Ukrajinske bespilotne letelice velikog dometa ciljale su četiri ruske vazduhoplovne baze u noći 14. avgusta u najvećem napadu na aerodrome od početka sukoba, rekli su preko svojih iz Službe bezbednosti Ukrajine (SBU).
Ranije tokom dana, Rusija je tvrdila da je oborila više od 110 ukrajinskih dronova u masovnom napadu, a lokalni Telegram kanali izvestili su o eksplozijama oko vazdušnih baza Savaslejka, Borisoglebsk i Voronjež (Baltimor).
Iz SBU su rekli da su napadi bili usmereni na tri gore pomenute vazdušne baze, kao i na vazduhoplovnu bazu u Kursku. Ukrajina je prošle nedelje započela upad u oblast Kursk, što je najveći prodor ukrajinskih trupa na rusku teritoriju tokom sukoba.
Generalštab Oružanih snaga Ukrajine kasnije je potvrdio napad 14. avgusta, tvrdeći da se na navedenim aerodromima nalaze lovci Su-34, Su-35 i drugi avioni.
Cilj napada je bio skladišta goriva i municije, ali su posledice i dalje nejasne, saopštio je Generalštab Oružanih snaga Ukrajine.
Napad velikih razmera dronom izvela je SBU u saradnji sa ukrajinskim vazduhoplovstvom, snagama za specijalne operacije i Vojnoobaveštajnom agencijom (GUR), navode njihova udarna glasila poput Kijev Indipendenta.
Cilj je bio da se spreči da Rusija koristi vazdušne baze za gađanje ukrajinskih vojnih položaja KAB bombama. Posledice napada se utvrđuju, dodaju iz istih medija.
„Čekamo satelitske snimke uništenih ruskih ratnih aviona i skladišta“, piše Kijev Independent pozivajući se na svoje neimenovane izvore iz SBU i ograđujući se da “nije mogao nezavisno da proveri sve ove informacije”.
Ruski Telegram kanali izvestili su o nekoliko eksplozija u vazduhoplovnoj bazi Savaslejka u oblasti Nižnji Novgorod, u kojoj se nalaze nosači raketa Kinžal, avioni MiG-31K.
Čuveno glasilo američkih službi, Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda, je objavilo satelitske snimke na kojima pokušavaju da potvrde napade na vazdušne baze Savaslejka i Baltimor.
Ruski Telegram kanali distribuirali su i nekoliko video materijala koji prikazuju ukrajinske dronove, ali i efikasan rad ruske PVO u oblastima Voronjež i Nižnji Novgorod.
Selo Savaslejka se nalazi otprilike 650 kilometara od ukrajinske granice, dok su Baltimor i Borisoglebsk u Voronješkoj oblasti udaljeni 180 i 260 kilometara od ukrajinske granice.
Aerodrom Kursk, takođe poznat kao vazduhoplovna baza Kalino, tradicionalno ugošćava lovcačke avione MiG-29 i nalazi se otprilike 95 kilometara od Ukrajine.
„SBU nastavlja metodično da slabi avijacijsku komponentu ruske vojne mašinerije“, rekao je optimistični, naravno neimenovani izvor, na koji se tradicionalno poziva Kijev Indipendent.
Ukrajina je pokušala niz napada na vazduhoplovne baze u pokušaju da oslabi sposobnosti drastično jačih ruskih vazduhoplovnih snaga, međutim, bez značajnog uspeha do sada.
Pored dronova koji podsećaju na avion, često koriste i lake avione natovarene eksplozivom, konvertovane u dronove kamikaze. U nastavku teksta obradićemo neke od njih.
UJ-22 Airborne
Ukrajinska kompanija sa ograničenom odogovornošću iz Kijeva, Naučno-proizvodno preduzeće „Ukrdžet“ je još na međunarodnoj izložbi „Oružje i bezbednost-2021“ prvi put javnosti prikazala svoj udarni višenamenski BPLA Uj-22 Airborne.
UJ-22 asocira na minijaturni avion dometa do 800 km, sposoban da napda stacionarne ciljeve. Airborne može da nosi do 20 kg ubojnih sredstava ili drugog korisnog tereta.
Letilica se prvenstveno može koristiti za traženje, aktiviranje i lociranje neprijateljske protivvazdušne odbrane pre nego što se u isto područje lansiraju sposobniji i skuplji dronovi ili projektili. No, podjednako je korisna i u akcijama traganja i spasavanja.
Maksimalni domet kontrolisanog leta, odnosno, funkcionalne radio veze između komandnog centra i drona iznosi 100 km. Komunikacija se prenosi preko šifrovanog kanala. Na daljinama većim od 100 km, BPLA radi autonomno prateći unapred programirane koordinate i elevaciju.
Zanimljivo je da postoji sistem autopilota koji omogućava let bez GPS signala. Ova funkcija je zgodna kada neprijatelj koristi elektronske mere ometanja. U bespilotnom režimu dron može da leti u bilo koje doba dana i sezone, pa čak i u nepovoljnim vremenskim uslovima.
