo da nisu menjali koncept, ali ni namenu.
Admiral Kuznjecov je jedini ruski nosač aviona, ali nije operativan više od šest godina. Brod je na popravci od 2018. godine, suočavajući se sa raznim problemima uključujući nesreće, požare, pronevere.
Brojni zastoji su odložili povratak broda u službu. Međutim, Admiral Kuznjecov nije prvi maler Rusije po pitanju nosača aviona.
Iako je SSSR imao jednu od najnaprednijih odbrambenih industrija, Rusi nikada nisu bili imali sreće sa nosačima aviona.
Moskva je predložila flotu nosača aviona, ali se ispostavilo da nikada nije imala kapacitet da je razvije. Plan je bio veoma ambiciozan, ali je naišao na brojne probleme.
Ambicija o nosačima aviona i dalje postoji među Rusima, uprkos tome što nosač aviona Admiral Kuznjecov, jedini ruski nosač aviona, stoji usidren na doku. Na papiru, zna se da postoje najmanje dva projekta za razvoj novog nosača aviona.
Međutim, ruska industrija izgleda nespojiva sa razvojem takvih brodova. Tokom 74 godine postojanja SSSR-a bilo je nekoliko pokušaja izgradnje takvih brodova, ali nijedan projekat nije došao do faze operativnog broda.
Kasnije, prioriteti su prebačeni na kopnene i vazdušne snage, a sredstva su masovno ulagana i u nuklearni arsenal.
Sve nosače aviona koje su Rusi završili nasledila je Rusija nakon uspeha SAD u raspadu SSSR-a. Neki su rashodovani, drugi su prodati, kao što je slučaj sa brodom koji je prodat Indiji. Izvesno je da je Admiral Kuznjecov ostao jedini brod ovog tipa u ruskoj opremi.
Rusi su sanjali o 15 nosača aviona, daleko više od SAD, ali su uspeli da završe samo jedan mega projekat
Na ovo pitanje pokušava da odgovori analiza američkog časopisa National Interest-a, čije viđenje stvari ovde prenosimo.
Navedeni izvor podseća da je u međuratnom periodu nakon pobede komunista u ruskom građanskom ratu, sovjetsko rukovodstvo odobrilo nekoliko planova za izgradnju nosača aviona, uključujući i pretvaranje krstarice Izmail u takav brod, projekat koji je carska ruska mornarica ostavila nedovršen 1917.
Nažalost za Sovjete to nije bilo moguće i brod je na kraju rashodovan. Kasnije Sovjetski Savez nije imao finansijske kapacitete da istovremeno izgradi snažnu kopnenu vojsku i flotu nosača aviona, smatraju iz Nacional Interest-a.
Drugim rečima, novac je uložen u kopnene i vazdušne snage, a citirani izvor kaže da je ta dilema trajala sve do pada Berlinskog zida i da postoji i danas.
Međutim, kada je reč o mornaričkim snagama, Rusi su poslednjih godina mnogo investirali i napravili zastrašujuće nuklearne podmornice.
Međutim, nakon Drugog svetskog rata, sovjetska mornarica je ponovo uložila napor da da prioritet izgradnji nosača aviona. Ruska mornarica je želela ne manje od 15 takvih brodova.
Flota je trebalo da se sastoji od 9 velikih i 6 malih nosača aviona i da uđe u opremu Pacifičke i Severne flote.
Staljin, međutim, nije želeo nosače aviona, radije se fokusirao na manje površinske borce i krstarice. Ni sovjetska industrija nije bila srećna, podseća citirani izvor, navodeći da nije bilo kapaciteta za izgradnju takve flote.
Tek 1962. SSSR je započeo izgradnju dva nosača aviona u brodogradilištima Nikolajeva u Ukrajini. Reč je o dva nosača aviona Moskva i Lenjingrad, ali je njihova konstrukcija bila kompromis. Brodovi su bili bliži klasi krstarica i verovatno su razvijeni za lov na američke i britanske podmornice.
Usledila je klasa brodova Kijev i sredinom 1980-ih Rusi su napravili veliki korak u izgradnji nosača aviona. Započeli su tri velika projekta za nosače aviona slične američkoj klasi Nimic.
Jedan od ovih projekata bio je čuveni program Uljanovsk, nuklearni nosač aviona. Međutim, pad Sovjetskog Saveza je naveo Ruse da obustave njegov razvoj. Projekat je zaustavljen, a trup nosača aviona, delimično izgrađen, rastavljen je, dok je projekat uvek bio osnova narednih projekata.
Izvesno je da je od tri velika projekta samo jedan završen, podseća citirani izvor. Reč je o nosaču aviona Admiral Kuznjecov, jedinom ruskom brodu te vrste u posedu Moskve.
Treći projekat nije doživeo sudbinu Uljanovska, ali Rusi nisu mogli da ga završe. Kupila ga je Kina, koja je dovršila brod. Danas je brod poznat kao nosač aviona Liaoning.
Zašto Rusi ne mogu da naprave pravu flotu nosača aviona?
San o postojanju nosača aviona uvek se završavao katastrofom. Od 15 nosača aviona koje je sovjetska mornarica želela, Rusi su uspeli da završe samo programe manjih nosača aviona i samo jedan mega projekat – Admiral Kuznjecov.
Svi ostali su završili finansijskom katastrofom. Glavni razlog je nedostatak sredstava i odluka da se investira u druge strukture snaga.
Danas su sav ovaj sovjetski hendikep u izgradnji nosača aviona nasledili Rusi čija se industrija bori da sa takvim konstrukcijama, smatraju Amerikanci.
Treba napomenuti da su u toku najmanje dva velika projekta za nove nuklearne nosače aviona. Reč je o UMK Varan i Lamanit. Oba su u fazi koncepta i istraživanja i razvoja.
Međutim, u kontekstu problema ruske industrije kao i sankcija koje je uveo Zapad, veoma je teško poverovati da će projekti uskoro ugledati „svetlost dana“, dodaju iz izvora.
Ono što Rusi nisu uspeli, rade Kinezi. Kina ima tri nosača aviona i pored Liaoninga kupljenog od Rusije, dva poslednjih godina gradi od nule kineska industrija, a poslednji je nedavno završen i ulazi u upotrebu sledeće godine. Četvrti nosač aviona je takođe u razvoju.
Način na koji Kina gradi nosače aviona je apsolutno impresivan. Međutim, SAD su i dalje lider u takvim vrstama mega brodova. Smatra se da se ukupno u aktivnoj službi na svetu nalazi 20 nosača aviona, od toga je polovina u sastavu US Navy.
a ne može se imati sve. Jel ameri imaju hipersonične rakete ??? Voleli bi da ih imaju al ne znaju da ih naprave. Autor teksta je duduk za ekonomiju, non stop priča kako SSSR nije imala novca za gradnju flote nosača. Novac nikad nije problem, država štampa novac. Problem je ima li znanja da se nešto napravi. Što nije napisao da Ameri nemaju hipersonike jer nemaju novca za to??? Ma gde ameri da nemaju novca, đeš to napisati, jel tako autorčiću, novinarčiću. Al pošto si se edukovo na američkim medijima, za SSSR možeš to da napišeš.