Lov na  ”Crveni oktobar” – Istorijat sovjetskih i ruskih atomskih podmornica

U tekstu ‘‘Imaju li Amerikanci odgovor na ruske nuklearne podmornice?” videli smo kako danas stoje stvari. Upoznajmo se i s istorijatom sovjetskih i ruskih atomnskih podmornica, kako su nastajale i kako su postale jedan od ključnih tegova u ravnoteži moći.  Da li je Žil Vern bio genije ili samo izuzetno maštovit čovek kada je napisao knjigu ”20.000 milja pod morem”? Podmornice. Velike, moćne, tihe, brze, gotovo neuhvatljive. Pravi teg u ravnoteži straha. O tome kako su i kada nastale, kako su se razvijale, možemo pisati u posebnom tekstu.

Ovde ćemo se baviti, posle sovjetskih (ruskih) nosača aviona, i ovom komponentom – najmoćnijim i najrazornijim sredstvom odvraćanja, oruđem ”sudnjeg dana”, ali i drugim podvodnim plovilima iz velike flote sovjetskih i ruskih podmornica. Bez obzira na to što i za njih postoji niz protivoružja, činjenica je da je njihova pretnja zastrašujuća i najteže predvidiva. Pojedinačno, to su najubojitiji oružani sistemi koje je čovek konstruisao, u strateškom smislu opasniji i od nosača aviona.

Podmornicu Englezi zovu Submarine, Francuzi sou-marin, Nemci Unterseeboot, Italijani sottomarino, Španci submarino, a Rusi подводная лодка. 

Iskustvo Sovjeta (Rusa) u podmorničkom ratovanju je ogromno. Za poslednjih sto godina u podmorničkim snagama Rusije nalazilo se 1.150 podmornica, a od tog broja 269 su bile atomske. Drugi svetski rat SSSR je dočekao s najvećom flotom podmornica na svetu – 267 plovila. 

Posle rata zvanično su postavljena tri rekorda za Ginisa, do danas neprevaziđena:

• Najveća podmornica na svetu sa deplasmanom od 23.200 kubnih metara, ”TK-208” projekta ”941” izgrađena 1981. godine u Severodvinsku.
• Najveća dubina postignuta ratnom podmornicom bila je 1.000 metara. Postigla ju je ”K-278” projekta ”685” sagrađena 1983. godine u Severodvinsku.
• Najbrža atomska podmornica na svetu sa podvodnom brzinom od 44,7 čvorova (82,7 km/h) bila je ”K-162” projekta ”661” sagrađena 1969. godine takođe u Severodvinsku. 

Pored njih, Sovjeti drže i niz drugih rekorda koji nisu uneti u Knjigu rekorda (prvo lansiranje balističke rakete s podmornice, prvo podvodno lansiranje, prvi izlazak na Antartik, prvi su stigli od južnog do severnog pola bez izranjanja, prvi izveden plotun krilatim raketama, itd). Sve u svemu, mnogo razloga da se pozabavimo ovom komponentom OS RF. 

1. Klasifikacija podmornica

1.1. Prva generacija (1945-1960)

U ovom periodu korišćena su iskustva iz eksperimentalnih radova nemačkih inžinjera. Masovno se pojavljuju novi modeli napredne sonarne i radarske opreme, kao i značajno usmeravanje pažnje na maritimne osobine, koristeći iskustva iz aerodinamike. Karakteristično za ovu generaciju je to da je oblik trupa dizajniran za brzu površinsku plovidbu jer se smatralo da je zalaskom u do tada nedohvatne dubine, podmornica bezbedna. Međutim, najveće iskušenje bili su atomski reaktori. Bili su nesigurni, rizični za upotrebu (beleži se više havarija od kojih su neke bile i inspiracija za umetničke filmove), a sam reaktor nije trajao duže od pet godina. Klasične podmornice su usavršene tako što su pored standardne dizel-električne pogonske grupe koristile i vazdušno nezavisne dizel-motore i kombinovane turibine tzv. Valterovog ciklusa (Der Walter-Antrieb, konstrukcija Helmuta Valtera, inžinjera kog su se dokopali najpre Britanci. Potom je otišao u SAD gde je bio bliski saradnik Vernera fon Brauna). Tipični predstavnici ove klase su ”Nautilus” i ”Skejt” (Scate) u SAD, odnosno K-3 projekta 627 SSSR.

