Tema ovog priloga jeste istorijska, ali i oružarska. Čime se sve to pucalo u najpoznatijem i najpopularnijem obračunu na Divljem zapadu? Ovaj obračun (Gunfight at the O.K. Corral) trajao je vrlo kratko, ne duže od tridesetak sekundi.
Dogodio se to u gradu Tumstonu u državi Arizona. Tumbston (Tombstone, grad simboličnog naziva – Nadgrobni kamen, odnosno spomenik) bio je magnet za avanturiste jer je u njegovoj okolini bilo mnogo srebra.
U gradu je sve vrvelo od rudara, prostitutki, kockarnica, ali i tzv. ”kauboja”, posebne bande koju je predvodio Ajk Klenton. Toj bandi je išla na ruku blizina Meksika, gde su nekažnjeno krali konje i prodavali ih u gradu, brzo se obogativši i osilivši.
Oni su bili pravi vlasnici grada, terorišući rudare i kockare, iznuđujući vlasnike brojnih kockarnica i bordela, unoseći nemir bez ikakvih najava. Građani su ih trpeli jer je izazov za srebrom bio isuviše veliki. Skorojevići su bili spremni da plate i oblasnog šerifa i bandu, tako da i da njima ostane.
U taj gradić doselili su se s namerom da se smire i obogate braća Erp. Erpovi (petoro braće i tri sestre) rođeni su u Ilinoisu. Njih trojica, Virdžil, Morgan i Vajat (penzionisani, legendarni šerif Dodž Sitija) procenili su da će to biti mesto na kome će moći da unovče svoje iskustvo i neustrašivost.
U gradu su se sreli sa svojim starim znalcem, Džonom Henrijem Holidejom. Rođen u Džordžiji, završio je zubarsku školu i dobio nadimak Dok (doctor). Već u 21. godini, zbog rane tuberkuloze, kreće put toplijih krajeva izdržavajući se kockanjem.
Pravu reputaciju stekao je kao neverovatno brz revolveraš koji je umeo da koristi svoju inteligenciju i ne upada u nevolje bez preke potrebe. Takva družina našla se u Tombstaunu.
Dobro im je krenulo, počeli su brzo da se bogate, ali nevolja traži nevolju. U gradu su se odmah sreli s bezvlašćem, odnosno tiranisanjem i prećutnom vlašću kauboja. Kauboji su znali da su Erpovi tvrd orah pa su se mimoilazili koliko su mogli.
Međutim, stanje je tinjalo, da bi eskaliralo i kulminiralo 26. oktobra 1881. godine u pomenutom koralu (štali na otvorenom za privremen smeštaj i tretman konja). Zašto je taj koral dobio naziv OK je isto tako komplikovano odgovoriti, kako kad se pita šta znači OK u američkom slengu.
Postoji više tumačnja, no jedno je sigurno: u američkoj popularnoj kulturi OK Koral označava svako mesto gde se dogodila ili može dogoditi krvava bitka ili obračun.
Kako je tekao sukob?
Kauboja je bilo više, ali su braća Erp i Dok Holidej pobedili. Na mesto sukoba došli su trezni, spremni za okršaj, mnogo iskusniji pojedinačno, a pri tom složni. Živeli su urednim porodičnim životom pa su bili i odmorni.
Kauboji su posle burne noći bili mamurni, osioni, precenjujući svoje mogućnosti, jer im se niko do tada nije ozbiljno odupro. Ubijali su mučki, bez pravog borbenog iskustva.
Stoga nije čudo što su poginula trojica kauboja: brat Ajka Klentona i braća Meklari. Morgan, Virdžil i Dok su bili ranjeni. Jedini se bez ijedne ogrebotine izvukao Vajat Erp.
Zahvaljujući ovom događaju, posle Drugog svetskog rata, naglim širenjem televizijske mreže, nastalo je mnogo vestern serija. Po dvadesetak njih prikazivano je svake nedelje, a od njih bar šest je direktno ili indirektno bilo vezano za Vajata Erpa. Mnogi glumci su samo tu ulogu i igrali idući iz serije u seriju.
