Peta ruska nuklearna podmornica klase Borej-A “Knez Požarski” spremna usred pretnji od direktnog sukoba sa NATO-om

Njeno ime je “Knez Požarski”. Ovo je peta ruska podmornica sa navođenim raketama na nuklearni pogon, koja je napustila brodogradilišta kako bi otišla na probe na otvorenom moru.

Okeansko čudovište biće isporučeno ruskoj mornarici u decembru 2024. godine, i to je peta nuklearna podmornica projekta 955A klase „Borej-A“.

Strateška podmornica na nuklearni pogon izgrađena je u Severnvisskom brodogradilištu „Sevmaš“ u vlasništvu USC.

Treba napomenuti da je brodogradilište Sevmaš, u sastavu Ujedinjene brodograditeljske korporacije, najveći ruski objekat za brodogradnju, koji stvara strateške i višenamenske nuklearne podmornice i remontuje velike površinske brodove.

Generalni direktor kompanije Andrej Pučkov dao je izjave za TASS o novom ruskom oružju na marginama Međunarodne pomorske izložbe (IMMS) Flota-2024.

„Podmornica krstarica projekta 955A Borej-A „Knez Požarski“ biće ustupljena Ratnoj mornarici u decembru ove godine.

U pitanju je peta nuklearna podmornica koja će biti izgrađena po modernizovanom dizajnu 955A „Borej-A“, rekao je on.

Borej i Borej-A serija strateških nuklearnih podmornica četvrte generacije, opremljenih interkontinentalnim balističkim projektilima Bulava, u narednim decenijama će postati osnova pomorske komponente Strateških nuklearnih snaga Ruske Federacije.

Još u decembru 2020. zamenik ruskog ministra odbrane Aleksej Krivoručko izjavio je da je brodogradilište Sevmaš bilo prepuno narudžbinama do 2027.

On je naveo da će Sevmaš morati da prebacuje po jednu stratešku nuklearnu podmornicu Pomorskim snagama godišnje iz Boreja-A i Jasen-M klase. „Planirana je izgradnja 14 nuklearnih podmornica „Borej“ i „Jasen“, rekao je tada Krivoručko.

Moskva se, za sukob sa NATO-om, ili bolje rečeno odvraćanje od sukoba, uglavnom fokusirala (osim drugih) posebno na podmorničko ratovanje, sisteme naoružanja koji zaista izazivaju strahopoštovanje u alijansi.

Američki ISW: Rusija se sprema za sukob velikih razmera sa NATO-om ranije nego što se očekivalo

Nekoliko ruskih finansijskih, ekonomskih i vojnih pokazatelja sugeriše da se Rusija priprema za konvencionalni sukob velikih razmera sa NATO-om, ne odmah, ali verovatno u kraćem vremenskom roku nego što su neki zapadni analitičari prvobitno pretpostavljali, navodi se u izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW) sa sedištem u Vašingtonu.

„Poljski predsednik Andžej Duda je u intervjuu 20. marta na CNBC-u naglasio da Putin intenzivira napore da svoju zemlju prebaci na ratnu ekonomiju sa namerom da može da napadne NATO ili od 2026. ili od 2027. godine“, navodi se u istraživanju.

Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen rekao je 9. februara da nove informacije sugerišu da bi Rusija mogla da pokuša da napadne neku zemlju NATO-a u roku od tri do pet godina, prema ubrzanom vremenskom okviru iz izveštaja NATO-a za 2023. godinu.

Vremenski okvir za obnovu velike ruske konvencionalne armije

„Pretnja u velikoj meri zavisi od finansijskih resursa koje je Putin spreman da upotrebi protiv vojnih napora“, navodi se u američkom izveštaju.

Ruska vojska nastavlja da sprovodi strukturne reforme kako bi istovremeno podržala rat u Ukrajini, dok proširuje dugoročne konvencionalne sposobnosti Rusije u pripremi za mogući budući sukob velikih razmera sa NATO-om.

Istovremeno, neke mere za jačanje vojnog potencijala Rusije izgledaju kao pripreme za mogući rat konvencionalnim naoružanjem protiv NATO-a, a ne kao deo rata protiv Ukrajine“.

ISW takođe napominje da tekuće promene vojnog osoblja na višim nivoima u ruskom Ministarstvu odbrane mogu biti dalji pokazatelji dugoročnih priprema Rusije za sukob.

Analitičari ukazuju i na domaće ekonomske pripreme u Rusiji za mogući budući sukob velikih razmera sa NATO-om, a ne samo za produženi rat u Ukrajini.

„Putin verovatno pokušava da postavi uslove za stabilizaciju dugoročne ekonomske pozicije Rusije na višem nivou državne potrošnje. Čini se da se Rusija ne suočava sa neposrednom finansijskom krizom, a povećana vojna potrošnja bila je najznačajnija promena u ruskoj fiskalnoj politici.

Stoga je mnogo verovatnije da će napori da se obezbedi ekonomska budućnost Rusije biti usmereni na definisanje dugoročnih planova nego na rešavanje neposrednih ekonomskih zabrinutosti“, zaključuju studenti i profesori ISW.

