Na videlo izlazi pravi razlog ruskog proboja u Harkov dok se rezerve Ukrajinaca u bici za Vovčansk drobe

Čini se da se polako otkriva pravi cilj tekuće operacije Oružanih snaga Rusije u pravcu velikog ukrajinskog grada Harkova.

U početku su neki ruski izvori naveli da je plan da se stvori tampon zona kako bi se smanjio intenzitet granatiranja ruskog pograničnog regiona – Belgorodske oblasti.

Ipak, kvantitativni i kvalitativni sastav ruske grupe „Sever“ nagoveštava da je pravi zadatak očigledno bio da se Kijev primora da rasporedi svoje strateške rezerve u bitku i oslabi odbranu na drugim delovima fronta.

Rusi su to čini se uspeli da postignu. Oni su 13. juna zauzeli značajan deo urbanih područja Vovčanska (ruski naziv Volčansk koristimo tek ukoliko zauzmu naselje).

Ukrajinske snage su poslednjih dana pokušale da izvrše kontranapad. U tu svrhu angažuju jedinice iz strateške rezerve i njihove borbeno najspremnije jedinice.

Dana 12. i 13. juna, na istoku Volčanska, a prema ruskim izvorima vesti, ukrajinske snage su pokušale da napadnu više od 10 puta. Učestvovale su kombinovane jedinice Oružanih snaga Ukrajine, do čete, uz podršku oklopnih vozila. Svi napadi su uspešno odbijeni, tvrde Rusi.

Ruska vojska je poremetila prebacivanje ukrajinskih pojačanja na liniju fronta. Prema ruskoj strani, stradalo je više od 40 ukrajinskih vojnika.

Ruski teški bacači plamena TOS-1A „Solncepek“ i TOS-2 „Tosočka“ još jednom su pokazali svoju visoku efikasnost, navodi se u dnevnom brifingu ruskog ministarstva odbrane.

Ukupni gubici Oružanih snaga Ukrajine na ovom pravcu tokom proteklog dana navodno su iznosili više od 300 ljudi.

Ruske jurišne grupe su 13. juna konsolidovale svoje pozicije na teritoriji Volčanske fabrike mašina, zauzevši administrativne zgrade i većinu proizvodnih zgrada i objekata. Rusi su počeli da grade utvrđenja severoistočno od grada.

Međutim, prema tvrdnjama obe strane, ukrajinske snage nastavljaju pokušaje da povrate kontrolu nad izgubljenom teritorijom.

Pravac Očeretina

U pravcu Očeretina u Donjecku, ruska vojska potiskuje ukrajinske jedinice sa njihovih utvrđenih tačaka. Čini se da ukrajinske snage nisu u stanju da stabilizuju liniju fronta, međutim povlačenja nema.

Da se vratimo na početak teksta, prebacivanje ukrajinskih najspremnijih jedinica u Vovčansk čini se da je odigralo ulogu.

Ruska vojska je od 11. do 13. juna zauzela naselja Novoaleksandrovka i Novopokrovskoje, te ušla u Sokol, a borbe se vode do predgrađa važnog ukrajinskog odbrambenog čvora u naselju Novoselovka Pervaja.

Od 13. juna, ruske oružane snage nastavljaju sa raketnim i bombaškim udarima na neposrednu pozadinu ukrajinskih trupa.

Ponovo je pokrenut raketni udar na Starokramatorski mašinski kombinat u Kramatorsku. Razlog za ovo je što Rusi tvrde da se ukrajinski MLRS i druga vojna oprema čuvaju i popravljaju na teritoriji fabrike.

Sve u svemu, situacija na linijama fronta i dalje je izuzetno zabrinjavajuća i zloslutna za režim u Kijevu.

Uprkos nikada do sada viđenoj finansijskoj i vojnoj pomoći sa Zapada, Kijev nije uspeo da predstavi bilo kakva značajna dostignuća uoči samita o Ukrajini u Švajcarskoj koji bi trebalo da se održi 15-16. juna ove godine, međutim:

Obezbeđen astronomski zajam od 50 milijardi dolara ali i bezbednosni sporazum sa SAD “bez presedana”

G7 je dogovorio preliminarni plan za strukturu kredita zasnovanu na veličini njihovih ekonomija kako bi Ukrajini pružila pomoć od 50 milijardi dolara koja će početi da pristiže do kraja 2024. godine.