Međutim, s obzirom na ograničenja televizijskih serija samo na američki kontintent, svetsku slavu ovaj događaj je stekao tek zahvaljujući filmovima koji su lako stizali svuda po svetu.
Od prvog filma ”Vajat Erp – pogranični maršal” (”Wyatt Earp: Frontier Marshal”) s početka tridesetih godina, preko ”Obračuna kod OK Korala” (”Gunfight at the O.K. Corral”) do biografskog filma ”Vajat Erp” i konačno ”Tombstona” (kao najvernije istorijski i scenaristički interpretiranog događaja), ova tema zauzela je veoma visoko, čak najviše mesto u identifikaciji sa žanrom koji se svuda u svetu popularno zove vestern.
Čime su sve pucali kauboji i predstavnici zakona?
Ono što je nama, kao vojno-istorijskom portalu interesantno jeste odgovor na pitanje – čime su sve pucali kauboji i predstavnici zakona (braća Erp i Dok Holidej) na toj nevelikoj površini?
Treba pri tom navesti da postoje desetine američkih portala koji se bave isključivo tom temom. Bez obzira što su na izvoru informacija, odgovori i tumačenja njihovih članova su često kontradiktorni. Mnogi podaci su nepouzdani pa ih treba uzeti s rezervom i okvirno.
Razlog više za to je i nekoliko suđenja koja su održana posle okršaja, gde je prepravljana ili nestajala sudska građa, zapisnici, materijalni dokazi. Sudije se nisu plašile samo kauboja, već i ogromnog autoriteta Vajata Erpa.
Ono na šta možemo s relativnom sigurnošću da se oslonimo jeste veština i znanje holivudskih rekvizitera, jer se u svim filmovima pojavljuju isti modeli. Na osnovu malobrojnih sudskih spisa, apokrifnih sećanja i opšteg poznavanja oružja tog vremena, zaključeno je da su (verovatno) korišćena sledeća oružja:
- Colt Single Action Army 1873
Poznat pod nadimcima ”Pismejker” (”Peacemaker – mirotvorac”) i ”graničar” (Frontier”) konstruisan je 1872. godine, a poneo je brojčanu oznaku 1873. To je u suštini bio vojni model u više verzija – konjički, artiljerijski, ali je imao i verziju za građansko tržište.
U kalibru 0,45 inča, odnosno 11,43 mm, bilo je to moćno oružje. Razlika je bila u dužini cevi. Konjički model je imao cev od 7,5 inča (190 mm), artiljerijski 5,5 inča (140 mm), a građanski 4,75 inča (121 mm).
Iz fabrike ”Colt’s Patent Firearms Manufacturing Company” u Konektikatu za 19 godina izašlo je ukupno 357.859 komada. U sukobu je korišćen armijski model Single Action Army, s cevi od 4,75 inča. Samo ime ”Kolt” postalo je sinonim za revolvere, zahvalujući vestern filmovima.
- Remington Model 1875 “Frontier”
Ovaj revolver, poznat još i kao ”Improved Army” ili ”Frontier Army” proizvođen je u ”Remington Arms Company, LLC”, Severna Karolina. Proizvođen je 14 godina (1875-1889) u tri dužine cevi i za tri kalibra: 45 Kolt, 44-40 Vinčester i 44 Remington.
Napravljeno je oko trideset hiljada komada. Model za koji se pretpostavlja da je korišćen u obračunu imao je dužinu od 5,5 inča u kalibru 45 Kolt.
- Winchester Model 1892 “Saddle Ring Carbine”
Čuveni model s podkundačnim magacinom i prelamajućom polugom za punjenje (lever action) bio je pravi predstavnik ”Vinčesterove” škole od kojih je ”Vinčester 73” dobio u svoju čast i istoimeni film.
Fabrika ”Vinčester” (”Winchester Repeating Arms Company”) u Konektikatu proizvodila je odlične, jevtine i izdržljive puške, lake za upotrebu i velike vatrene moći. Puška je proizvedena u preko milion primeraka i koristila je pet kalibara. Opšti kapacitet magacina bio je devet do 12 metaka.
