Raketni udar sistema Iskander-M spalio centar za bespilotne letelice ukrajinske 63. mehanizovane brigade [VIDEO]

Ruska vojska tvrdi da je uništila centar za kontrolu i komandu dronova ukrajinske 63. mehanizovane brigade u pravcu Donjecka.

Centar, koji se nalazi u blizini naselja Krasni Liman, gađan je taktičkom balističkom raketom Iskander-M. Video snimak udara pojavio se na mreži 24. jula 2024. godine.

“U Krasnom Limanu u udaru operativno taktičkog raktenog kompleksa Iskander uništeno je komandno mesto 63. brigade Oružanih snaga Ukrajine sa operativnim osobljem, kao i vozila kontrolnog punkta UAV, 10 dronova tipa aviona, više od 300 FPV dronova, antenski jarbol uređaj i 3 džipa”, saopštava Ministarstvo odbrane.

Iskanderi poslednjih meseci masovno destvuju sa ciljem da uništavaju područja ukrajinske koncentracije u pozadini gotovo duž celog fronta:

Poslednjih nedelja ruska vojska je visoko preciznim oružjem napadala pozadine ukrajinskih trupa češće nego ikada do sada od početka sukoba.

Pre jučerašnjeg udara, a samo dan ranije, Iskander-M je doleteo do mesta privremenog raspoređivanja instruktora i plaćenika iz zapadnih zemalja u selu Dergači, oblasti Harkov. U udaru je ubijeno do 50 stranih instruktora, tvrdi ruski vojni resor.

Rusija je povećala proizvodnju raketa Iskander-M nakon početka svoje “specijalne vojne operacije” u Ukrajini pre više od dve godine.

Ruska vojska je drastično pojačala korišćenje sistema Iskander u poslednjih nekoliko meseci, oštetivši ili uništivši desetine ukrajinskih ciljeva od visokog značaja. O upotrebi Iskander sistema, već duže od dva meseca stižu vesti aposlutno svaki dan.

Svaki put kad se spomene Iskander, zna se da je negde u Ukrajini nastala prilična šteta.

Ovo je jedno od retkih ruskih (sovjetskih) sredstava koje je dobilo lično ime. Ili dobijaju imena po biljkama (vasiljok, ljepestok, akacija, gvozdika, hrizantema, maslačak), ili po konstruktorima. Da je Iskander zaista iskušenje svake PVO, kao i detaljnu studiju o sistemu možete pročitati klikom ovde.

Iskander ukratko

Iskander je mobilni balistički raketni sistem u službi ruske vojske. Još tri zemlje poseduju Iskander – Jermenija, Alžir i Belorusija. Međutim, verzija „M“ je prvenstveno razvijena samo za rusku vojsku.

Ima visoku manevarsku sposobnost i sposobnost savladavanja protivraketnih odbrambenih sistema, što ga čini veoma efikasnim sredstvom za udaranje.

Balistička raketa je razvijena za operativne udare kratkog dometa. Iskander-M ima domet od skoro 500 kilometara i može biti naoružan različitim konvencionalnim bojevim glavama.

Visoko manevarska raketa je vođena inercijalnim navigacionim sistemom uz pomoć GLONASS-a. Takođe može biti opremljen optičkim tragačem sa digitalizovanim sistemom korelacije područja za mapiranje scene za terminalno navođenje.

Verzija sistema „M“ je naoružana sa dve rakete 9M723. Prema izvorima, brzina leta svake rakete je između 6 i 7 maha. Svaka raketa 9M723 dostiže maksimalnu visinu leta od 6 do 50 km. 

Karakteristika 9M723 je da nema balističku putanju, ali može biti naoružana nuklearnom bojevom glavom. Rusi tvrde da projektil ima i stelt svojstva.

Od lansiranja, 9M723 kreće se nepravilno. Time se, prema ekspertima, želi izbeći njeno presretanje i uništenje drugom vrstom projektila – antibalističkim. Putanja 9M723 je haotična, odnosno ova raketa stalno manevriše u letu kako bi izbegla presretanje.

Postoji i nova verzija rakete, bez zvaničnog naziva u Rusiji

SSC-8 je novi ruski sistem krstarećih raketa. U 2019, nakon godina poricanja, Rusija je priznala postojanje novog sistema krstarećih raketa za kopneno lansiranje sa nuklearnim projektilom 9M729. Rusija je 2019. javno otkrila ovaj sistem.

U pitanju je verzija proširenog dometa sistema 9M728 sa modifikovanom bojevom glavom i sistemima za navođenje. Zapadni izveštajni naziv ovog novog sistema je SSC-8, dok je ruska oznaka ovog sistema krstarećih raketa nepoznata.

Ruski zvanični izvori tvrde da ova raketa ima domet od 480 km, iako ova raketa potencijalno može imati domet od oko 3000 km i nosi nuklearnu bojevu glavu niskog prinosa.

Snimak ruskog ministarstva odbrane prikazuje borbeni rad posade OTRK Iskander u nepoznatom rejonu sukoba u Ukrajini. Pravac u kome je izvršeno lansiranje, kao ni cilj, nisu precizirani. pic.twitter.com/EUqbnSH0DD

— Oruzje Online (@oruzjeonline) November 20, 2023

Ruski zvaničnici dugo su govorili da bi mogli da prošire domet svojih sistema Iskander bez poteškoća. Prvo probno lansiranje izvršeno je 2008. godine, a ova raketa je prošla državna ispitivanja 2014. godine.

Ovu novu raketu takođe nosi i lansira ista beloruska specijalna šasija na točkovima MZKT-7930 sa konfiguracijom 8×8. Iako lanser ima podignut odeljak za rakete pozadi, jer nosi 4 rakete umesto 2, spolja lanser podseća na raketni sistem obalske odbrane Klub-M.

Do početka 2019. Rusija je koristila određeni broj lansera i najmanje 64 od ovih projektila. Zbog razvoja i postavljanja ove rakete Sjedinjene Države su se povukle iz INF sporazuma iz 1987. godine.

Zašto su napadi balističkim raketama posebno opasni?

Napad balističkim projektilima je nekoliko puta opasniji od napada krstarećim raketama, a kratko vreme i malo sposobnih sredstava za presretanje su posebno kritični faktori. Primera radi, uzmimo trenutni sukob u Ukrajini. Ukoliko je vazdušna uzbuna objavljena u Kijevu oko 11, prve rakete nad gradom su već 10 minuta kasnije.

Tokom napada krstarećim raketama, stalno se beleže poletanje strateških bombardera, njihov let u područje lansiranja ili odlazak ruskih brodova u Crno more. Rakete H-101, H-555 lete brzinom od 800-900 km/h, a vreme od objave samog alarma do udara može se meriti satima.

Ali u slučaju napada balističkim projektilima, sve je mnogo komplikovanije za protivnika. Osim toga, presretanje balističkih raketa može da uradi samo nekoliko protivraketnih sistema i to veoma sofisticiranih.