1.2. Druga generacija (1960-1975)

U ovom periodu, pored stalnog usavršavanja i korišćenja iskustva u radu nuklearnih reaktora, režima rada posade u uslovima višemesečnog zaranjanja i borbenog dežurstva, itd, najviše se odmaklo u optimizaciji oblika trupa. Sve je urađeno da u prvi plan dođu njihove prednosti podvodne vožnje, pa je brzina povećana od 25-30 čvorova, a kod dva projekta sovjetskih podmornica i preko 40 čvorova – oko 80 km/h! Pramac je povećan radi smeštaja novih sonarnih sistema, a pojava navođenih torpeda eliminisala je potrebu za krmenim cevima. Radni vek reaktora i njegova pouzdanost su udvostručeni, a mnogo pažnje je posvećeno smanjenju buke. To je učinjeno tako što su veoma pažljivo amortizovani pogonski mehanizmi, glavni izvori demaskirajućih vibracija, ali i nanošenjem specijalnih prevlaka unutar trupa koje su apsorbovale zvuk. Drugu generaciju obeležile su podmornice ”Džordž Vašington” i ”Trešer” (vodeća podmornica te klase, ”Trešer”, zapamćena je po tragičnom kraju) proizvodnje SAD , odnosno K-667A, 670, 671 i 705 proizvodnje SSSR.

1.3. Treća generacija (početak osamdesetih)

Osamdesete označavaju pojavu treće generacije. Deplasman ove generaccije znatno je povećan, uz korišćenje naprednog naoružanja i većim radnim i ličnim konforom. Prvi put je ugrađena oprema za protivelektronsku borbu i dejstva. Za trup su koriščene specijalne legure čelike, a deo sovjetskih podmornica koristio je i titanijum. Tako su konstruisane prve podmornice sa ekstremno dubokim zaranjanjem (podmornica ”K-278 Komsomolac” imala je operativnu dubinu ronjenja od 1.000 metara). Razvoj podmornica dve supersile tekao je paralelno, ali su u SAD potpuno odustali od nenuklearnih podmornica stvorivši dva tipa: strateške i višenamenske. Sovjeti nisu napuštali konvencionalni porgram i razvili su četiri klase takvih podmornica. To je zahtevalo više resursa, sredstava, komplikovalo obuku i školovanje; međutim, Sovjeti su to obrazlagali time što su želeli da pariraju floti SAD koja je mogla da angažuje takve snage od strane saveznika, što kod Sovjeta nije bilo slučaj. Pri tom, konvencionalne podmornice imaju značajnu prednost u još većoj bešumnosti i češćoj upotrebljivosti. Početkom sedamdsetih bilo je jasno da veliki broj vrsta i klasa stvara i mnogo problema (složenost rada, prekvalifikacija osoblja, povećanje ukupnih troškova). Kao glavni problem još uvek je ostala tehnička nepouzdanost – bilo kakav kvar mogao je da dovede do niza drugih otkaza koji se u morskim dubinama nisu mogli sanirati. Bolje rečeno, konstruktori prve i druge generacije morali su da se fokusiraju na samu konstrukciju, ne obraćajući pažnju na prateće obaveze oko same podmornice (održavanje, remont, itd). Taj problem ostao je i kod treće generacije, pri čemu je podmornička flota morala da deli budžet sa mnogim drugim korisnicima. Tipični predstavnici ove generacije su američke ”Los Anđeles” i ”Ohajo”, odnosno sovjetske projekta 971, 667 BDRM i 685.

