Iz podataka dostupnih iz otvorenih izvora proizilazi da su, trenutno, u raznim kubanskim lukama privezani bojni brodovi i nuklearne podmornice iz Rusije, SAD i Kanade.
Tako je kanadski patrolni brod Margaret Brooke (AOPV 431) klase Harry deWolf stigao u glavni grad Kube, Havanu, 14.06.2024. Nešto pre ovoga, brod je posetio američku luku Key West na Floridi, gde je boravio od 11. do 13. juna 2024. godine.
Gotovo istovremeno sa kanadskim brodom na Kubu je stigla i američka nuklearna podmornica USS Helena.
Istina je da nije pristao u Havani, već u američkoj vojnoj bazi u zalivu Gvantanamo an ostrvu Kuba, Guantanamo Bay Naval Base. Kubanske vlasti su već izrazile svoje negodovanje zbog ovoga.
Podsetimo, Kubanska vlada se protivi i samom prisustvu američke pomorske baze, tvrdeći da je ugovor iz 1903. godine, koji je dozvolio izgradnju baze, nevažeći po međunarodnom pravu, jer Kuba nije ni bila suverena država u to vreme. Sjedinjene Države ignorišu to.
Dolasku američkih i kanadskih pomorskih snaga na Kubu prethodio je ulazak ruske eskadrile Severne flote u Havanu
Ruska eskadrila Severne flote uključuje fregatu Admiral Gorškov, tanker Akademik Pašin, spasilački tegljač Nikolaj Čiker i nuklearnu podmornicu Kazan.
Nuklearna podmornica Kazan je vodeća podmornica najnovijeg ruskog projekta 885M, sofisticirane klase Jasen-M.
Dolazak ruskih brodova na Kubu oštro je kritikovao američki predsednički kandidat Donald Tramp, koji je rekao da je neprihvatljivo da ruski ratni brodovi deluju tako blizu teritorije SAD.
On je iskoristio trenutak da postigne politički poen te je kritikovao aktuelnog američkog predsednika Džoa Bajdena, smatrajući kako je prisustvo ruskih brodova u blizini obala Sjedinjenih Država znak slabosti Bele kuće i njenog lidera.
SAD su u pripravnosti, dok Rusija priprema velike vojne aktivnosti i vežbe na području Južne Amerike
Mora se konstatovati da je ulazak ruskih ratnih brodova u luku Havana izazvao značajnu uzbunu u SAD, posebno u državi Florida.
Na osnovu dosadašnjih informacija, može se oceniti da Rusija priprema velike vojne aktivnosti na području Latinske Amerike, koje bi mogle da potraju do jeseni ove godine.
Najverovatnije će za njihovo razmeštanje ruski vojni predstavnici u region dovesti i strateške bombardere, kao što smo već pretpostavili, vrlo moguće Tupoljeve Tu-160. Prema ranije uvežbanim scenarijima, oni bi mogli da budu bazirani u Venecueli.
Takođe, u blizinu SAD mogao bi da stigne i odred ruske flote sa Tihog okeana, u sastavu raketne krstarice Varjag i fregate Admiral Šapošnjikov.
Odred ratnih brodova ruske flote u Tihom okeanu, u sastavu raketne krstarice Varjag i fregate Maršal Šapošnjikov, napustio je luku Aleksandrija 15.06.2024. godine sa ciljem da učestvuje u zajedničkoj vežbi sa egipatskim mornaričkim snagama.
Na podmornici Kazanj umesto raketa Kalibar hipersonični Cirkoni
Zapadni vojni stručnjaci cene da je ovo raspoređivanje snaga u blizini američke teritorije deo odgovora Moskve na vojnu pomoć Vašingtona kijevskom režimu.
Ruski izvori su čak izvestili da su, pre dolaska u Havanu, fregata Admiral Gorškov i nuklearna podmornica Kazan izveli vežbe u okolini Floride, uz simulaciju upotrebe naoružanja.
Treba napomenuti da se nove ruske hipersonične rakete tipa Cirkon nalaze na brodu fregate Admiral Gorškov.
Što se tiče podmornice Kazanj, iako je trebalo da bude opremljena sa pet lansera od po osam ćelija za krstareće rakete Kalibar, postoje indicije da su četiri osmoćelijska lansera za rakete zapravo postavljena za hipersonični Cirkon.
S obzirom da smo već pisali i ostalim interesantnim brodovima i podmornicama angažovanim na Kubi, u nastavku teksta pročitajte ukratko o USS Helena.
Nuklearna podmornica USS Helena
USS Helena (SSN-725) je nuklearna podmornica klase Los Angeles koja služi u mornarici Sjedinjenih Američkih Država. Nazvana po gradu Helena u Montani, Helena je deo treće serije (Flight III) podmornica klase Los Angeles, koje su odavno prisutne u US Navy.
USS Helena je izgrađena u brodogradilištu General Dynamics Electric Boat u Grotonu, Konektikat. Polaganje kobilice se dogodilo 28. novembra 1985. godine, a podmornica je porinuta 28. jun 1986. godine. Svečano je uvedena u službu 11. jula 1987. godine.
Podmornica je dugačka 110 metara i ima prečnik trupa od 10 metara. Pokreće je nuklearni reaktor S6G, koji omogućava praktično neograničen domet i operativnu autonomiju bez potrebe za punjenjem goriva.
Helena je naoružana torpedima MK 48 ADCAP, kao i krstarećim raketama Tomahawk, koje se mogu lansirati iz vertikalnih lansirnih sistema (VLS) i torpednih cevi. Ovaj arsenal omogućava joj da gađa ciljeve na moru i kopnu.
Podmornica je opremljena naprednim sonarima, radarima i sistemima za elektronsko ratovanje, uključujući pasivne i aktivne sonare za detekciju neprijateljskih podmornica i brodova.
Helena je efikasna u otkrivanju i praćenju neprijateljskih podmornica, čime se osigurava sigurnost nosača aviona i drugih ključnih brodova. Koristeći svoje torpede i rakete Tomahawk, Helena može napadati neprijateljske brodove i strateške ciljeve na kopnu, podržavajući šire vojne operacije.
Helena redovno učestvuje u velikim mornaričkim vežbama kao što su RIMPAC i JTFEX, gde se uvežbava saradnja sa drugim jedinicama i saveznicima.
