Hamas je konačno izabrao Jahju Sinvara za svog novog političkog lidera, a “kasapin Kan Junisa” povukao se sa mesta šefa Gaze, pošto je preuzeo dužnost od ubijenog Ismaila Hanije.
Nešto ranije je palestinska organizacija imenovala Mohameda Ismaila Darviša za političkog lidera, ali samo privremeno, dok se ne izabere novi definitivni lider.
Na kraju je izabran Sinvar, koji je nadmašio favorita Haleda Mašala, koji navodno nije želeo da sarađuje sa Iranom, bliskim saveznikom Hamasa.
Sada se očekuje da će rat u Gazi dobiti novi zaokret, jer se Sinvar smatra teroristom za zapadne zemlje, a Izrael ga je odavno proglasio. U stvari, on je „mozak“ napada na jevrejsku državu 7. oktobra 2023. koji je rezultirao trenutnom krizom na Bliskom istoku.
Takođe se navodi da se krije u Rafi, koji je Tel Aviv opisao kao poslednje uporište Hamasa u regionu.
Prema analitičarima, Jahja se smatra posebno tvrdokornim i za njega se tvrdi da je jedan od retkih zvaničnika Hamasa koji ne želi mir sa Izraelom, već rat do kraja, čak i ako to znači uništenje organizacije.
Ko je “Mesar Kan Junisa”
Šezdesetdvogodišnji Sinvar, poznatiji kao Abu Ibrahim, rođen je u izbegličkom kampu Kan Junis na južnom obodu pojasa Gaze.
Njegovi roditelji su bili poreklom iz Aškelona, ali su postali izbeglice nakon onoga što Palestinci nazivaju “al-Nakba” (katastrofa) – masovnog raseljavanja Palestinaca iz domova njihovih predaka u Palestini tokom rata koji je usledio nakon uspostavljanja Izraela 1948. godine.
Išao je u školu u Kan Junisu, a zatim je diplomirao arapski na Islamskom univerzitetu u Gazi. U to vreme, Kan Junis je bio „bastion“ podrške Muslimanskom bratstvu, kaže Ehud Jari, saradnik za politiku bliskog istoka Vašingtonskog instituta koji je četiri puta intervjuisao Sinvara u zatvoru.
Sinvara je prvi put uhapsio Izrael 1982. godine , sa 19 godina, zbog “islamskih aktivnosti”, a zatim je ponovo uhapšen 1985. godine. Otprilike u to vreme dobio je poverenje osnivača Hamasa šeika Ahmeda Jasina.
Dve godine nakon osnivanja Hamasa, 1987. godine, stvorio je organizaciju unutrašnje bezbednosti grupe „al-Madžd”. Imao je samo 25 godina.
“al-Majd” je postao ozloglašen po kažnjavanju optuženih za takozvane moralne prestupe. Prema rečima Kobija Majkla, ciljao je na prodavnice koje su imale „seksualne video snimke“.
Ehud Jari kaže da je odgovoran za brojna “brutalna ubistva” ljudi za koje se sumnja da su sarađivali sa Izraelom. „Neki od njih su mu pobegli iz sopstvenih ruku, a on je bio ponosan govoreći o njima i meni i drugima”.
Prema izraelskim zvaničnicima, kasnije je priznao da je kaznio osumnjičenog doušnika tako što ga je brat živog zakopao, završavajući posao koristeći kašiku umesto lopatu.
Sinuar je 1988. godine navodno planirao kidnapovanje i ubistvo dva izraelska vojnika. Uhapšen je iste godine, a Izrael ga je osudio za ubistvo 12 Palestinaca i dobio četiri doživotne robije.
Veći deo svog odraslog života, preko 22 godine, proveo je u izraelskim zatvorima, od 1988. do 2011. godine. Njegovo vreme tamo, od čega je deo bio u samici, čini se da ga je dodatno radikalizovao.
Procena izraelske vlade o Sinuaru tokom njegovog zatvora opisala je njegov lik kao „tvrdog, dominantnog, uticajnog i sa neobičnim moćima izdržljivosti, lukav i manipulativan , zadovoljan malim… Čuva tajne čak i u zatvoru, koje drugi zatvorenici poveravaju… On ima sposobnost da privuče gomilu.”
Tokom boravka u zatvoru, Sinuar je tečno govorio hebrejski, čitajući izraelske novine.
Sinvar je pušten 2011. godine kao deo sporazuma o oslobađanju 1.027 palestinskih i izraelskih arapskih zatvorenika u zamenu za jednog izraelskog taoca, vojnika IDF Gilada Šalita.
Jari je dodao da je Sinuar ubrzo nakon izlaska iz zatvora formirao savez sa brigadama Izedin al-Kasam i njihovim načelnikom štaba Marvanom Isom. Godine 2013. izabran je za člana Politbiroa Hamasa u Pojasu Gaze, pre nego što je postao šef 2017. godine.
Sinvarova reputacija za nemilosrdno i nasilno ponašanje donela mu je nadimak „Kasapin od Kan Junisa“.
Međutim, on je takođe pokazao periode pragmatizma, zalažući se za privremena primirja sa Izraelom, razmenu zatvorenika i pomirenje sa palestinskim vlastima. Čak su ga neki protivnici kritikovali kao previše umeren, kaže Majkl.
Sinvar je trebalo da bude mrtav, ali su mu izraelski lekari 2008. uklonili maligni tumor iz mozga dok je bio u zatvoru, rekao je Orit Adato, bivši komesar izraelskog zatvora, prenosi Tajms of Izrael.
Odgovarajući na tvrdnje da u izraelskim zatvorima drže palestinske zatvorenike u nehumanim uslovima, Adato je naveo slučaj Sinvara i rekao da je on jedini razlog zašto je danas živ.
„Kada kažu da se ne leče dobro, zamolio bih vas i druge da telefonirate jednoj određenoj osobi, Jahji Sinvaru, koji je danas živ samo zbog operacije spasavanja koja mu je urađena “, rekao je ovaj Izraelac.
Podsetimo, portparol IDF-a, kontraadmiral Danijel Hagari je u februaru mesecu na konferenciji za novinare objavio foto i video snimke Jahje Sinvara, vođe Hamasa, u tunelima ispod pojasa Gaze.
Prema IDF-u, video snimak je od 10. oktobra 2023. godine i pokazuje da je Sinvar pripremio svoj bekstvo kroz ogromnu mrežu tunela ispod pojasa Gaze. Snimke su skinule trupe IDF sa nadzornih kamera Hamasa u tunelima.
Koji zombi bog te…😂 Pa bar da je malčice lep, al baš nimalo…