Istoričari se spore oko toga koji je metak korišćen, jer se u to vreme municija za puške mogla praviti i ručno, što je bilo čest slučaj, a i sama puška je pravljena za različita tržišta i namene, u različitim kalibrima. Korišćena je za lov na krupnu divljač, rat, ali i na sitne štetočine.
- Double-Barreled Shotgun Colt Model 1878
Ovaj model dvocevke ”položare” (side by side), čuvene ”dvanaestice”, bio je popularan i kao ”Čarls Parker 1878”. Broj ovih pušaka se ne zna jer ih je proizvodilo više fabrika, a mnoge su kopirane bez dozvole. U okršaju, prema dostupnim podacima, koristio ju je Dok Holidej.
Dvocevke imaju tu manu što imaju samo dva metka (izuzetno tri), ali je njihovo dejstvo na cilju pustošeće, mogućnost promašaja minimalna, pa ih i danas vidimo u naoružanju vojske i policije.
Prema najvernijoj verziji prikazanoj u filmu ”Tombston”, Dok je jednim pucnjem uplašio konja iza kog se sakrio jedan od kauboja. Kada se konj propeo, kauboj je bio sledeći.
- Colt Buntline Special
Sudbina revolvera pod ovim imenom zamagljena je namerno smišljenim mitom. Revolver ovog naziva je neka vrsta ”Rols Rojsa” među Koltovim revolverima. Dužina cevi je 12 inča, odnosno 30 centimetara. U filmovima on se nalazio u luksuznoj, plišom obloženoj drvenoj kutiji, kao dragocenost.
Šta je ono što izaziva nedoumicu? Proizvođen je pet godina (1987-1992), dakle više nego vek posle okršaja! Zašto se on proslavio postoji i objašnjenje: izgled i ime dobio je prema opisu Neda Bantlajna (Ned Buntline). To je bio pseudonim pisca jevtinih romana Edvarda Zejna Kerola Džadsona.
Ne postoje ubedljivi ni čvrsti dokazi koji je tačno revolver Erp nosio, pa je ovaj pisac dao mitsku dimenziju ovom primerku, opisujući ga onako kako smo ga mnogo kasnije i mogli da vidimo u ”Koltovoj” proizvodnji, pa i u filmu ”Tombston”.
Smatra se da je Vajat namerno išao nenaoružan, ali kada bi nosio revolver, to bi obično bio ”Smit i Veson model 3” koji je imao cev od osam inča (200 mm), što takođe nije mala dužina. Pretpostavka je da je taj revolver dobio na poklon od gradonačelnika i urednika novina ”The Tombstone Epitaph”, Džona Klama.
Ovaj model obično je nazivan i ”ruski model.” Ostaje nepoznanica čime je Erp stvarno pucao. Pisac je kasnije nevoljko priznao da je malo ”doterao” opis revolvera jer je, navodno, Vajat Erp imao veoma lošu artikulaciju i dikciju, izgovarajući reči jednosložno.
Inače su se na tim petparačkim štampanicama zarađivale prilično velike pare, pa su učesnici ovog okršaja gotovo svi dobili svoje mesto u nekom od takvih ”romana”.
- Smith & Wesson Model No. 2 Army – 32 Short
Ovaj revolver proizvođen je u fabrici braće Veson (Tenesi) od 1861. do 1874. godine u približno 77.000 primeraka. Koristio je metak 32 Rimfire (sa obodnim paljenjem). Moguće je da je ovo bio i najmasovniji revolver u tom okršaju jer su svi kauboji nosili obično po dva revolvera. Tačnih podataka nema.
Zašto je ”Kolt” postao sinonim za revolver umesto revolvera braće Veson koji su prednjačili u inovacijama? U vreme kada su se ove dve firme razvijale, revolveri braće Veson bili su veoma traženi u inostranstvu, posebno u Rusiji, dok su Koltovi revolveri osvajali Ameriku, a zatim i filmska platna.
