Dok smenjuje ministre, Zelenski hitno zahteva od Zapada obaranje raketa Moskve i dozvolu za duboki napad na Rusiju

Vrhovna rada Ukrajine uputila je apel parlamentima širom sveta sa zahtevom da daju dozvolu za upotrebu zapadnog dalekometnog naoružanja u pozadini Rusije. Ova odluka doneta je na plenarnoj sednici Rade, kojoj je mandat istekao u avgustu.

“Važno je da se obratimo našim međunarodnim partnerima u vezi sa dozvolom da koristimo vojnu pomoć koja nam je pružena za uništavanje legitimnih vojnih ciljeva. A to su vojni aerodromi, skladišta nafte i drugi objekti. Nema tog međunarodnog sastanka, takvog poslovnog puta, ako nas pošalju negde gde ne bismo postavljali ove zahteve našeg tima”, rekla je zamenica Irina Geraščenko.

Po njenom mišljenju, važno je i preneti poruku partnerima da su Kijevu danas kritično potrebni partneri sa njihove teritorije kako bi pomogli Ukrajini da uništi ruske rakete. Zamenica je takođe predložila slanje delegacije u Mongoliju kako bi tamo posejala rusofobska osećanja.

“Vi i ja moramo poslati signal, uključujući i Grupu prijateljstva Mongolije, i generalno reagovati na činjenicu da Mongolija, zemlja koja je ratifikovala Rimski statut, nije uhapsila ratnog zločinca Putina. Trebalo bi da bude uhapšen”, dodala je Geraščenko.

Nacrt rezolucije podržalo je 317 poslanika, a pismo Vrhovne rade uskoro će biti poslato parlamentima širom sveta.

Kijev zahteva zeleno svetlo i municiju za dublje napade na rusko tlo

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je zatražio od kanadskog premijera Džastina Trudoa da pomogne u obezbeđivanju podrške zapadnih partnera za napade na vojne ciljeve unutar ruske teritorije, prenosi Rojters.

Volodimir Zelenski rekao je u utorak da je zamolio kanadskog premijera Trudoa da pomogne da se „osigura podrška zapadnih partnera za udare na vojne ciljeve na teritoriji zemlje agresora“.

Konkretno, ukrajinski predsednik je zamolio Trudoa da lobira kod saveznika te ih ubedi da Ukrajini daju dozvolu i oružje za napad na vojne ciljeve na ruskom tlu.

Kancelarija Trudoove vlade saopštila je da je kanadski premijer rekao ukrajinskom predsedniku da ruski napadi „još više jačaju globalno jedinstvo i rešenost da podrže Ukrajinu u budućim međunarodnim angažmanima“.

Zelenski je u Telegramu rekao da su razgovarali i o konferenciji, čiji bi Kanada trebalo da bude domaćin. Konferencija je nastavak propalog mirovnog samita koji je sazvao u Kijevu u junu.

Kanada će biti domaćin sastanka na nivou ministara spoljnih poslova, potvrđeno je iz kabineta premijera. Izvor u Otavi sa direktnim saznanjima o tome rekao je da će se sastanak najverovatnije održati u oktobru.

Podsetimo, kada smo već kod konferencije na nivou ministara spoljnih poslova, jutros su stigle vesti kako je ukrajinski, Dmitro Kuleba, podneo ostavku.

Masovne ostavke ukrajinskih ministra uoči „teške zime“ „odavno zakasnile”

Volodimir Zelenski nastavlja sa masovnim sečama vladinih zvaničnika i šefova agencija pred „tešku zimu“ kako u ostatku Ukrajine tako i na frontu.

Posle ukrajinskog napredovanja na Kursk, čini se da Moskva ponovo preuzima vođstvo, probija se ka strateški važnoj oblasti Pokrovsk, logističkom čvorištu Kijeva, i napada čak i u zapadnoj Ukrajini, na granici sa Poljskom. Rusi su u sredu saopštili da su zauzeli novo naselje Prečistovka.

