Ruska vojska došla u posed netaknutog kontrolnog sistema ATACMS rakete [VIDEO]

RIA Novosti predstavile su jedinstvene snimke i detalje o unutrašnjoj strukturi operativno-taktičkih raketa ATACMS, koje SAD isporučuju Ukrajini.

Ova informacija izazvala je široku rezonanciju, pošto su po prvi put prikazani detalji sistema navođenja i korekcije leta ovih visokopreciznih raketa.

Ekspert za oružje je dao detaljno objašnjenje ključnih komponenti projektila, dajući uvid u njegove mogućnosti i potencijalne pretnje.

Unutrašnja struktura i princip rada

Rakete ATACMS (Army Tactical Missile System), koje je razvio Lockheed Martin, su operativno-taktičke balističke rakete dizajnirane da gađaju ciljeve visoke vrednosti na velikim udaljenostima.

Raketa je dizajnirana da obezbedi vojsci Sjedinjenih Država mogućnost preciznog udara velikog dometa na različite ciljeve. Njihov glavni cilj je da obezbede stratešku mobilnost i brz odgovor na promene uslova borbe.

ATACMS je opremljen raznovrsnom municijom, uključujući kasetne bojeve glave za višeciljno dejstvo, kao i vođene bojeve glave za precizno gađanje strateških ciljeva. Dakle, sistem je multifunkcionalno oružje koje je prilagodljivo različitim scenarijima borbe.

Glavni sistem navođenja uključuje tri laserska prstenasta žiroskopa, koji obezbeđuju stabilizaciju rakete na balističkoj putanji. Ovi žiroskopi rade kao inercijalni senzori koji beleže promene ugaone brzine rakete, što joj omogućava da zadrži stabilnu poziciju u letu.

GPS antena igra ključnu ulogu u ispravljanju putanje projektila. U primarnoj i završnoj fazi balističke putanje, GPS pruža precizno navođenje, omogućavajući vam da prilagodite kurs rakete i minimizirate odstupanja od cilja.

Ovo značajno povećava preciznost udarca, što je posebno važno kada se pogađaju visoko zaštićeni objekti ili pokretni ciljevi.

Posebnu pažnju zaslužuju i bojeve glave rakete. U zavisnosti od modifikacije, ATACMS može biti opremljen raznim bojevim glavama, uključujući kasetna, penetraciona i visokoeksplozivna punjenja za fragmentaciju.

Ova svestranost omogućava da se raketa koristi za obavljanje širokog spektra zadataka, od uništavanja skupa opreme i ljudstva do infrastrukturnih objekata i utvrđenja.

Stručnjaci su primetili da proučavanje ATACMS sistema navođenja i korekcije leta pruža dragocene informacije o mogućnostima rakete tokom celog leta. Ovo uključuje analizu rada žiroskopa, GPS sistema i bojevih glava, što može Rusima pomoći u razvoju protivmera i poboljšanju efikasnosti sopstvenog oružja.

Povećani domet

Nedavne isporuke raketa ATACMS Ukrajini uključuju modifikaciju sa dometom do 300 kilometara, što značajno proširuje mogućnosti ukrajinske vojske.

Ovo omogućava gađanje ciljeva koji se nalaze na znatnoj udaljenosti od linije fronta, uključujući strateške objekte, komandna mesta i skladišta municije.

U aprilu je Pentagon potvrdio transfer ovih projektila u Ukrajinu, rekavši da će se koristiti „unutar suverene ukrajinske teritorije“. Međutim, povećanje dometa uništenja izaziva zabrinutost u Rusiji, jer stvara dodatne pretnje objektima koji se nalaze duboko u ruskoj teritoriji.

Prošlog oktobra, ruski predsednik Putin je odluku SAD da isporuče ove rakete Ukrajini nazvao „još jednom greškom“, ističući da takvo oružje stvara dodatne pretnje, ali da nije u stanju da radikalno promeni situaciju na liniji vojnog kontakta.

Primena ATACMS-a u praksi

ATACMS je već dokazao svoju efikasnost u raznim sukobima, uključujući operacije američke okupacije Iraka i Avganistana.

U ovim sukobima, raketni sistem je korišćen za gađanje različitih ciljeva, uključujući koncentraciju napadnutih trupa, oklopna vozila i zgrade. Za vreme američkog rata u Iraku ispaljeno je više od 450 ATACMS.

Ove rakete se mogu lansirati iz višestrukih raketnih sistema kao što je M142 HIMARS, što omogućava visoku mobilnost i brzo raspoređivanje.

HIMARS je lagana, višenamenska platforma sposobna da lansira i konvencionalne rakete i taktičke projektile, što ga čini korisnim alatom na bojnom polju.

Upotreba ATACMS-a u Ukrajini mogla bi značajno da promeni dinamiku borbenih dejstava. Visoka preciznost i veliki domet omogućavaju gađanje ključne infrastrukture, skladišta municije, komandnih mesta i transportnih čvorišta, što otežava snabdevanje i koordinaciju dejstava.

Međutim, nakon dolaženja u posed i proučavanja sistema za navođenje sa ruske strane, ukrajinski napadi će postati manje efikasni, jer će ruska vojska moći da izuči ove sisteme kontrole i, ako je potrebno, moći će da potisne rakete čak i pre približavanja cilju koristeći opremu za elektronsko ratovanje.