Ostalo je već urbana legenda. Sigurno je da su se ovi modeli pojavili, a koliko je metaka iz njih ispaljeno i ko je čime pucao ostaće svakako predmet sve ređih istraživanja. Američke kolege, istraživači, profesionalci i hobisti, iscedili su iz postojećih izvora sve što se moglo iscediti. Ono što je ostalo obično se naziva mitom. Šta je stvarno istina, samo je delimično utvrđeno. Nadgrobni spomenici stvarno postoje i jesu nemi, ali pouzdani svedoci.
Ostavili ste stvarno zanimljivu opasku o tzv. “filmskom vremenu”. Pročitavši Vaš komentar, odmah mi je pala na pamet scena u kojoj “Titanik” udara u ledeni breg. Još jedan primer kako se svesno produžava vreme u filmskoj verziji, da bi se prikazali svi detalji i držala pažnja gledalaca. Ne toliko u verziji koja je po mišljenju mnogih istorijski najvernija događajima te aprilske noći 1912 (“Noć za pamćenje”-“A Night To Remember”), koliko u onoj Kameronovoj iz 1997., kojoj se nema šta zameriti kada je u pitanju primena specijalnih efekata. Ali, u stvarnosti je od momenta kada je posmatrač na jarbolu primetio ledeni breg do trenutka kada se trup broda odvojio od njega prošlo ne više od 30-35 sekundi, od čega je sam sudar trajao nekih 7-8 sekundi (što je bilo više nego dovoljno da se probije trup u dužini od oko 90-100 metara, probivši 5 nepropusnih odeljaka, što je bilo fatalno za sudbinu broda), a Džejms Kameron je “potrošio” više od tri minuta filmskog vremena, između ostalog i zato što je želeo da prikaže paralelne događaje, koji se odvijaju praktično istovremeno (npr. aktivnosti posade u kotlarnici, mašinskom odeljenju, na komandnom mostu, reakciju putnika), a rezultat je izuzetno dinamična, akcijom nabijena scena (što je nekarakteristično za žanr kome film pripada), koja gledaoce ostavlja jednostavno-bez daha!
Nekad sam redovno citao pisane stripove Dok Holidej i Vajat Erp i tu je bilo romantizovani opis te borbe i cesto je spominjan revolver bantlajn special kao neko mitsko oruzje😀 sve filmove na tu temu sam odgledao i mislim da je to vise bilo strijeljanje nego obracun,jer prema nekim opisima serif se nije puno razlikovao od onih koje hapsi. Holivud je cudo i kad snimi nesto to se u svijesti ljudi ureze kao to je bas tako bilo. Razni vesterni,religijski,ratni filmovi..
Сагласан. За многе је било изненађење двобој Ринга и Дока Холидеја, који је, према већини истраживача, верно приказан. Нама је деценијама приказивано како два каубоја изађу на главну улицу, удаљени двадесетак метара један од другог, па на неки знак (или коме првом попусти живац), потегну.
Овде је то много реалније – Ако сте гледали ”Тумбстон” видели сте да они нису били даље два-три метра један од другог. А и чему би? Тако добрим стрелцима није била важна даљина него брзина и – моментум. Уопште, филмови из жанра вестерна су имали веште редитеље који су умели да користе тзв. климакс и кулминацију радње. За нас је на предмету Историја филма као пример бр. један био филм ”Тачно у подне”. То подне се растеглило на фантастичан начин, а при том је и сат био у кадру као ”глумац” 😉
ПС
Коментар за Боривоја: лепи су примери које сте навели, а има их много. То је азбука филмске монтаже/атракције. То филмско време посебно паметно су користили редитељи филмова о Џемсу Бонду, онда Хичкок, и многи други. Код нас је то умео да ради наш последњи велики ренесансни уметник Живојин Павловић (сликар, дизајнер, редитељ, писац и – сакупљач старог оружја).
Tekst je izvanredan i prepun zanimljivih detalja. A najlepše od svega je što ga čitam gledajući, po ko zna koji put, upravo film “Tombstone” na javnom servisu! Šta reći, ne zna se ko je bolji u ovom filmu-da li glumci koji igraju “pozitivce” (Kurt Rasel, Val Kilmer, Bil Pakston) ili “negativce” (Pauers But, Majkl Bin)…Još jednom hvala za tekst, prava istorijska poslastica!