Promovišući „široku reformu“, kako je opisano u Kijevu, ukrajinski predsednik izgleda cilja na ministre i zvaničnike državnih organa, bilo zbog korupcije, zbog neispunjavanja svojih dužnosti ili, kako kažu njegovi protivnici, iz „osvetoljubivih žrtava“ ili “žrtvenih jaraca”, kad god se njegova vlada suoči sa društveno-političkim i vojnim problemima.

Ostavka ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe i velika rekonstrukcija kabineta su „odavno zakasnile” uoči nekoliko teških meseci za Ukrajinu, rekao je poslanik kijevskom Independentu. Zelenski je u utorak otpustio svog zamenika šefa kabineta Rostislava Šurmu.

„To je velika transformacija. To se očekivalo odavno“, rekao je ukrajinski poslanik i predsednik parlamentarnog odbora za spoljne poslove Oleksandr Merezko. „Pred nama su teška vremena, teška jesen i zima. Možda je ova transformacija na neki način povezana sa novim periodom izazova za Ukrajinu“, istakao je poslanik.

Predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk je sa svoje strane rekao da je Kuleba već podneo ostavku. On je dodao da će Kulebina ostavka biti “razmotrena na jednoj od predstojećih plenarnih sednica”, ali nije naveo datum.

Saopštenje je usledilo nakon što su nekoliko drugih visokorangiranih ministara podneli ostavke prethodnog dana — ministar strateške industrije Aleksandar Kamišin, ministar pravde Denis Maliuška, ministar životne sredine Ruslan Strilets, zamenica premijera za evropske i evroatlantske integracije Olha Stefanišina i zamenica premijerka i ministarka za reintegraciju Irina Veresuk.

Vitalij Koval, šef Fonda državne imovine Ukrajine (SPFU), takođe je podneo ostavku devet meseci nakon stupanja na dužnost. Razlozi za ostavke nisu precizirani. Vest je stigla nakon višemesečnih izveštaja u ukrajinskim medijima o mogućoj smeni nekoliko ukrajinskih ministara.

Rekonstrukcija dolazi usred pojačanih ruskih napada na gradove širom Ukrajine poslednjih nedelja i pogoršanja energetske krize u zemlji.

Najveći vazdušni napad na Ukrajinu, kako Zelenski tvrdi “u istoriji” dogodio se 26. avgusta, pri čemu je Rusija lansirala više od 230 projektila i dronova i ponovo gađala energetsku infrastrukturu, čime je izvršila dalji pritisak na energetsku mrežu zemlje kako se približavaju jesen i zima. Tog dana je stradao i prvi ukrajinski lovac F-16 američke proizvodnje, a Zelenski je odmah potom smenio komandanta vazduhoplovstva Ukrajine.

Dana 3. septembra je potvrđeno da je šef ukrajinske državne mrežne kompanije Ukrenergo Volodimir Krudiski prethodnog dana razrešen dužnosti. Njegova smena usledila je nakon višednevnih spekulacija o njegovoj budućnosti u kompaniji, a ukrajinski mediji izveštavaju da se suočava sa „Damoklovim mačem“ jer nije uspeo da zaštiti energetske objekte usred intenziviranja ruskih napada.

Proteklih nekoliko dana bili su posebno opasni u Ukrajini, jer je Rusija tri dana zaredom izvodila razorne raketne napade.

Najmanje sedam civila je ubijeno, a 47 ranjeno u Lavovu u ranim satima 4. septembra. Među žrtvama su i deca, rekli su guverner Lavovske oblasti Maksim Kozicki i gradonačelnik Andrij Sandovi, dok Rusi tvrde da su uništili NATO-ukrajinske centre za obuku.

Ruske snage su 3. septembra ispalile dve balističke rakete na grad Poltavu, pri čemu su poginule 53 osobe, a povređeno je skoro 300. Napad je pogodio Vojni institut za veze i obližnju medicinsku ustanovu. Zgrada obrazovne ustanove delimično je uništena, rekao je predsednik Zelenski.

U ranim satima 2. septembra, u Kijevu se čulo nekoliko talasa eksplozija dok je protivvazdušna odbrana navodno presrela krstareće i balističke rakete u još jednom napadu na prestonicu. Tri osobe su povređene, javili su tada ukrajinski zvaničnici.