Veliki i različiti interesi uz istovremeni uspon Kine i Rusije pokazuju nam moguću krizu između dve suprotstavljene sile u bliskoj budućnosti.

Problem je što će štetu ponovo platiti Evropa, koja je blizu glavnog žarišta sukoba SAD i Rusije.

Borej podmornice

U periodu 2013-2014, namenska industrija je isporučila prve tri strateške nuklearne podmornice klase Borej (K-535 Jurij Dolgoruki, K-550 Aleksandar Nevski i K-559 Vladimir Monomah) Pomorskim snagama Ruske Federacije.

Počev od 2020. godine izvršene su isporuke modernizovanih podmornica klase Borej-A, od kojih se svake godine isporučuje po jedna podmornica ovog tipa, i to K-549 Knez Vladimir u junu 2020, K-552 Knez Oleg u decembru 2021, Generalissimus Suvorov u decembru 2022. godine i K-554 car Aleksandar III u decembru 2023.

Pretpostavlja se da je isporuka pete podmornice klase Borej-A, odnosno četvrte u serijskoj proizvodnji, Knez Požarski, planirana za decembar 2024.

Sledeće dve podmornice, Dmitrij Donskoj i Princ Potemkin, u različitim fazama izgradnje, biće stavljene u sastav Ratne mornarice 2026. i 2027. godine.

Iako su u početku ruski vojni predstavnici nameravali da izgrade ukupno 10 podmornica klase Borei i Borej-A, njihov broj je proširen na 12.

Tako će ove godine početi izgradnja naredne dve podmornice Borej-A, za koje zaključen je ugovor između ruskog Ministarstva odbrane i brodogradilišta Sevmaš.

Podmornice ovog tipa treba ravnopravno podeliti između Severne flote i Tihookeanske flote, po šest jedinica. Trenutno, Severna flota ima dve podmornice Borej/Borej-A, a Tihookeanska flota pet podmornica ovog tipa.

Naredne tri podmornice planirane za puštanje u rad biće za Tihookeansku flotu. Svaka podmornica klase Borej(A) nosi čak 16 interkontinentalnih balističkih raketa R-30 Bulava (SS-N-32).

Borej Klasa podmornica

• Borej četvrte generacije je bila prva klasa podmornica koje je konstruisala Rusija nakon sovjetskog režima. Trebalo je da zamene stare podmornice Delta III, IV i klase tajfun i da služe ruskim mornaričkim snagama.
• Dizajnirane od strane Biroa za pomorsku opremu Rubin, izgrađene su u brodogradilištu Sevmaš. Prva podmornica sa balističkim projektilima ove klase bila je Jurij Dolgoruki koja je porinuta 2008. godine. U okviru ovog programa izgrađeno je osam podmornica sa različitim dizajnom trupa.
• Međutim, one su manje po veličini i zapremini u poređenju sa klasom Tajfun jer imaju deplasman od 24.000 tona i kapacitet posade od 107 članova. Podmornice klase Borej su dugačke 170 m i široke 13 m sa brzinom od 25 čvorova.
• Pokreću ih nuklearni reaktor OK-650, napredni trup za smanjenje buke i parna turbina AEU. Zanimljivo je da su ovo prve ruske podmornice koje koriste tehnologiju pumpe-mlaznog pogona. Mogu da nose 16 projektila Bulava balističkih raketa i 6 projektila SS-N-15.
• Podmornice ove klase mogu biti naoružane sa šest ili osam torpednih cevi. Podmornica ima zaštitu od torpeda kroz integraciju šest eksternih cevi specijalne namene od 533 mm REPS-324. Treće naoružanje podmornice takođe uključuje protivpodmorničke/brodske rakete RPK-2 Vijuga.

Na našoj listi najvećih podmornica na svetu klasa Borej zauzima 2. mesto, a u tekstu Lov na  ”Crveni oktobar” – smo se upoznali sa kompletnim istorijatom sovjetskih i ruskih atomskih podmornica.

RSM-56 Bulava

Ova balistička nuklearna raketa razvijena je kao naoružanje podmornica klase Borej. Reč je o novijem ruskom oružju, koje je primljeno u upotrebu 2018. Jedna raketa košta nešto više od 32 miliona dolara.

Raketa je proizvedena 2011. godine i prošla je nekoliko testova pre puštanja u rad. Prvi test je bio već iste godine kada ga je i uspešno porinula vodeća podmornica klase Borej Jurij Dolgorukij.

Konvencionalna verzija rakete ima operativni domet do 8.300 km. Međutim, Rusija je počela nadogradnju Bulave i dosegnut je domet od nešto više od 10.000 km. Svaka raketa može da nosi između 6 i 10 nuklearnih bojevih glava što je ekvivalentno 100-150 kilotona MIRV.

Raketa ima prečnik 2 metra i duga 11,5 metara. Teška je skoro 37 tona i pokreće je trostepeni motor čvrstih i tečnih faza. Motor koristi čvrsto i tečno gorivo.