Airborne ima ugrađenu kameru od 64 megapiksela, koja prenosi slike u realnom vremenu do zemaljske stanice.
Osposobljen je da ponese ukupno 20 kg korisnog tereta, odnosno, razne bombe slobodnog pada, četiri minobacačke mine 82 mm ili šest raketa PG-7VM ručnog protivtenkovskog raketnog bacača RPG-7. Ukrdžet je navodno razvila sopstveni softer za sistem, koji omogućava preciznost pogađanja ciljeva sa visine od 700 metara u krugu prečnika manjeg od 10 metara.
No, kada je u pitanju naoružanje, proizvođač prvenstveno preporučuje sopstvenu lutajuću municiju UJ-31 Zlyva sa bojevim glavama rakete PG-7VM, a koja bi se nosila ovešena ispod Uj-22 Airborne.
Zanimljivo je da dron nije dizajniran da se vrati na polaznu poziciju sa naoružanjem.
Naime, ako se ne pronađe zadata meta, municija se ispušta na sigurno mesto pre sletanja. Istina, proizvođač tvrdi da postoji i mogućnost vraćanja Uj-22 sa naoružanjem ali se to ne preporučuje u praksi.
UJ-22 ima izdržljivost leta 6-7 sati. Za postavljanje drona potrebno je 10 minuta a nominalno je potrebna površina za poletanje od 100 metara. No, operativno iskustvo pokazalo da je za poletanje dovoljna i površina od 50-60 metara. Poletanje i sletanje se obavljaju u poluautomatskom režimu.
Nakon što se dron uspešno spusti, potrebno je 5 minuta da se pripremi za transport. U akciji, dronom upravlja zemaljska posada od 2 člana, uključujući pilota i operatera korisnog tereta.
Osim njih, postoje još 2 operatera, koji rukuju dronom i obavljaju sva neophodna održavanja pre leta. Zemaljska stanica može biti postavljena na brzo pokretnom vozilu. Jedna zemaljska stanica rspolaže 2-3 ove bespilotne letelice.
A-22 „Foxbat“
A-22 „Leteća lisica“ (Foxbat) je dvosedi ultralaki visokokrilni avion, razvijen u kompaniji sa ograničenom odgovornošću „Aeroprakt“ iz Kijeva (Poljevaja ulica 24), kojom rukovode Jurij Jakovljev i Oleg Litovčenko.
Trup letilice je potpuno metalni, osim haube motora, obloga blatobrana i točkova koji su napravljeni od plastike.
Trap je zasnovan na konfiguraciji stajnih organa tipatricikl i ne uvlači se. Krilo je pokriveno tkaninom. Motor je klipni, vazdušno hlađen, sa trokrakim propelerom.
- maksimalna brzina letilice: 220 km/h;
- brzina zaustavljanja (sa zakrilcima): 55 km/h;
- brzina krstarenja pri 4300 o/min: 130 km/h;
- maksimalni domet leta (90 litara goriva): 580 km;
- maksimalno trajanje leta (90 litara goriva): 4,30 h;
- brzina penjanja (ISA, nivo mora): 3 m/s;
- Rotax 912 motor: 100 KS;
- raspon krila: 9,55 m;
- dužina: 6,23 m;
- visina: 2,4 m;
- površina krila: 12,62 m²;
- maksimalna težina pri poletanju, kopno/na plovcima: 450/450 kg.
Vidi se da si tupson hrvoje i da si zombiran Rojterskom. Samo gas, daleko ćeš stići tako.
Rusija je do sada vise izgubila nego dobila. Drzite teritorije koje ste imali i pre 2 godine , imate sigurno 100000 vojnika manje, o MTS da ne govorimo, medjunarodni ugled bledi zbog duzine SVO, i sad jos gubitak sopstvene teritorije. Braco Rusi vi kao da ste posli na izlet u Ukrajinu. Najbitnije je da vi imate najvise jahti po glavi stanovnika.
Vidi se da si glupi hrvoje i da si zombiran Rojterskom. Samo gas, daleko ćeš stići tako.
FAB-ovi rade, rade i radiće
Иди бре! За све је крив Путко са његовом тактиком миц по миц, и орјентацијом на искључиво заусете територије. Ово је рат НАТО-а против њих, сви то видимо, у свим планирањима учествују НАТО штабови а сателити све осматрају и дају податке за планирање напада, и они сад иду у контраофанзиву миц по миц, с обзиром на тај русски трала-ла начин ратовања, прво су им истерали морнарицу из Црног мора и сад иду на девастацију авијације – то је сасвим јасно – а ти господине Путине и даље чучи са твојом војском ту где јеси, мени се то неби десило, већ би ми војска одавно била на обалама Дњепра целом дужином. Само ви калкулишите и даље па ћете рат изгубити и Русију довести до распада!
I gde je završila ta mornarica iz crnog mora
Ti si vrhunski strateg idi i resi problem, nemaš pojma o čemu govoriš. Bezobzira na sve arusi ih pobedjuju i pobediće bez pogovora.