1.4. Četvrta generacija

Ova generacija počela je da se gradi već krajem osamdesetih (1977). To su bile višenamenske podmornice značajno tiše od prethodnog pokoljenja. To je postignuto razmeštanjem propelera u prstenastim mlaznicima, odnosno korišćenje propulzije na vodeni mlaz, upotrebom novih premaza za apsorpciju zvuka, kao i niza drugih mera. Kod Amerikanaca pojavila se poznata generacija  ”Morski vuk” (”Sea Wolf”) i ”Virdžinija”, a Sovjeti su takođe nastavili, znajući da im je to možda i najznačajnije sredstvo odvraćanja, sa razvojem podmornica. Podmornica ”Mars” je ispunjavala sve standarde četvrte generacije, međutim – dolazi do raspada SSSR, pa ”K-123 Mars” nije završena, a prvi sledeći projekti pojavili su se tek deceniju kanije. Od 1993. pojavljuju se projekti ”Jasen” i ”Borej”. Međutim, i oni su morali da sačekaju bolja vremena, pa tek posle 2003-2005. godine počinje pravi napredak. Kod trupova četvrte genereracije korišćen je nisko-magnetni čelik koji je obezbeđivao radnu dubinu do 400 metara. Novi tipovi reaktora sa monoblokom u jednom kućištu otklonili su korićenje velikih cevi sistema za rashlađivanje, pa je na taj način dodatno smanjena čujnost. Stvoren je reaktor koji je, praktično, mogao da nadživi trup podmornice bez remontovanja.

1.5. Peta generacija

Svakako, reč je o sadašnjici i budućnosti ovih sredstava. Nuklearna podmornica projekta ”Haski” razvija se u dve verzije. Centralni konstrukcioni biro ”Rubin” (Центральное конструкторское бюро морской техники ”Рубин”, Sankt Petersburg) je već 2014. godine najavio projekte podmornica pete generacije, nuklearnih i konvencionalnih.  Očekuje se da će serijska proizvodnja krenuti posle 2030. godine. Pored osnovnog projekta ”Haski” razvijaju se i konvencionalne podmorinice klase ”Kalina”. 

2. Tipovi i klase

2.1. Atomske torpedne i višenamenske

(ПЛАТ-подводная лодка атомная торпедная). U ovaj tip spadaju i ”MPLATRK”-многоцелевые атомные подводные лодки торпедные с крылатыми ракетами, višenamenske atomske podmornice s torpedima i krilatim raketama.

• ”627 – Kit” (Nato kod ”November”). Prva sovjetska nuklearna podmornica, eksperimentalna.
• ”627 (A) – Kit” (”November”). Izgrađeno 12 primeraka. Sve su 1989. prevedene u rezervu, a zatim su 1992. godine skinute s flotnog spiska.
• ”645 ŽMT – Kit” (”November 1-K”), eksperimentalna, prva sa hlađenjem reaktora pomoću tečnog metala. Povučena je iz naoružanja 1968. godine.
• ”671 Erš-zlatoperka” (”Victor I”), izgrađeno je 15 komada. Poslednja je povučena 2011. godine.
• ”671 PT – semga – atlanski losos” (”Victor II”). Izgrađeno sedam komada. Poslednja je povučena iz naoružanja 1995. godine.
• ”671PT – štuka” (”Viktor III”). Najmasovnija iz porodice ”Viktor”. Izgrađeno 26 komada. Do 2020. godine sve su povučene iz naoružanja, dok su dve ostale u rezervi druge klase. Glavni nedostatak im je bila bučnost. 
• ”685 – plavnik – peraje” (”Mike”). Napravljena je u jednom primerku. Postavila je svetski rekord u dubini ronjenja 1985. godine kada je dosegla 1027 metara. Potonula je u Norveškom moru posle požara 1989. godine.
• ”705, 705K – Lira” (”Alfa”). Napravljeno je sedam komada. Poslednja je povučena iz upotrebe 1997. godine. 
• ”945 – barakuda” (”Sierra I”). Izgrađena u dva primerka. Posle modernizacije trebalo bi da budu povučene 2024. godine iz naoružanja.
• ”945A  – kondor” (”Sierra II”). Izgrađena je takođe u dva primerka. Oba su na flotnom spisku.
• ”945B  – mars” (”Sierra III”). Usled nedostatka sredstava nedovršena. Isečena je 1993. godine.
• ”971 – štuka” (”Akula”). Napravljeno 15 komada. Četiri su u stroju, pet je nedovršeno ili utilitizovano usled havarija ili neisplativosti remonta, šest je na modernizaciji.
• ”885  – jasenj-jasen” (”Graney”). Jedan primerak u upotrebi.
• ”885M  – jasenj- jasen”. Dva su već u floti, još šest se gradi.  

