Precizni raketni udar sistema Iskander digao u vazduh još jedan ukrajinski sistem S-300

Ruska vojska uništila je još jedan sistem protivvazdušne odbrane velikog dometa sovjetske proizvodnje S-300PS ukrajinskih snaga, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane 28. juna.

Ministarstvo je u saopštenju saopštilo da je sistem, koji je bio raspoređen u blizini naselja Velikodolinskoe u Odeskoj oblasti, gađan raketom Iskander.

Video snimak koji je objavilo rusko ministarstvo potvrđuje da su u udaru uništena dva radara za upravljanje vatrom sistema 5N63S, od kojih je jedan bio postavljen na polumobilnom jarbolu 40V6M, kao i komandno-kontrolno vozilo.

Drugi ruski novinski izvori javili su da je u raketnom udaru poginulo čak 15 oficira protivvazdušne odbrane i specijalista kijevskih snaga.

Ukrajinske snage su imale oko 100 baterija S-300P, S-300PT, S-300PS i S-300V1 u upotrebi pre početka ruske vojne operacije u Ukrajini pre više od dve godine. Kijev je od Slovačke dobio jednu bateriju S-300PMU u prvih nekoliko meseci ruske operacije.

Većina ovih sistema S-300 je već uništena, oštećena ili zarobljena od strane ruske vojske. Zbog toga su se sposobnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane dugog dometa drastično pogoršale, te sa zapada žure da isporuče što više sistema.

Sa druge strane, ruska vojska je drastično pojačala suzbijanje ukrajinske protivvazdušne odbrane u poslednjih nekoliko meseci, oštetivši ili uništivši desetine ukrajinskih radarskih i protivvazdušnih sistema, uključujući one koje je nedavno isporučio Zapad.

Iskander-M ima domet od skoro 500 kilometara. Može biti naoružan različitim konvencionalnim bojevim glavama, uključujući bojevu glavu kasetne municije, bojevu glavu sa pojačanom eksplozijom sa eksplozivom gorivo-vazduh, visokoeksplozivnu fragmentacionu bojevu glavu, penetrator tla za razbijanje bunkera i elektromagnetni impulsni uređaj za antiradarske misije.

Svaki put kad se spomene Iskander, zna se da je negde u Ukrajini nastala prilična šteta. Sistem se pokazao kao jedan od najopasnijih i najčesšće korišćenih u rusko-ukrajinskom sukobu.

Visoko manevarska raketa je vođena inercijalnim navigacionim sistemom uz pomoć ruskog GLONASS-a. Takođe može biti opremljen optičkim tragačem sa digitalizovanim sistemom korelacije područja za mapiranje scene za terminalno navođenje.

Ovo je jedno od retkih ruskih (sovjetskih) sredstava koje je dobilo lično ime. Ili dobijaju imena po biljkama (vasiljok, ljepestok, akacija, gvozdika, hrizantema, maslačak), ili po konstruktorima. Da je Iskander zaista iskušenje svake PVO, kao i detaljnu studiju o sistemu možete pročitati ovde.

Ukrajina u lošoj poziciji ali očekuju isporuke sa zapada

Danas se ukrajinsko vazduhoplovstvo ali ni PVO ne može smatrati efikasnim.

Pokušaji Zapada da ožive ukrajinsku vazduhoplovnu moć do sada su imali malo uspeha uzevši u obzir veličinu teritorije ove zemlje, dok bi sveži PVO sistemi trebalo da stignu iz Nemačke, SAD pa i Izralea.

Očekivanih takođe vremešnih desetine lovaca F-16, koji od zapadnih partnera Kijevu navodno počinju da stižu do kraja leta, donekle može poboljšati poziciju ukrajinskog vazduhoplovstva, međutim to je daleko od dovoljnog. Oni verovatno neće napraviti osetnu razliku u odnosu na superiorno rusko ratno vaduhoplovstvo.

Ukrajinska vojna avijacija je i pre eskalacije sukoba očigledno bila inferiornija u svim aspektima od ruske, ali čak i tada, barem u prvim fazama sukoba, Rusi krenuvši lakoverno i blago, nisu iskoristili ovu prednost.

S-300PS ukratko

S-300 je sovjetski PVO raketni sistem razvijen kasnih 1970-ih. Jedan je od trenutno najrasprostranjenijih sovjetskih sistema PVO sa najmanje 17 korisnika.

S-300 ima kopnenu i pomorsku verziju. Jedna od kopnenih verzija, S-300PS/S-300PM, jedina je iz serije koja lansira rakete sa nuklearnom bojevom glavom.

S-300 se sastoji od šasije koja nosi četiri lansera sa po jednom raketom. Postoji druga šasija sa PESA (pasivno elektronsko skenirano polje) radarom priključenim na bateriju. S-300 ima integrisani sistem za upravljanje vatrom.

Osim jedne, sve ostale kopnene verzije S-300 su integrisane u šasiju sa točkovima. S-300V je integrisan na šasiju sa gusenicama. U zavisnosti od rakete koja se koristi, uz nekoliko izuzetaka, standardni raketni sistem S-300 ima domet od 100 do 300 km.

Verzija PS predstavljena je 1985. godine i jedina je verzija za koju se smatra da je bila opremljena i nuklearnom bojevom glavom. Ovaj model je doveo do uvođenja modernih TEL i mobilnih radarskih i komandnih vozila baziranih na kamionu MAZ-7910.

Sistem S-300PS uključuje nekoliko komponenti, komandni i kontrolni centar, radarske sisteme i lansere raketa. Sistem može da otkrije i prati ciljeve na dometima do 300 kilometara i da dejstvuje projektilima dometa do 200 kilometara.

Sistem S-300PS je u upotrebi u ruskoj vojsci od 1980-ih i izvezen je u nekoliko zemalja, uključujući Kinu, Iran i Siriju. Tokom godina je unapređen nekoliko puta kako bi poboljšao svoje performanse i mogućnosti.

Koristi ga ukrajinska vojska, a najviše ih je stradalo u ukrajinskom sukobu, kada govorimo o najozbiljnijim i najboljim PVO sistemima na svetu.

S-300 ukratko

S-300 je sovjetski PVO raketni sistem razvijen kasnih 1970-ih. Jedan je od trenutno najrasprostranjenijih sovjetskih sistema PVO sa najmanje 17 korisnika.

S-300 ima kopnenu i pomorsku verziju. Jedna od kopnenih verzija, S-300PS/S-300PM, jedina je iz serije koja lansira rakete sa nuklearnom bojevom glavom.

S-300 se sastoji od šasije koja nosi četiri lansera sa po jednom raketom. Postoji druga šasija sa PESA (pasivno elektronsko skenirano polje) radarom priključenim na bateriju. S-300 ima integrisani sistem za upravljanje vatrom.

Osim jedne, sve ostale kopnene verzije S-300 su integrisane u šasiju sa točkovima. S-300V je integrisan na šasiju sa gusenicama. U zavisnosti od rakete koja se koristi, uz nekoliko izuzetaka, standardni raketni sistem S-300 ima domet od 100 do 300 km.