Zelenski: Zapad se previše plaši eskalacije, rumunski i poljski F-16 treba da obaraju ruske rakete koje pogađaju ukrajinske ciljeve

Ukrajina vrši pritisak na zemlje NATO-a da stvore koaliciju koja bi pokušala da presretne ruske rakete, rekao je Vladimir Zelenski. Vojni blok predvođen SAD je ranije odbio da to učini… Zelenski traži koaliciju susednih zemalja.

Ukrajina će tražiti stvaranje koalicije susednih zemalja, u okviru NATO-a, kako bi je podržala u obaranju ruskih projektila lansiranih u njenom vazdušnom prostoru, rekao je predsednik Vladimir Zelenski 4. avgusta.

„Moramo da poradimo na tehničkoj mogućnosti korišćenja lovačkih aviona iz susednih zemalja protiv [ruskih] projektila koje su pogodile Ukrajinu u pravcu naših suseda. Pre svega, zemlje NATO“, rekao je Zelenski.

„Želim da isprobamo ovaj alat kako bi zemlje NATO-a mogle da razgovaraju sa Ukrajinom o mogućnosti male koalicije susednih zemalja da obaraju neprijateljske rakete [u ukrajinskom vazdušnom prostoru]“, dodao je on.

Obraćajući se novinarima, ukrajinski predsednik je takav potez nazvao “veoma velikom odgovornošću” koja bi mogla da bude teška za partnere i zadužio Ministarstvo spoljnih poslova da organizuje sastanak NATO-Ukrajina na kojem bi se razgovaralo o tom pitanju.

Rumunija, ali i Poljska često dižu F-16 u vazduh tokom ruskih napada na Ukrajinu, međutim na tome se sve i završava. Neke od raketa i dronova ponekad su do sada prodrle u vazdušni prostor Poljske i Rumunije.

Ruske rakete prodrle su u vazdušni prostor Poljske, a u Rumuniji su nekoliko puta pronađeni ostaci ruskih dronova na području istočne granice sa Ukrajinom. Obe zemlje su više puta podizale avione da “zaštite svoj vazdušni prostor”, ali nikada nisu korišćeni za uništavanje ruskih ciljeva.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao je sredinom jula da Varšava razmatra predlog Kijeva da obori ruske rakete koje lete ka poljskoj teritoriji dok su još u ukrajinskom vazdušnom prostoru. Predlog je uvršten u bezbednosni sporazum koji su potpisale dve zemlje.

S druge strane, ideja je naišla na snažno protivljenje među ostalim državama članicama NATO-a.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da obaranje ruskih dronova ili projektila iznad Ukrajine “ne dolazi u obzir”, dok je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio da bi takav korak direktno uvukao alijansu u rat.

Bukurešt se još nije oglasio sa zvaničnim stavom o ovom pitanju, ali Sporazum o bezbednosnoj saradnji Rumunije i Ukrajine, koji su potpisali 11. jula u Vašingtonu, na marginama samita NATO, to nije uključivao.

Najverovatnije, Rumunija neće udovoljiti ovom zahtevu ni na osnovu bilateralnih odnosa sa Ukrajinom, ni u okviru alijanse, pogotovo što se većina država NATO-a protivi ovakvoj vrsti podrške.

Nekoliko video snimaka koji su kružili društvenim mrežama pre dve nedelje sugeriše da je rumunska protivvazdušna odbrana oborila ruske bespilotne letelice tokom napada na Ukrajinu, ali je Bukurešt kategorički odbacio te spekulacije.

Bivši predstavnik NATO-a u Moskvi: Zapad nema strategiju da okonča ukrajinski sukob

Ono što se dešavalo u Ukrajini poslednjih godina postalo je definitivni izazov za Zapad, a da Zelenski sa ovako rizičnim predlozima ne izlazi na svoju ruku pokazuje i naredni intervju američkog Njuzvika.

“Američki i evropski političari još nemaju holistički i delotvoran plan za „odlučujući kraj“ ukrajinske konfrontacije”. Džon Lof, bivši predstavnik NATO-a u Moskvi (1995-1998), istraživač na Programu za Rusiju i Evroaziju u Chatham House, sa sedištem u Londonu, rekao je za Njuzvik.

Istaknuti rusofob je naglasio da Zapad više brinu o rizicima eskalacije oko Ukrajine, odnosno mogućnosti da se sukob prelije van ukrajinskih granica, nego o posledicama mogućeg poraza Kijeva.

Ekspert je pojasnio da Zapad jednostavno nema strategiju da okonča konfrontaciju Ukrajine i Rusije. “Zapad je i dalje više zabrinut zbog kratkoročnih rizika od eskalacije nego zbog dugoročnih posledica ukrajinskog poraza,” istakao je on.

Lou je dodao da su zapadne zemlje i dalje spremne da podrže Ukrajinu novcem i oružjem, i pruže drugu neophodnu pomoć, uključujući i na diplomatskom nivou.

Istovremeno je priznao da Zapad 2022. godine Kijevu nije obezbedio oružje koje mu je hitno bilo potrebno. Prema njegovim rečima, zapadne zemlje su malo učinile da promene tok sukoba, pa se konfrontacija neće brzo završiti.