2.2. Atomske s krilatim raketama

(PLARK – подводная лодка атомная с ракетами крылатыми)

• ”651E”, prerađena iz ”651” (”Juliett”). Jedan primerak. Kombinovan pogon sa dizelom i reaktorom.
• ”651”. Izgrađeno 16 komada. Sve su povučene iz upotrebe, osim dve koje se koriste kao muzej i kao restoran.   
• ”659” (”659T”) (”Echo – I”). Izgrađeno pet. Šesta nije dovršena. Sve su povučene iz naoružanja.
• ”675” (”Echo-II”), napravljeno 29 komada. Poslednja je povučena iz stroja 1968. godine.
• ”661-Ančar; otrovno drvo, dudovka” (”Papa”). Napravljen jedan primerak. Najbrža podmornica na svetu, postigla je brzinu od 44 čvora (82 km/h). Zbog visoke cene izgradnje nazvali su je ”zlatna ribica”. Povučena je iz naoružanja posle niza modernizacija 2010. godine.
• ”667 AT gruša-kruška” (”Yankee-Notch”). Prerađena iz klase ”667A – Navaga; riba treskavica), napravljeno je tri komada. Poslednja je povučena 2002. godine.
• ”667M – Andromeda”, prerađena iz ”667 A Navaga” (”Yankee-Sidecar”). Napravljen jedan komad. Povučena iz upotrebe 2011. godine.
• ”670 Skat – riba poligača” (”Charlie – I”), napravljeno 11 komada. Sve su povučene do 2009. godine.
• ”670M Čajka- Skat M” (”Charlie II”). Napravljeno šest komada. Poslednja povučena 1996. godine.
• ”06704 Čajka B”, prerađena iz ”670M Čajke” (”Charlie III”). Jedan primerak, povučen 2000. godine.
• ”949 Granit” (”Oscar-I”), dva komada. Oba povučena 2005. godine.
• ”949A Antej” (”Ocar – II”), 11 komada. Planirano 18, jedna se radi. U stroju je pet,  u rezervi jedna, otkazano za gradnju šest, dve isečene, jedna izgubljena. 

2.3. Atomske s balističkim raketama

(PLARB – Атомные с баллистическими ракетами), češće se označavaju sa RPKSN (ракетный подводный крейсер стратегического назначения – raketna podvodna krstarica strategijske namene).

• ”658”, ”658M”, ”658T” (”Hotel I, II”). Napravljeno osam komada. Poslednja je povučena 1991. godine.
• ”701”, prerađena od ”658” (”Hotel III”). Jedan primerak. Povučen 1989. godine.
• ”667A navaga-vrsta ribe treskavice” i ”667 AU Nalim – riba manić”, (”Yankeee – I”): napravljeno ukupno 34 komada.  Poslednja je povučena 2011. godine.
• ”667AM navaga-M”, prerađena iz ”667A” (”Yankee-II”). Jedan komad. Povučena 2011. godine.
• ”667B murena- riba murina” (”Delta-I”), 18 komada. Poslednja je povučena 2004. godine.
• ”667Bd murena M” (”Delta – II), četiri komada. Povučene 2000. godine.
• ”667BDR kalmar – lignja” (”Delta – III”), 14 komada. Jedna u upotrebi, jedna modernizovana za nošenje ultramalih podmornica. Ostale su povučene do 2018.
• ”667BDRM delfin” (”Delta-IV”), sedam komada. Očekuje se postepena zamena do 2030. godine.
• ”941 akula-ajkula” (”Typhoon”), šest komada. Sve su povučene iz naoružanja. Dve se nalaze u rezervi, ali bez naoružanja. 
• ”955 Borej-mitski sin severne bure” (”Borei”). Tri komada. U naoružanju. Sa varijantom ”955A” ima ih ukupno pet, a još pet se gradi.