Očekuje se da će zajmovi biti pokriveni „zamrznutim“ Ruska imovina se nalazi u Evropi, prema Blumbergovim izveštajima.

🇺🇸🇮🇹‼️🚨 BREAKING: Biden missed the show at the G7 and is still waiting for the jumper.

HAHAHAHA pic.twitter.com/DzqLQvlzHZ

— Lord Bebo (@MyLordBebo) June 13, 2024

Pitanje Ukrajine i borbe koju ona vodi protiv Rusije jedna je od glavnih tema razgovora na sastanku G7 koji je trenutno u toku u Italiji, a tu je i Volodimir Zelenski.

Ukrajinski predsednik će pristupiti potpisivanju desetogodišnjeg bilateralnog sporazuma o bezbednosti sa svojim američkim kolegom Džoom Bajdenom, u vreme kada će Kijevu biti pušten gigant od 50 milijardi dolara zajma, za koji će kao garancija služiti budući profit biti od zamrznute ruske imovine.

Kijev je potpisao 15 bilateralnih bezbednosnih sporazuma sa drugim zemljama od 2022. godine od kada je eskalirao sukob. Sporazum između SAD i Ukrajine ne zahteva odobrenje Kongresa, a potencijalna Trampova administracija bi mogla da ga poništi (ako pobedi posle novembarskih američkih izbora).

Sa svoje strane, Bajden je nedavno rekao da će garancije za Ukrajinu biti ekvivalentne onima za Izrael, pokrivajući ekonomsku i vojnu pomoć, kao i mogućnost zajedničke proizvodnje oružja.

U izjavama dvojice lidera, procenjuje se da će se pozivati na rokove u vezi sa podnošenjem zahteva Ukrajine za članstvo u NATO-u i uvođenjem stranih vojnih instruktora u zemlju.

Ukrajina će potpisati sličan sporazum i sa Japanom. „Dokument sa Sjedinjenim Državama biće bez presedana, kao što bi trebalo da bude za lidere koji podržavaju Ukrajinu“, rekao je Zelenski, pokušavajući da nagovesti drugima kako treba pođu stopama SAD.

Ukrajina uči lekcije za američku vojsku

U skladu sa onim što važi i za druge bilateralne sporazume, onaj sa SAD neće zahtevati američko aktivno učešće u odbrani Ukrajine u slučaju napada. Međutim, to bi Ukrajini moglo olakšati početak mirovnih pregovora sa Rusijom, jer će Kijev imati uveravanja o pomoći koju može da dobije u slučaju novog ruskog napada.

Bilateralni bezbednosni sporazumi navode da će se u slučaju budućeg ruskog napada na Ukrajinu, strane konsultovati u roku od 24 sata kako bi odredile odgovor i mere odvraćanja.

🇪🇺 🇺🇦 🇩🇪 🇨🇦 🇫🇷 🇮🇹 🇺🇸 🇯🇵 🇬🇧
Саміт G7. Чітка підтримка України, міжнародного права та справедливого миру. pic.twitter.com/Mk1UKqw6nh

— Mykola Yarema (@01Yarema) June 13, 2024

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan izjavio je: „Potpisivanjem, takođe ćemo Rusiji poslati poruku naše odlučnosti. Ako Vladimir Putin misli da može da prevaziđe proukrajinsku koaliciju, greši. Ovim sporazumom takođe obezbeđujemo obaveze Ukrajine u vezi sa reformama i praćenjem krajnje upotrebe oružja koje obezbeđujemo“.

Salivan je takođe naglasio da Ukrajina uči lekcije za američku vojsku, uključujući upotrebu dronova u svojim vojnim operacijama. Produbljujući saradnju sa Kijevom, Saliven je rekao da će SAD takođe „imati koristi od znanja i iskustva Ukrajine, njenih inovacija na bojnom polju i lekcija naučenih sa fronta“.