У једној емисији Хистори канала била је обрађивана тема овог чувеног догађаја. Аутор емисије,након истраживања, доноси закључак да су браћа Ерп намерно изазвали каубоје невеште на оружју, како би показали “мишиће”. А Вајат Ерп је довољно поживео да Холивуду прода своју верзију приче. О оружју се није говорило, тако да је овај текст веома занимљив.
Управо тако. Извесно време Холивуд је правио филмове као за изборну кампању, тражећи циљне групе, прекрајајући историју, итд. То се, наравно, зове манипулација. Нисам хтео да се бавим много филмом, као што видите, а гледао сам у Југословенској кинотеци и на факултету све верзије.
Најгора, без конкуренције, јесте она у коју је највише уложено, управо из манипулативних циљева: после огромног успеха ”Плеса с вуковима”(номинација за 12, а добијено седам оскара!), Костнер се опробао у прању биографије Вајата Ерпа, па је сместа (1994) добио ”Златну малину” за најгорег глумца. Очигледно је Америчка академија за филм не рачуна ”минули рад” кад се нешто промаши.
У сваком случају овај догађај је, поред своје митолошке димензије и претеривања, за нас љубитеље оружја интересантан и са становишта ”реквизите” коју су користили.
Драги Ивић увек уме да одабере тему а уме и да лепо пише, да сложи стилски и јасно објасни. / Али оно што је мене зачудило јесте да је то трајала само тридесет секунди, бројао сам секунде на сату и не могу да верујем с обзиром да филм обрађује тему сат и по и очекивао сам да је то трајала бар пет минута. / И друго: то је та америкчка обмана и пропаганда која од једног кратког бандитероског обрачуна направи себи историју и светску славу. Шта речитовати онда за све остало? Умеју они да опчине дух човека свиме и свачим и зато владају светом. Но духа те Америке из 19 века мислим да више нема ни код њих, можда неки остаци као одсјај свега. Цивилизација – што би се рекло. / Још једном хвала за занимљив текст!/
Molim, i hvala za lepe reči. Forenzički je dokazano da je sukob trajao manje od pola minuta, što nije nikakvo čudo. Strelci su se nalazili na tri-četiri metra rastojanja, a tt osobine oružja tog vremena išle su na ruku bržima.
Još jedan detalj koji kao deo moje struke mogu da iskoristim radi pojašnjenja. Nije čudo da Vam to izgleda duže jer u dramaturgiji postoji tzv. “filmsko vreme”. Često se može videti u filmovima da neki tajmer koji treba da aktivira bombu za deset sekundi, na to ” potroši” i više od minuta. Reditelj time ” kupuje” pažnju gledalaca, podiže tenziju, nestrpljivost i film čini uzbudljiviji. Stoga je Vaša primedba i razumljiva i objašnjiva.
Хвала на појашњењу у одговору: за мене је још веће чудо да су се они налазили на растојању од три-четири метра јер кад се има на уму да су користили и пушке човек одмах помисли и на даљину од бар 10 – 15 метара, а и у филму који сам ја гледао они се после прве пуцњаве гањају неко време тамо по том тору и заклањају иза неких зидова./ Иначе, и ови данасшњи ваздушни ратови, ПВО системи, авиони, и њихови обрачуни, и која чуда све не, ако узмемо у обзир брзину десшавања, јесу савремени ‘револеверашки’ обрачуни. Зар не!? Хвала! Спасибо (по русски), и такође Дјакују (по украјински)!
😀To je bilo vreme…a nedavno ustvari…super. Ljudi slobodno odu da kopaju zlato,srebro, dijamante, šta već i gde već…nema nikakvih tzv.zakona, nema parazita sistema i njihove birokratije i poreza, nema pasjih skootova u plavim odelima koji služe društvenim parazitima da reketare narod. Imaš svog konja, nema nikakve registracije, braniš sebe svojim pištoljem i puškom, nema pasjih skootova koji te kriminalizuju za nošenje oružja ali kada si im potrebam za njihov rat tada te orisilno regrutuju i tada nije kriminalno da nosiš oružje, jer si topovsko meso za njihove interese. Sve je to bilo mnogo prirodnije, mnogo jednostavnije, poštenije, pravednije a život jeftiniji. Uzeo si neku zemlju i sagradio za porodicu kuću, nije bilo parazita sistema koji te reketiraju građevinskom dozvolom i kradu ti vreme, novac i živce. Dođe neka banda i bydala, ti ga rokneš, ne čuva ga policija i pravosuđe od tebe, ti ga rokneš, narod vidi na cesti, u ovom slučaju na koralu, saznaju ko je ko oko čega su se zakačili i oni svedoče megdanu, ne treba nikome ni sudstvo, ni murjačenje, sve je to skupo a nepotrebno jer previše koštaju ti paraziti a nepravde nikad više nije bilo. Bilo je to lepo, romantično vreme. Nezagađeno, bez mnoštva ljudi izluđenih sistemom i njihovom proizvodnjom nepravde, bez pLandemija i parazitskog lokdauna, bez mnoštva ljudi zagađenih i zombiranih idiotskim religijama ko što je isusova, jeehovska i muhamedova
😀To je bilo vreme…a nedavno ustvari…super. Ljudi slobodno odu da kopaju zlato,stebro, dijamante, šta već i gde već…nema nikakvih tzv.zakona, nema parazita sistema i njihove birokratije i poreza, nema pasjih skotova u plavim odelima koji služe društvenim parazitima da reketare narod. Imaš svog konja, nema nikakve registracije, braniš sebe svojim pištoljem i puškom, nema pasjih skotova koji te kriminalizuju za nošenje oružja ali kada si im potrebam za njihov rat tada te orisilno regrutuju i tada nije kriminalno da nosiš oružje, jer si topovsko meso za njihove interese. Sve je to bilo mnogo prirodnije, mnogo jednostavnije, poštenije, pravednije a život jeftiniji. Uzeo si neku zemlju i sagradio za porodicu kuću, nije bilo parazita sistema koji te reketiraju građevinskom dozvolom i kradu ti vreme, novac i živce. Dođe neka banda i bydala, ti ga rokneš, ne čuva ga policija i pravosuđe od tebe, ti ga rokneš, narod vidi na cesti, u ovom slučaju na koralu, saznaju ko je ko oko čega su se zakačili i oni svedoče megdanu, ne treba nikome ni sudstvo, ni murjačenje, sve je to skupo a nepotrebno jer previše koštaju ti paraziti a nepravde nikad više nije bilo. Bilo je to lepo, romantično vreme. Nezagađeno, bez mnoštva ljudi izluđenih sistemom i njihovom proizvodnjom nepravde, bez pLandemija i parazitskog lokdauna, bez mnoštva ljudi zagađenih i zombiranih ydiotskim religijama ko što je isusova, jeehovska i muhamedova
Раније сам чуо да је у питању био натпис на табли поред ОК корала, “0 killed” тј. нула убијених тог дана јер су се на истом месту решавали неспоразуми.
Зато то нисам ни отварао јер се, иначе, лингвистичари – етимолози споре око скраћенице ОК. Постоји двоцифрен број теорија и ниједна није поуздано доказана. Шта јесте доказано? Варијанта коју ви наводите је из војничког сленга (када се рапортира о нула убијених – O killed). Американци и данас у сленгу за нулу кажу О. Међутим, сам тај корал где се одвио тај обрачун није имао везе с војском, тако да је, вероватно, неки истраживач покушао тим путем да то истражи. Свакако је прича о скраћеници ОК мало дужа и у суштини мање важна за овај текст. На неком лингвистиком форуму свакако је већ обраћена.
Хвала Вам што сте одвојили време и прочитали текст. Интересантно је да је најпопуларнија филмска верзија и најнепрецизнија, на неким местима чак и произвољна. У свету филмске критике сматра се да је ”Томбстон” најближи ономе што се уобичајено претпоставља да се тамо догодило.